Životna priča proslavljenog odbojkaša Vanje Grbića
Rođen sam 14. decembra 1970. u Kleku. Od oca Miloša i majke Danice. Brat Nikola je tri godine mlađi od mene. Ljudi misle da znaju puno toga o meni, a ja ih pustim, a znaju samo onoliko koliko ja to želim. Ko sam ja zaista, znam samo ja. Sara zna skoro sve o meni, kao što i ja znam o njoj. Ali neke stvari su samo za mene. Imate bukvalno linije odbrane - ovi mogu ovoliko, ovi ovoliko....
Prva sjećanja u životu vezana su mi za traume. Strahovito sam se plašio mraka i ta buđenja usred noći bila su mi užasna. Zažmurim i probam da ne dišem, da možda nešto što je u mraku ne dođe da me pokupi... Pamtim i treninge na koje me je otac vodio, još je bio aktivan odbojkaš i trener.
Odrasli smo u patrijarhalnoj porodici, ali uloga majke bila je krucijalna. Otac jeste taj koji je postavljao šine, stavljao lokomotivu, ali majka je bila ta koja je ubacivala ugalj u parnu mašinu. Bio je to savršen spoj dvoje ljudi različitih karaktera, koji su zbog naše edukacije i odrastanja igrali različite, ali izuzetno kompatibilne uloge.