Šef diplomatije Igor Lukšić trebalo bi javno da se izvini zbog izjave da će nedavno pokrenute aktivnosti o imenovanju nerezidentnog ambasadora Crne Gore na Novom Zelandu uskoro biti realizovane, smatra funkcioner DF-a, Milan Knežević.
“Podjednako “uspješan” ministar, kao prethodno i premijer, Lukšić je u razgovoru s novozelandskim šefom diplomatije Marejem Merkalijem izrazio nadu da će, nedavno pokrenute aktivnosti o imenovanju nerezidentnog ambasadora Crne Gore na Novom Zelandu, uskoro biti realizovane”, naveo je Knežević.
On je saopštio da je na skupštinskom Odboru za međunarodne odnose i iseljenike, još 4. jula, većinom glasova dato pozitivno mišljenje o kandidatu za mjesto izvanrednog i opunomoćenog ambasadora Crne Gore u Australiji i na Novom Zelandu, na nerezidentnoj osnovi, Darku Uskokoviću.
“Međutim, Lukšić, nakon čitavih deset dana, razdragano izražava te i takve nade, želje i očekivanja, i time jasno pokazuje stepen svoje “informisanosti”, opšteg rasula u njegovom ministarstvu, i odnosa s partijskim drugovima iz skupštinskih klupa”, kazao je Knežević.
Prema njegovim riječima, “da crnogorska spoljnopolitička groteska bude potpuna”, Uskoković je izabran i za ambasadora na rezidentnoj osnovi u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, dok će funkciju nerezidentnog ambasadora za Australiju i Novi Zeland obavljati iz Podgorice.
“Kako će to Uskoković istovremeno biti u Abu Dabiju i Podgorici, a opet i na Novom Zelandu, i u Australiji, to će jedino objasniti Udruženje fizičara, tim prije što ministar Lukšić već deset dana i ne zna da je dobio ambasadora za Novi Zeland”, naveo je Knežević.
On smatra da, kako je rekao, skandal, koji je Lukšić priredio prilikom razgovora s novozelandskim šefom diplomatije, zaslužuje njegovo javno izvinjenje, “pošto ostavku nije podnio ni u mnogo težim prekršajima, pa ni u slučaju Listing”.
“Istovremeno, ovo je još jedan od pokazatelja da u MInistarstvu vanjskih poslova i evropskih integracija rade partijski najamnici, nesposobni da odgovore izazovima čak i provincijalne diplomatije, kakvu forsira Lukšić, i koji, zahvaljujući isključivo partijskoj pripadnosti, egzistiraju izgubljeni u katakombama i lavirintima državnih institucija”, kaže se u saopštenju Kneževića.
Kako je rekao, kriza parlamentarizma u Crnoj Gori, “nastala zbog poniznosti parlamentaraca vladajuće partije i njihovih uskoka, koji su zakonodavno tijelo pretvorili u potvrdu apsurdnih, po građane i državu katastrofalnih odluka koje nalaže Vlada”, predstavlja već hroničnu boljku.
“Ali, ovakva „sinhronizovana” korespondencija na relaciji poslanici DPS-a – Vlada – Predsjednik, jasan je znak da mnogo toga ne funkcioniše među partijskim drugovima”, dodao je Knežević.
Kako je kazao, odavno je poznato i da članovi DPS-a redovno stavljaju stranačke interese iznad državnih, uz zavidan nivo jedinstva. “Ali je sad više nego jasno da je partijska imperija ušla u ozbiljan i nezaustavljiv proces samourušavanja”.
“Teško je odrediti šta više pogađa DPS: svakodnevni pritisci međunarodne zajednice da se počne s hapšenjima zbog kriminala, korupcije i kršenja ljudskih prava, ili što stege, koje su dosad čvrsto držale na okupu svakog funkcionera DPS-a, nezaustavljivo popuštaju”, naveo je Knežević.