Smjernice makroekonomske i fiskalne politike za period do 2025. godine, koje je Vlada usvojila na sjednici u četvrtak, ne sadrže mjere fiskalne konsolidacije, koje su hitno potrebne, saopštili su iz Centra za ekonomske i evropske studije (CEES).
Iz CEES-a su kazali da su mjere fiskalne konsolidacije hitno potrebne da bi se što brže smanjio visoki deficit javnih finansija i uspostavio opadajući trend javnog duga, izazvani ekspanzivnom fiskalnom politikom iz prethodnog perioda.
„Umjesto toga, Smjernicama su identifikovane potrebe za nedostajućim sredstavima od blizu 150 miliona eura, koja velikim dijelom nijesu bila planirana važećim budžetom za ovu godinu po osnovu izmjena zakonskih rješenja, dominantno iz oblasti socijalne politike i politike zarada, iz decembra prošle godine“, navodi se u saopštenju CEES-a.
U navedena nedostajuća sredstva, kako su objasnili, spadaju i neplanirana sredstva za zdravstveno osiguranje i predviđeno povećanje minimalne penzije.
„Polazeći od navedenog, Smjernice sadrže projekciju deficita javnih finansija od 7,6 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u ovoj godini i njegovo smanjenje na četiri odsto BDP-a u 2025. godini, uz rastući trend javnog duga. Međutim, samo ovoliko smanjenje deficita nije dovoljno za stabilizaciju javnih finansija i njihovu održivost, te se treba smanjiti mnogo brže, na nivo usklađen sa fiskalnim pravilima“, dodaje se u saopštenju.
U tom cilju, kako tvrde, Vlada treba hitno da predloži paket mjera fiskalne konsolidacije od najmanje jedan do 1,5 odsto BDP-a godišnje, u okviru nove i kredibilne Fiskalne strategije, kako bi se doprinijelo bržem smanjenju deficita javnih finansija, odnosno ostvarivanju primarnog suficita u 2025. godini.
Iz CEES-a su naveli da je pri koncipiranju mjera važno voditi računa da poreska politika ostane što predvidivija i da se poreske stope često ne mijenjaju, izuzev obaveza koje se odnose na usaglašavanje sa Evropskom unijom (EU).
„U procesu fiskalne konsolidacije posebno treba apostrofirati rashodnu stranu budžeta i kao mjere uključiti hitno preispitivanje/redefinisanje zakonskih rješenja u oblasti socijalne politike u smislu adekvatnijeg targetiranja rashoda za socijalnu zastitu i eliminisanja njihovih dugoročno negativnih posljedica po javne finansije, optimizaciju javne uprave i kapitalnog budžeta, kao i mjere smanjenja potrošnje u zdravstvu“, naveli su iz CEES-a.
Istovremeno je potrebno intenzivirati mjere na suzbijanju sive ekonomije, naročito na tržištu rada, imajući u vidu da je na to mogla uticati politika minimalne zarade koja je prošle godine povećana mnogo više od povećanja produktivnosti rada.
„Donošenje kredibilne srednjoročne Fiskalne strategije za Crnu Goru zasigurno bi predstavljalo jak signal naše zemlje prema međunarodnim tržištima i mogućnostima što povoljnijeg obezbjeđenja nedostajućih sredstava za finansiranje budžeta“, smatraju u CEES-u.
Zato će CEES, kako su naveli njegovi predstavnici, u cilju doprinosa stabilizaciji i osnaživanju fiskalne pozicije Crne Gore, Ministarstvu finansija uputiti predlog mogućih mjera fiskalne konsolidacije koje bi trebalo razmotriti u izradi srednjoročnog fiskalnog okvira Crne Gore.
CEES je nevladina, neprofitna organizacija, posvećena unapređenju javnih politika u procesu evropskih integracija za održivi, inkluzivni, zeleni i otporni socio-ekonomski razvoj i ostvarivanje ciljeva održivog razvoja Crne Gore.