Država Crna Gora je u periodu od 2008. do prošle godine izdala garancije za kreditna zaduženja kompanija u ukupnom iznosu od oko 624,76 miliona eura, saopštio je premijer Milo Đukanović.
Đukanović je, odgovarajući na pitanje nezavisnog poslanika Mladena Bojanića, kazao da je 2008. godine izdato 37,98 miliona eura garancija, 2009. godine 208,65 miliona eura, 2010. godine 265,55 miliona eura, 2011. godine 18,18 miliona eura, 2012. godine deset miliona eura, 2013. godine 64,4 miliona eura, a prošle 20 miliona eura.
“Iznos plaćen iz budžeta po pozivu izdatih garancija zaključno sa 31. decembrom prošle godine iznosi 182,7 miliona eura”, precizirao je Đukanović na Premijerskom satu u Skupštini.
Bojanića je zanimalo u kojoj je fazi postupak utvrđivanja individualne odgovornosti za štetu po budžet Crne Gore u iznosu od 181 miliona eura, nastalu na osnovu plaćenih garancija za kredite osam preduzeća, među kojima su Kombinat aluminijuma, Željezara, Novinsko izdavačko preduzeće (NIP) Pobjeda, Rudnici boksita, Melgonija Primorka, Mi-Rai, Fabrika elektroda Piva (FEP) i Lenka, u periodu od 2011. do prošle godine.
Đukanović je kazao da je u periodu od 2009. do prošle godine za KAP plaćeno 126,2 miliona eura, Željezaru 34,54 miliona eura, Rudnike boksita 6,23 miliona eura, Pobjedu 7,75 miliona eura, Melgoniu Primorku 4,09 miliona eura, Mi-rai 1,69 miliona eura, FEP 1,66 miliona eurai Lenku 0,58 miliona eura.
On je objasnio da je sistem državnih garancija instrument kojim se popravlja privredni ambijent države, jača povjerenje učesnika u finansiranju, širi ekonomska baza i time povećava obuhvat u prikupljanju izvornih javnih prihoda.
“U vremenima recesija i jakih ekonomskih kriza, poput one koja je eskalirala 2009. i 2010. ovaj instrument dobija na značaju”, smatra Đukanović.
Prema njegovim riječima, podrška sistemski važnim kompanijama u uslovima krize kako bi se preduprijedili veći negativni efekti po ukupnu ekonomiju i građane široko je primjenjivana u najrazvijenijim državama tokom posljednje krize.
“U našoj praksi garancije izdaje Vlada, u skladu sa Zakonom o budžetu usvojenim u parlamentu”, rekao je Đukanović.
On smatra da nije realno očekivanje Bojanića kada je u pitanju individualizacija odgovornosti, u slučajevima plaćanja po garancijama, kao što, kako je objasnio, nije moguće individualizirati zasluge za garancije po kojima nije bilo plaćanja, a doprinijele su opštem prosperitetu pojedinih sektora crnogorske privrede.
Bojanić je kazao da sve kompanije kojima su izdate garancije imaju jedno zajedničko, a to je da su dobile pare i sve otišle u stečaj.
“Manje više su svi radnici otpušteni i što je najgore i najporaznije, apsolutno nijednu jedinu kontragaranciju Vlada nije uspjela da naplati i niti će”, tvrdi Bojanić.
On je ocijenio da se nesumnjivo radi o nenadoknadivoj šteti po budžet Crne Gore.
Bojanića je zanimalo i ko je provjerao reference i bonitet tih kompanija, istoriju poslovanja, biznis planove, kao i ko je kontrolisao namjensko korišćenje sredstava za koje je država garantovala.
“Tri su nivoa odgovornosti – Vlada, resorna ministartva i Komisija za kontrolu državne pomoći”, kazao je Bojanić.
On je podjsetio da je Vlada uvela taksu na gorivo u iznosu od sedam centi u cilju finansiranja izgradnje autoputa, od koje očekuje prihod od devet miliona eura.
“Prema toj računici građani Crne Gore 20 godina treba da plaćaju tu taksu, svaki vozač, da bi nadoknadili ovu štetu od 181 milion”, rekao je Bojanić.
Đukanović je objasnio da ne vidi nikakvog osnova za povezivanje takse na gorivo i izdatih garancija.
„Nemojte povezivati sedam centi za autoput sa bilo kojim drugim, kako vi predstavljate, gubitkom u budžetu. Sve da nije bilo ovoga, apsolutno bi naša politika bila da se oni koji su korisnici najvrednijeg infrastrukturnog objekta u Crnoj Gori dodatno opterete da se on izgradi, jer je to pravedno. Pravednije je da oni plate sedam centi po litru nego da sve poreske obveznike Crne Gore, i one koji koriste i oni koji ne koriste taj put, jednako opteretimo“, saopštio je Đukanović.
On je, kada su u pitanju izdate garancije, kazao da se radi o 182,7 miliona eura od čega je 126 miliona, odnosno više od dvije trećine, vezano za KAP koji, kako je naveo, radi i koji je samo u prošloj godini napravio više od 100 miliona eura društvenog proizvoda Crne Gore.
„Pričamo o Željezari koja radi za koju je dato 34 miliona garancija. KAP i Željezara su progutali sigurno više od tri četvrtine ovog iznosa. Rudnici boksita i Pobjeda, koja je u međuvremenu privatizovana, su živa preduzeća. To je sigurno više od četiri petine izdatih garancija“, rekao je Đukanović.
On je pitao da li je trebalo pokušati spašavanje tih preduzeća ili dopustiti njihovu likvidaciju.
Bojanić je objasnio da je taksu od sedam centi uzeo kao primjer za komparaciju.
„Potpuno jasno i logično je da nijesmo izgubili ovih 180 miliona ovako kako smo ih izgubili, ne bi morali da nadoknadimo kroz taksu od sedam centi prilive za budžet, da bi plaćali autoput“, smatra Bojanić.
On se osvrnuo na izjavu Đukanovića da KAP radi.
„Ne radi KAP. Radi Uniprom. Takođe, postoji Nova Pobjeda, odnosno novo društvo koje samo izdaje list Pobjedu. NIP Pobjeda koje je dobila pare ne postoji. Ostalo nam je grdilo dugova od njih“, rekao je Bojanić.
On je pitao Đukanovića radi li preduzeće Melgonija Primorka i da li je u međuvremenu saznao ko je njen vlasnik.
„Toj kompaniji smo, prema podacima Ministarstva finansija, uplatili 4,5 miliona eura, a ne 4,09 miliona“, kazao je Bojanić.
On je podsjetio da je KAP-u ukupno plaćeno 300 miliona eura.
„Od KAP-a imamo 14 miliona i molimo Boga da dobijemo tih 12 miliona ili koliko je već ostalo“, naveo je Bojanić.
Đukanović je saopštio da Pobjeda radi, kao i KAP.
„Zovite je novom, starom kako god hoćete. Tamo ljudi rade i novina izlazi. Je li sad važno da li se zove nova ili stara, ili je važno postoji li, funkcioniše li i je li u sluačju Pobjede sačuvana jedna državna tradicija“, pitao je Đukanović.
On je poručio Bojaniću da bi sve u parlamentu to trebalo da ispuni zadovoljstvom, a ne gnijevom