Politika

Evropska komisija usvojila Reformsku agendu Crne Gore

Autor Teodora Orlandić

Evropska komisija usvojila je danas Reformsku agendu Crne Gore, prateći pozitivno mišljenje država članica Evropske unije.

Izvor: MONDO/Teodora Orlandić

Komisija je danas odobrila i reformske agende Albanije, Kosova, Sjeverne Makedonije i Srbije, čime se otvara put za povlačenje novca iz Instrumenta za reformu i rast u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan.

Plan rasta je kombinacija bespovratnih sredstava i povoljnih kredita od ukupno šest milijardi eura za period 2024-2027.
Za Crnu Goru je obezbijeđeno 383,5 miliona eura, od čega su 110 miliona eura bespovratna, a 273,5 miliona eura čine povoljni krediti. Evropska komisija planira da se od ukupnog iznosa sedam odsto dodijeli na početku sprovođenja Plana rasta kao svojevrsno predfinansiranje, a ostatak u šest polugodišnjih tranši podrške, u zavisnosti od stepena realizacije planiranih reformi.

Crna Gora bi prvu tranšu od oko 29 miliona eura trebalo da dobije krajem godine.

„Impresionirana sam radom naših partnera sa Zapadnog Balkana na njihovim reformskim agendama. To pokazuje da su posvećeni uspjehu Plana rasta. To je naša mapa puta da približimo ekonomije Zapadnog Balkana našoj. I da svojim kompanijama daju pristup i sredstva da se takmiče na našem jedinstvenom tržištu. Svi imaju koristi, a to je veliki iskorak ka Evropskoj uniji”, rekla je predsjednica Komisije Ursula fon der Lajen.

Države članice EU odobrile su reformske agende za pet zemalja Zapadnog Balkana 12. oktobra, kako bi one dobile pravo za prijem finansijskih sredstava iz evropskog Plana rasta za region. Jedino Bosna i Hercegovina nije dobila zeleno svjetlo, jer nije Briselu podnijela potpunu reformsku agendu koja nije ni razmatrana na nivou država EU.

Reformsku agendu Crne Gore 2024-2027 Vlada je usvojila krajem septembra. Dokument sadrži ukupno 32 indikativne prioritetne reformske mjere u okviru četiri prioritetna sektora - Poslovno okruženje i razvoj privatnog sektora, Digitalna i energetska/zelena tranzicija, Razvoj ljudskog kapitala, Vladavina prava i temeljna prava i 14 podsektora.