Nekadašnja većina održala je četiri sastanka u deset dana, i sve ih je, kao i današnji, inicirao jedan od lidera Demokratskog fronta (DF), Andrija Mandić.
Partije bivše parlamentarne većine pokušaće danas, na posljednjem zajedničkom sastanku njihovih predstavnika, da dođu do kompromisa o izboru nove vlade i rukovodstva parlamenta.
Sastanku prisustvuju lideri i funkcioneri partija "stare većine": Andrija Mandić (Nova), Milan Knežević (DNP), Branko Radulović (PzP), Aleksa Bečić (Demokrate), Dragan Krapović (Demokrate), Danilo Šaranović (Demokrate), Vladimir Joković (SNP), Dritan Abazović (GP URA), Miloš Konatar (GP URA), Zoran Mikić (GP URA), Miodrag Lekić (Demos), Goran Danilović (Ujedinjena Crna Gora), Marko Milačić (Prava Crna Gora), Maksim Vučinić (Radnička partija) i Srđan Pavićević (CIVIS).
Nekadašnja većina održala je četiri sastanka u deset dana, i sve ih je, kao i današnji, inicirao jedan od lidera Demokratskog fronta (DF), Andrija Mandić.
Predstavnici partija na prvom su, na predlog DF-a, potpisali sporazum kojim je predviđen izbor nove izvršne vlasti i administracije parlamenta. Na drugom je bilo dogovoreno da partije do kraja prošle sedmice usaglase predloge za mandatara i šefa Skupštine, dok su na trećem iz DF-a saopštili da im pripada funkcija premijera, a da bi pozicija šefa parlamenta trebalo da pripadne Demokratama, koji su prethodno odustali od ključnih pozicija.
Ta stranka je na posljednjem sastanku saopštila da im ne bi bilo sporno da za najvažnije funkcije budu predložene potpredsjednica parlamenta Branka Bošnjak i bivša ministarka zdravlja Jelena Borovinić Bojović, poručujući da im je neprihvatljivo da odlazeći premijer i lider Građanskog pokreta (GP) URA Dritan Abazović bude kandidat za mandatara, prenose Vijesti.
S druge strane, Abazović, čija je Vlada srušena u parlamentu prije skoro mjesec dana, saopštio je juče da je spreman da izađe iz trke za mandatara ako se, kako je naveo, nađe kandidat koji će “na isti način” odgovoriti borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Naveo je da bi na poziciji mandatarke volio da vidi civilnu aktivistkinju Vanju Ćalović Marković.