Ukupan državni dug, bez depozita, na kraju decembra prošle godine je iznosio 4,06 milijardi EUR, ili 59,23 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), pokazuju podaci Ministarstva finansija.
“Ukupan državni dug sa depozitima, na kraju decembra je iznosio 3,9 milijardi EUR, ili 58,99 odsto BDP-a”, navodi se u danas objavljenom kvartalnom izvještaju Ministarstva.
Spoljni dug je iznosio 3,52 milijarde EUR, odnosno 51,37 odsto BDP-a, a unutrašnji 542,62 miliona EUR, odnosno 7,92 odsto BDP-a.
Depoziti su na kraju decembra iznosili 152,41 milion EUR, uključujući 38,45 hiljada unci zlata, čija je vrijednost na kraju decembra 72,37 miliona EUR, ili 2,23 odsto BDP-a.
“Tokom četvrtog kvartala prošle godine došlo je do povećanja državnog duga u odnosu na treće tromjesečje za 73,15 miliona EUR. Do povećanja je došlo usljed povećanja domaćeg duga u iznosu od 159 miliona EUR. Naime, emitovani su državni zapisi u iznosu od 50 miliona EUR i zaključen je novi kreditni aranžman sa osam domaćih komercijalnih banka u ukupnom iznosu od 109 miliona EUR, u svrhu finansiranja budžeta”, precizira se u dokumentu.
Po osnovu ugovora koji su zaključeni u ranijem periodu za realizaciju projekata u oblasti komunalnih djelatnosti, energetske efikasnosti, unapređenja putne infrastrukture i slično, u toku četvrtog kvartala prošle godine povučeno je oko 29,45 miliona EUR.
“Tokom četvrtog kvartala realizovana je otplata državnog duga po osnovu glavnice u ukupnom iznosu od 86,77 miliona EUR, od čega se 12,49 miliona EUR odnosilo na otplatu duga rezidentima, dok je otplata duga nerezidentima iznosila 74,28 miliona EUR. U istom periodu, otplaćena je i kamata od 44,21 milion EUR, od čega je otplata domaće iznosila 3,53 miliona EUR, a ino kamate 40,68 miliona EUR”, rekli su iz Ministarstva.
Kada je riječ o kamatnoj strukturi državnog duga, evidentno je da preovladava zaduženje sa fiksnom kamatnom stopom i da je sa tog aspekta portfolio duga stabilan.
Zaduženja sa varijabilnom kamatnom stopom uglavnom su vezana za Euribor i čine 20,09 odsto državnog duga.
“Kada je u pitanju valutna struktura duga, na kraju prošle godine učešće eurskog u državnom dugu iznosi 81,33 odsto, dok učešće USD i drugih valuta iznosi 17,14 odsto i 1,53 odsto respektivno”, zaključuje se u izvještaju.