Crnogorskoj Vladi prioritet nijesu bile evropske integracije, što ilustruju ograničeni učinci ministarstava po svim parametrima kad je riječ o ispunjavanju obaveza na putu ka Evropskoj uniji (EU), saopšteno je iz Centra za građansko obrazovanje (CGO).
„Rezultati analize stepena efikasnosti, odnosno procenat (ne)izvršenih preuzetih obaveza u svakom poglavlju ponaosob pokazatelj su zapostavljanja ključnih pregovaračkih poglavlja sa EU, a ima poglavlja u kojima nije ostvarena nijedna preuzeta obaveza“, kaže se u saopštenju.
Saradnica na programima CGO-a, Milica Zindović je kazala da je od ukupno 284 obaveze u 2021. godini izvršeno 159, ili 56 odsto.
„Od 76 strateških dokumenata realizovano je 45, ili 59 odsto, a kada je riječ o zakonskim i podzakonskim aktima, procenat realizacije je 55 odsto. CGO naglašava da je ovaj procenat morao biti veći i obaveze su se morale promtnije i efikasnije realizovati“, rekla je Zindović.
Kako je navela, kada je riječ o ukupnom stepenu realizacije preuzetih obaveza pojedinačnih institucija, najefikasnije je bilo Ministarstvo vanjskih poslova (sa 80 odsto učinka), zatim Ministarstvo ekonomskog razvoja (68,42), Ministarstvo ekologije, prostornog planiranja i urbanizma (65,22) i Ministarstvo unutrašnjih poslova (64.71).
„Na začelju su Ministarstvo pravde, ljudskih i manjinskih prava (40 odsto), kao i Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta (29,41) koje je najviše podbacilo“, kazala je Zindović.
U Izvještaju se navodi da Ministarstvo odbrane nije imalo obaveza u ovom okviru.
„Treba napomenuti i da se broj preuzetih obaveza među ministarstvima razlikuje, ali to ne utiče na odgovornost nadležnih ministara za realizaciju, a očigledna je diskrepanca u posvećenosti ovom poslu“, kazala je Zindović.
Kako je navela, kada je u pitanju strateški okvir, najviše preuzetih obaveza ostvarili su Uprava za bezbjednost hrane, veterinu i fitosanitarne poslove i Ministarstvo pravde, ljudskih i manjinskih prava, sa 100 odsto realizacije, zatim Ministarstvo kapitalnih investicija (87,5), Ministarstvo ekonomskog razvoja (83,3) i Ministarstvo unutrašnjih poslova (83,3).
„Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kao i Uprava prihoda i carina nijesu realizovani nijednu predviđenu obavezu“, kazala je Zindović.
Prema njenim riječima, procentualno najbolji učinak u dijelu zakonskih i podzakonskih akata ostvarili su Centralna Banka Crne Gore (100 odsto), Agencija za civilno vazduhoplovstvo (88,9) i Ministarstvo vanjskih poslova (80).
„Nasuprot njima u pogledu učinka su Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta (33,3 odsto), Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (9) i Ministarstvo pravde, ljudskih i manjinskih prava (0).
U Izvještaju se navodi da u kontekstu realizacije preuzetih obaveza, situacija nije zadovoljavajuća ni u ključnim pregovaračkim poglavljima 23 i 24.
„Tako je u poglavlju 24 (Pravda, sloboda i bezbjednost), od 21 realizovano 13 obaveza, a u poglavlju 23 (Pravosuđe i temeljna prava) samo devet od 22 aktivnosti", kazala je Zindović.
Ona je ocijenila da su pokazatelji upozoravajući i da se moraju hitno uložiti maksimalni napori da se odblokira proces evropskih integracija, što zahtijeva stručan i posvećen rad na realizaciji preuzetih obaveza.
„Jedino tako neki naredni izvještaj o učincima u pogledu preuzetih obaveza na putu ka EU možemo dočekati uz sagledavanje značajno manjeg broja nezavršenih domaćih zadataka“, poručila je Zindović.