"Predlaže se dalje povećanje zarada u javnom sektoru, protiv čega Pokret Evropa sad nije, ali smatramo da to treba ostvariti na održiv način, ne zanemarujući i privatni sektor"
Predsjednik Pokreta Evropa sad Milojko Spajić naveo više razloga zbog kojih, prema njegovim riječima, poslanici ne smiju da podrže predlog Zakona o budžetu za 2023. godinu.
"Osnova za budžet za 2023. je rebalans za 2022. kojim je planiran deficit od osam odsto BDP-a i dodatno zaduženje od 350 miliona eura, što se neće desiti budući da je trenutno deficit na istorijski najnižem nivou od samo jedan odsto BDP-a, a zaduženje nije potrebno iz razloga što će u državnoj kasi ostati preko 200 miliona eura depozita", naveo je Spajić, kako prenose Vijesti.
Dodaje i da predloženi budžet ne sadrži nijednu mjeru usmjerenu na stvaranje uslova za generisanje novih prihoda budžeta.
"Rashodi su značajno veći u odnosu na prethodne budžete, što bi pozdravili da je u pitanju finansiranje strukturnih reformi ili velikih investicionih projekata. Međutim, mi u budžetu za 2023. vidimo deficit tekuće potrošnje od prosječno 150 miliona eura godišnje u periodu 2023-2025, što znači da će se država zaduživati za finansiranje vršenja svojih osnovnih funkcija. Budžetom je planiran deficit tekuće potrošnje, ne samo u 2023. već i u 2024. i 2025. kao i ukupni kumulativni deficit na nivou od oko šest odsto u svakoj godini i preko 2,5 milijardi eura zaduženja u posmatranom periodu - što ukazuje da su prekršena sva pravila planiranja budžeta propisana Zakonom o budžetu i fiskalnoj odgovornos".
Spajić navodi i da se predlaže dalje povećanje zarada u javnom sektoru, protiv čega, kako ističe, Pokret Evropa sad nije, ali da smatra da to treba ostvariti na održiv način, a ne zanemarujući i privatni sektor. Dodaje u da se ovakvim pristupom dodatno pravi jaz između zarada zaposlenih u javnoj upravi i privredi koja puni budžet.
"Krši se član 9 Zakona o zaradama zaposlenih u javnom sektoru koji kaže: 'Sredstva za zarade, u procesu planiranja Budžeta Crne Gore, mogu se povećati kada je budžet uravnotežen ili je ostvaren suficit, odnosno moraju smanjiti kad budžet ostvaruje deficit tekućeg budžeta preko nivoa od dva odsto bruto domaćeg proizvoda'. Nema ni govora o reformi zdravstvenog sistema i zašto se nastavlja sa eksponencijalnim rastom budžeta Fonda za zdravstveno osiguranje. U budžetu nije pomenuta ni racionalizacija broja zaposlenih u javnom sektoru, što je upravo ova Vlada najavljivala kao jednu od glavnih reformi. U kapitalnom budžetu nema ni jedan veliki i značajan projekat za Crnu Goru. Budžet kojim se projektuje zaduženje za finansiranje tekuće potrošnje, rast deficita i rast javnog duga, a da pritom nije ponuđena nijedna konkretna reforma, mjera ili veliki infrastrukturni projekat, nije održiv i ne bi trebao dobiti podršku poslanika", naveo je Spajić u saopštenju, prenose Vijesti.