Ministarstvo finansija procijenilo je da će nedostajuća sredstva za ovu godinu iznositi 270 miliona eura, a za narednu 600 miliona, saopštio je resorni ministar Aleksandar Damjanović i najavio donošenje rebalansa u septembru.
On je danas, na sjednici Vlade, obrazlažući Predlog smjernica makroekonomske i fiskalne politike za period do 2025. godine, kazao da je rebalans najavljen za septembar i da se na novom budžetu uveliko radi.
“Imajući u vidu da budžetski prihodi koji su najavljivani tokom ove godine ne mogu biti ostvareni, jer prethodna administacija nije stvorila zakonske uslove, već ih je samo reda radi najavila, jasno je da projektovani budžet ne može biti niži od 7,6 odsto”, rekao je Damjanović.
On je dodao da je rebalans budžeta u tehničkom smislu spakovan.
“Jedini razlog zašto nije krajem jula, jeste da sačekamo efekte turističke sezone u avgustu, kako bi precizno definisali predlog izmjene zakona o budžetu”, nastavio je Damjanović.
On je naveo da je inflacija u junu 13 odsto i da ona naduvava prihode i na jedan način dodatno oporezuje kompletnu privredu i sve građane.
“Da se ne bi igrali kamiona i aviona, obećavali nemoguće, lagali narod o prosječnoj zaradi od hiljadu eura i penziji od 500 eura, samo da budemo realni, da se pružimo koliko možemo i prvi damo primjer kroz državnu upravu o tome da je neophodno stegnuti kaiš. U jednom momentu pitanje će biti cijene duga i koliko ćemo moći da pozajmimo”, istakao je Damjanović.
On je saopštio da ni predviđeni rast ekonomije neće dovesti do toga da budžetski deficit padne u naredne tri godine ispod četiri odsto.
“To znači da Crna Gora mora da nađe nove mjere fiskalne konsolidacije i da negdje zajedno aktivno svi razmišljamo u tom smjeru. Ono što je jasno jeste da su nedostajuća sredstva u ovom trenutku najmanje 150 miliona eura, zbog novokonstituisanih obaveza”, izjavio je Damjanović.
On je apelovao da se pokuša uraditi sve da se očuva životni standard građana i privredna supstanca, ističući da se ne može znati kakva će biti kretanja tokom drugog dijela godine.
“Već sada moramo da razmišljamo o nedostajućim sredstvima za tekuću i narednu godinu. Projekcija je da će za tekuću godinu, sa stvaranjem fiskalne rezerve na početku naredne, biti neophodno do 270 miliona eura. Ako ne bude dodatne recesije i dodatnog stampeda cijena i problema sa energentima i osnovnim životnim namirnicama, procjena je da će za narednu godinu nedostajuća sredstva biti na nivou od minimum 600 miliona eura. Procjena je da se polako plaća ceh jednog dosta problematičnog ponašanja ranijih administracija“, pojasnio je Damjanović.
Abazović: Do novca ćemo doći, ali “jako skupo”
Premijer Dritan Abazović je rekao da ćemo do novca moći da dođemo, ali “jako skupo” i da građani to treba da znaju.
“Mogu da se pričaju bajke i priče za malu djecu i uspavanke, ali situacija je takva da se javne finansije nalaze u velikom problem, da je to hronični problem Crne Gore i da će sada, usljed novonastalih okolnosti, mnoge države doći u situaciju da na međunardonom tržištu novac pronalaze po jako visokim cijenama i te kamate su faktički nepodnošljive”, kazao je Abazović.
On je dodao da postoji mogućnost da se kratkoročno dođe do nekog novca po povoljnijim uslovima, objašnjavajući da to ipak neće moći da bude u službi velikih ekonomskih reformi koje država treba da odradi u nekim narednom periodu od četiri do šest godina.
Zakon o Vladi
On je, na sjednici Vlade, kazao da ima vremena da se ukaže na njih i da je jedina dobra stvar što se “krenulo s mrtve tačke”.
Kovač smatra da proces nije bio dovoljno inkluzivan, jer resor na čijem je čelu nije imao predstavnika u radnoj grupi.
“Mi bismo sigurno rekli da takav nacrt ne izlazi na Vladu”, naveo je Kovač.
On je rekao da je ovo radna verzija i da će biti prilike da se na javnoj raspravi ukaže na sve sporne tačke.
"U tekstu imamo više odredbi koje su nespojive sa Ustavom. Prije svega, to se odnosi i na tehnički mandat vlade koji nije uređen Ustavom, a prvo bi morali da izmijenimo Ustav da bi tako nešto predvidjeli”, kazao je Kovač.
Kako je naveo, postoje pitanja koja su uređena Ustavom i sigurno se ne mogu mijenjati zakonom.
“Tu je još pregršt odredbi koje, prema mom mišljenju, nepotrebno stoje. Ne bavimo se suštinom i konkretnim situacijama, kada imamo neke pravne praznine i dileme kako riješiti neku situaciju”, kazao je Kovač.
On je najavio da će izuzeti mišljenje po tom predlogu zakona.
Ministar javne uprave Maraš Dukaj naveo je da će se Nacrt naći na javnoj raspravi.
“Ovo je prvi, veoma značaj korak jer će Crna Gora prvi put dobiti zakon o Vladi čiji je cilj da se urede sva pitanja od značaja za funkcionisanje Vlade i državnih organa”, kazao je Dukaj.
Ministarka ekologije, prostornog planiranja i urbanizma Ana Novaković Đurović kazala je da je saglasna sa Kovačom da je najbolje što se krenulo s mrtve tačke, i da zakon ima mnogo manjkavosti koje treba ispraviti.
Potpredsjednica Vlade Jovana Marović rekla je da avgust treba ostaviti za sugestije ministarstava, a da se kasnije može više pričati o zakonu i njegovim eventualnim problemima.
“Vidim da nema Ministarstva evropskih poslova, a sigurno da će nam ovaj resor biti potreban i nakon ulaska u Evropsku uniju (EU). Mislim da bi morali da imamo obavezne resore i one koji mogu da budu”, kazala je Marović.
Ministar ljudskih i manjinskih prava Fatmir Đeka rekao je da neće glasati za takav predlog i dodao da Nacrt treba vratiti na doradu.
“Zakon nam treba, ali izražavam zabrinutost. Manje je bitno to što je predviđeno 14 ministarstava, imali smo pohvale što je došlo do odvajanja resora pravde i ljudskih prava, jer dajemo na važnosti ljudskim pravima”, kazao je Đeka.
Prema njegovim riječima, što se Crna Gora više približava EU, to sve više do izražaja dolaze ljudska prava.
Đeka je rekao da se ne može “zakucati” broj ministarstava, već regulisati na neki drugi način.
On je kazao da će glasati protiv Nacrta zakona.
Ministar bez portfelja Andrijan Vuksanović smatra da će zakon o Vladi sistematski urediti mnoge stvari i smanjiti politički manevar "koji svi vole da imaju".
“Upravo to govori o političkoj zrelosti. Saglasan sam da ministarstvo za ljudska prava mora da ima svoj resor, ali u pitanju je samo nacrt i vjerujem da ćemo doći do rješenja da imamo Zakon o Vladi. Sve ovo će morati da prođe Skupštinu i vjerovatno će i tamo biti dodatno unaprijeđeno”, rekao je Vuksanović.