Pola decenije smrti velikog Džone Lomua
Džona Lomu je bio prva prava i do sada ostao jedina autentična globalna ragbi zvezda. Njegovi podvizi sa Svetskog kupa 1995. promovisali su ga u vrh ovog sporta, utabali mu put u profesionalne vode, a njegova pojava i nastupi potpuno su promenili percepciju toga kako igra krilo.
Umro je na današnji dan pre tačno pet godina. Imao je samo 40.
Džona Tali Lomu rođen je u Oklandu na Novom Zelandu 1975. Roditelji su mu bili iz Tonge (državica između Havaja i Novog Zelanda). Kada je imao 12 godina mislili su svi da ima 18, jer je bio ogroman, ali i izuzetno talentovan za sport.
Trenirao je atletiku, ali je zaista zablistao u ragbiju, gde je terorisao protivnike svojom snagom, veličinom i brzinom, tako da je ubrzo zaigrao za mlađe kategorije "Ol bleksa".
Sjajni nastupi u tim kategorijama ubrzo su mu doneli debi za seniore, za koje je zaigrao 1994. sa samo 19 godina, postavši najmlađi igrač seniorske reprezentacije Novog Zelanda svih vremena. Ta mladost je bila vidljiva na terenu, jer je pravio taktičke greške, uprkos fizičkoj dominaciji.
Lomu je bio jedan od onih na terenu koji je nemoćno gledao kako Francuska postiže "esej s kraja sveta", jedan od najboljih poena u istoriji ragbija.
Lomu nije bio u najboljoj fizičkoj kondiciji, delimično zbog još neotkrivene bolesti bubrega, ali je selektor Lori Mejns zadržao poverenje u njega. Prosto, kada imate krilo od 1,96 metara visine, 120 kilograma težine, savršene ravnoteže i neverovatne brzine, morate da ga istrpite.
Zaista, igrači po bokovima tada su tradicionalno bili lakše građeni, što je značilo da je Lomu "stvoren" da ih uništava. To je pokazao 1995. kada je protiv Irske postigao dva eseja, a onda umalo i treći, a onda je u polufinalu protiv Engleske pretrčao nemoćne čuvare (od jednog je bio teži 35 kila!) i postigao čuveni esej. (Na 1.06 sledećeg snimka:)
Tada ga je primetio i medijski magnat Rupert Murdok, koji je izdao naređenje da se Lomu po svaku cenu dovede u profesionalnu ragbi ligu za Skaj.
Lomu je postao globalna zvezda, zaradio je milione od reklama, ali karijera mu je vrlo brzo zaustavljena. Zbog problema sa bubrezima, koji su otkriveni 1996, kada mu je postavljena dijagnoza nefrotskog sindroma.
Od tada više nije bio isti igrač, mada je na Svetskom kupu 1999. postigao osam eseja i uz sedam iz 1995. postavio rekord takmičenja, koji je kasnije izjednačio Južnoafrikanac Brajan Habana, ali iz tri turnira. Najsvetliji trenutak Lomuove karijere desio se 2000. godine u "meču veka" protiv Australije.
Taj susret se igrao pred za ragbi rekordnih 110.000 gledalaca na Olimpijskom stadionu u Sidneju. Novi Zeland je pobedio 39:35 zahvaljujući eseju Lomua u 80. minutu, kada je uspeo da izbegne očajničke pokušaje odbrane i nekako ostane u terenu.
Poslednji reprezentativni meč odigrao je 2002. sa samo 27 godina i povukao se iz vrhunskog ragbija, jer mu je tad trebala dijaliza tri puta nedeljno. I ne samo to – lekari su mu rekli da će ostati u invalidskim kolicima ako ne uradi transplantaciju. To se i desilo 2004. godine, a bubreg mu je donirao radio-voditelj iz Velingtona Grant Kiriama.
U rano jutro 18. novembra 2015. Lomu je iznenada umro od srčanog udara koji je posledica njegove bolesti bubrega. Noć pre toga se sa porodicom vratio sa puta po Britaniji i kratkog odmora u Dubaiju. U Londonu je bio na dijalizi, a tamo je promovisao Svetski kup 2015.
Iako je zaradio milione tokom života, umro je skoro pa "švorc", sa rasprodatom imovinom i vrlo malo ušteđevine. Veruje se da je novac otišao na razvode, bolničko lečenje i loše investicije.
Poredili su ga sa Muhamedom Alijem, Tajgerom Vudsom i drugima koji su bili sinonim za svoje sportove. Lomu je bio prvo zaista veliko krilo, što je sada postao standard u mnogim timovima.
Godine prolaze, njegova zaostavština se pamti.