Program Evropa sad prezentovan je danas i dobio je podršku Vlade Crne Gore, kazao je premijer Zdravko Krivokapić.
On je kazao da je to projekat koji vraća sistem na dominaciju socijalne pravde i dostojanstven život svih građana.
“Zahvaljujući ogromnom naporu dva ministarstva imamo mogućnost da se okrenemo pravim putem dobrog upravljanja javnim finansijama i za 11 mjeseci stvorili preduslove za ovaj projekat. On je rađen više od šest mjeseci i testiran najboljim modelom koji je preporučio MMF i daje najveću šansu onima koji najmanje imaju”, rekao je Krivokapić na današnjoj konferenciji za novinare, na kojoj je detaljno predstavljen program Evropa sad.
Ministar Jakov Milatović kazao je da Crna Gora bilježi finansijski oporavak te da je javni dug ove godine po prvi put smanjen.
"Ove godine su započeli jednu snažnu reformu koja će svoj rezultat dati u narednim godinama", kazao je Milatović.
Ministar Milojko Spajić kazao je da će Crna Gora biti najbrže rastuća ekonomija Evrope.
"Prosječna zarada će porasti sa 530 na 700 eura. Naše poresko opterećenje na plate od 38 odsto je bilo jedno od većih u regionu i bilo je jedno od izazova za privrednike. Imamo porast nezaposlenosti, pa je fokus Vlade naredne godine na podsticanju zaposlenosti i to sa dobrim platama. Takođe, treba da iskorijenimo sivu ekonomiju. Od 100 eura, 39 eura je išlo državi, sada će kao poresko optećenje državi ići 21 euro. Imaćemo najniže opterećenje na rad u regionu", kazao je Spajić.
On je kazao da će ljudi sa najnižim zaradama imati 80 odsto povećanje.
"Ljudi sa platama do 1000 eura imaće povećanje preko 20 odsto, oni sa većim platama imaće povećanje od 10 do 16 odsto. Poresko opterećenje za najniže kategorije za najniža primanja biće najmanja", kazao Spajić.
"Kompanije koje profitiraju do 100.000 eura porez je 9 odsto, do milion 12 odsto, a preko milion 15 odsto", kazao je Spajić.
“Veoma je bitno da ovaj program prati i punjenje budžeta, od čega bi većina bila generisana kroz mjere koje su već mjesecima na čekanju u Skupštini, povećanje akciza, suzbijanje sive ekonomije", kazao je Spajić.
Na pitanje novinara na koji način će natjerati privatnike da povećaju plate radnicima, Spajić je kazao da je razgovarao sa privrednicima i da su oni zainsteresovani za povećanje plata, a biće pojačana i kontrola.
Milatović je kazao da je do sada razlika između rada i ne rada bila mala.
"Sada će razlika biti veća", kazao je Milatović.
Spajić je najavio i reformu penzionog fonda.
"Biće rast penzija, na tome radimo sa Svjetskom bankom. To će biti jedan održiv način povećanja".
On je najavio formiranje specijalne uprave finansijske policije.
"Ta policija bi bila kao FBI u poreskom smislu i bavili bi se poreskim kriminalom i slučajevima velikih utaja poreza. Naravno, takav predlog mora proći u skupštini a planiran je za narednu godinu", kazao je Spajić.
On je objasnio i situaciju sa zdravstvenim fondom.
"Svi doprinosi za zdravsvo idu u centralni trezor i dobijamo ga kao svaki drugi prihod. Taj budžet se odredi oko 330 miliona eura za zdravstvo i ta cifra će da bude fiksna i neće zavisiti od prihoda koji dolaze u budžet, jer da zavisi ona bi bila oko 170 milona. Duplo više trošimo na zdrvstvo nego što dobijamo od doprinosa. Ništa se ne mijenja u zdravstvu samo se mijenja način na koji se ti troškovi finansiraju", objasnio je Spajić i dodao da će povećanje plata u zdravstvu iznosti u prosjeku 30 odsto.
Milatović je kazao da će građani u zdravstvu dobijati iste usluge kao i do sada, čak bi kvalitet trebao da bude bolji.
"Ništa se ne mijenja, ljekari će biti zadovoljniji zbog povećanja plata", kazao je Milatović.
Na pitanje novinara na koji način će se nadomijestiti minus zbog Maršalovog plana, a koji se procjenjuje na 35 miliona eura, Spajić je rekao da očekuju dobre efekte predloženih mjera te da će rast u budžetu biti 6,5 odsto.
"Budžet ide po planu, akcize i naplata PDV-a ide po planu, optimistični smo. Već smo u ovoj godini naplatili nivo PDV-a koji smo očekivali za narednu godinu. Samo smanjenje doprinosa za zdravstvo je neodrživo, ali kao paket, cijela reforma je održiva. Doprinose za zdravstvo smo sa leđa radnika prebacili na ljude koje ne brinu o svom zdravlju (konzumenti cigareta, alkohola). To je jedna logična preraspodjela tereta za zdravstvo sa radnik ljudi na sve one koji će u budućnosti biti korisnici zdravstvenih usluga", kazao Spajić i dodao da se porezuima i akcizama utiče i na ponašanje ljudi.
Ministar je kazao da će akcize na cigarete svake godine rasti za oko 20 odsto.
Na pitanje novinara da li imaju rezervni plan u slučaju da se ovaj program ne usvoji u Skupštini, Spajić je kazao da je Evropa sad set zakona koji će ići sa budžetom i usvajanje budžeta biće uslovljeno usvajanjem ovih zakona.
"Poslodavci koji ne postupaju po zakonu biće sankcionisani. Na poštovanje zakona ih vezuje Opšti kolektivni ugovor, treba da podstaknu radnike i naprave ih zadovoljnijima. Apelujem na poslodavce da se ne igraju i da ozbiljno uđu u reformu", rekao je Spajić.