Evropska komisija (EK), nakon nedavnih izbora u Crnoj Gori, očekuje konstituisanje novog parlamenta i formiranje nove vlade, kazao je evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji.
On je rekao da je to prvo iskustvo poslije 30 godina da Crna Gora ima novi tip vlade.
Varhelji je, govoreći pred Odborom za vanjske i evropske poslove italijanskog Doma poslanika, naglasio da je Crna Gora bila predvodnik u pregovorima o pridruživanju, ali da je značajan posao i dalje potreban.
“Sa svim otvorenim poglavljima, mjeseci koji su pred nama treba da budu iskorišćeni kako bi se produbile i ubrzale političke i ekonomske reforme, posebno u oblasti vladavine prava, u kojima je sljedeća prekretnica ispunjavanje privremenih mjerila u poglavljma 23 i 24, koja se odnose na vladavinu prava”, naveo je Varhelji.
On je rekao da se politika EK prema zemljama regiona zasniva na tri stuba – novoj metodologiji proširenja, otvaranju pristupnih pregovora sa Sjevernom Makedonijom i Albanijom i ekonomskom i investicionom planu koji će biti predstavljen narednog mjeseca, prenosi portal RTCG.
Varhelji je ocijenio da postoji ogroman jaz u ekonomskom razvoju između Zapadnog Balkana i Evropske unije (EU).
“Što brže umanjimo taj jaz, brže ćemo početi da stvaramo otporne, jake i održive tržišne ekonomije, a zemlje će brže biti spremne da nam se pridruže”, istakao je Varhelji.
Prema njegovim riječima, suštinski transformišuće reforme koje države Zapadnog Balkana treba da sprovedu, najbolje mogu biti podržane čvrstim i ubrzanim ekonomskim rastom i razvojem funkcionalnih tržišnih ekonomija.
“Imamo ograničene resurse u narednom dugoročnom budžetu EU, to je dio predloga Komisije koji je pretrpio najviše rezova tokom pregovora, ali ispunićemo ga. Kako bismo to uradili, treba da budemo vješti, odlučni i fokusirani na naše postupke”, naglasio je Varhelji.
On smatra da bi novi ekonomski i investicioni plan trebalo da bude usredsređen na najvažnije oblasti i projekte koji će direktno stvoriti dugoročni rast i izuzetno potrebna radna mjesta, uz atraktivnu investicionu klimu.
Plan će, kako je naveo Varhelji, takođe podrazumijevati bolju ekonomsku integraciju zemalja Zapadnog Balkana međusobno i u okviru jedinstvenog tržišta EU.
On je kazao da u ovom trenutku region pati zbog ekonomske fragmentacije.
“Kamioni provode 28 miliona sati čekajući na granicama svake godine, što je teret koji iznosi jedan odsto njihovog BDP-a, i svi gubimo", naveo je Varhelji.
On smatra da bi izgradnja zajedničkog tržišta za 18 miliona ljudi, koje funkcioniše na osnovu pravila EU, mogla da promijeni pravila igre na Zapadnom Balkanu, u korist regiona i EU.