Završni račun budžeta Glavnog grada za prošlu godinu ukazuje na neadekvatan odnos prema poreskim obveznicima, ocijenjeno je iz podgoričkog Odbora Socijalističke narodne partije (SNP).
Iz te stranke su rekli da su, u prvom dijelu budžeta, odnosno u tekućim prihodima, najveća stavka porezi.
„Posebno izdvajamo dva poreza, i to: porez na dohodak fizičkih lica, od 10,74 miliona eura i prirez porezu na dohodak građana za finansiranje lokalnih samouprava, 11,95 miliona eura, što ukupno čini da ova dva poreza učestvuju sa nevjerovatnih 54,71 odsto u tekućim prihodima, a u porezima takođe sa nevjerovatnih 62,59 odsto“, navodi se u saopštenju.
U SNP-u smatraju da je interesantno da su te dvije stavke doživjele svoje uvećanje nakon odluka da se porez na dohodak građana smanjuje šest odsto, te da se povećava šest odsto na teret zaposlenih.
„Jasno je da ekstraprofit na teret zaposlenih jedna od ključnih promjena koja se ovim želi ostvariti“, dodaje se u saopštenju.
Iz SNP-a su naveli da kada su naknade u pitanju, u ukupnim prihodima učestvuju samo sa 0,71 odsto.
„Odnose se na dvije naknade: naknada za korišćenje privrednih dobara od opšteg interesa i naknada za korišćenje privrednih dobara u iznosu od 672,9 hiljada eura“, rekli su iz SNP-a.
Kad je u pitanju broj zaposlenih, kako se dodaje, na osnovu bruto isplaćenih zarada, broj zaposlenih je 1,04 hiljade.
„Kada su u pitanju rashodi, pomenućemo samo jedan, i to transferi društvima sa ograničenom odgovornošću, koji iznose 8,7 miliona eura, ili preračunato u broj eventuelno zaposlenih radnika, može se finansirati 1,32 hiljade zaposlenih“, rekli su iz SNP-a.
U prvoj Deklaraciji o pravima čovjeka i građanina, u preambuli koja je usvojena u trećem francuskom parlamentu 1789. godine, piše da se društveni zakoni ne donose da bi bogatog još više obogatili, a siromašnog još više osiromašili, već se donose da bi siromašnog zaštitili od najezde bogatog.
„Ako uzmemo naknade i poreze, u potpunosti se slažemo sa prethodnom konstatacijom“, zaključuje se u saopštenju.