Vrijednost šekela je pala za više od šest odsto otkako je Hamas 7. oktobra pokrenuo napad na Izrael, a Tel Aviv odgovorio vazdušnim napadima na Gazu
Izraelski šekel pao je na najniži nivo u odnosu na američki dolar u poslednjih 11 godina zbog spekulacija o kopnenim operacijama Izraela u Pojasu Gaze.
Šekel je pao za 0,44 odsto u odnosu na dolar, pa se trgovalo 4,08 šekela za jedan dolar, a poslednji put je tako niska vrijednost izraelske valute zabeležena u julu 2012. godine, objavio je CNN.
Vrednost šekela je pala za više od šest odsto otkako je Hamas 7. oktobra pokrenuo napad na Izrael, a Tel Aviv odgovorio vazdušnim napadima na Gazu.
Međutim, vrednost šekela je dodatno pala nakon vijesti da su izraelske odbrambene snage (IDF) izvele "ciljani napad" tokom noći u severnoj Gazi, i nakon što je izraelski premijer Benjamin Netanijahu u sredu rekao da se IDF sprema za kopnenu ofanzivu.
Izraelska valuta i obveznice nastavile su da opadaju iako je Banka Izraela zadržala svoju politiku referentne kamatne stope s investitorima zabrinutim zbog mogućeg eskaliranja sukoba s Hamasom i njegovog uticaja na ekonomiju.
Odluka Banke Izraela da zadrži referentnu stopu na 4,75% usklađena je s prognozama gotovo svih ekonomista anketa koje je sproveo Bloomberg, kako je naznačeno u izvještaju objavljenom u ponedeljak. Ova odluka dio je napora političara da sačuvaju vrijednost imovine zemlje, uključujući program intervencije na tržištu vredan 45 milijardi dolara. Uprkos projekcijama da će sukob ostati suzbijen, ažurirane projekcije iz Odeljenja za istraživanje Banke Izraela ukazuju na usporen rast ekonomije ove godine i sledeće.
Guverner Banke Izraela Amir Jaron, koji je nedavno izjavio da će ostati na svom mjestu kako bi vodio ekonomiju u ratnim vremenima, rekao je na konferenciji za novinare u ponedeljak da očekuje brz oporavak izraelske ekonomije od trenutnog sukoba.
"Rizik u Izraelu je porastao. Prvenstveno želimo da osiguramo da finansijski sistemi rade. Moramo da stabilizujemo finansijsku stranu jer će sigurno, ako tu postoje problemi, biti još veći problemi na realnoj (ekonomskoj) strani", objasnio je.
Umjesto da smanji kamatne stope, Jaron je rekao da centralna banka preduzima korake koji deluju kao monetarna olakšanja, poput saradnje s bankama kako bi omogućila onima koji su pogođeni sukobom odložiti ili zamrznuti otplatu kredita.