Retko kada za nekog igrača pomislite da može da uradi sve na terenu. Julius Peppers je mogao. Bio je čudo prirode. Carolina's Finest.
Rođen u Severnoj Karolini, gde je, ispostaviće se, proveo najveći deo svoje karijere što NFL karijere, što školske karijere. Rođen je u Wilsonu, ali je odrastanje proveo u baš malom gradu (Bailey) koji je brojao jedva 700 ljudi. Imao je sreće jer su posedovali satelitsku antenu, gde su preko WGN pratili svaku utakmicu Jordanovih Bullsa.
Peppers je rastao sanjajući da će postati košarkaš, ne igrač američkog fudbala. Otac mu je dao ime po dvojici igrača kojima se divio. Juliusu Ervingu i Waltu Frazieru iz šampionske generacije Knicksa. Da, puno ime Peppersa je Julius Frazier.
Od oca, koji ih je kasnije napustio, nasledio je snažnu građu. Gotovo da nije bilo čoveka koji bi mogao da ga pomeri. Sve atletske sposobnosti nasledio je od njega i to je bio preduslov da napravi tako sjajnu karijeru.
Rastao je u nadi da će postati novi Michael Jordan. Građa i veličina su ga polako odmakle od direktnog poređenja sa Jordanom. Iako je voleo da se nadmeće, ništa mu nije pričinjavalo veće zadovoljstvo nego da izađe na teren i sam šutira satima.
Da nije bilo trenera Davisa u srednjoj školi, Julius verovatno nikada ne bi dotakao fudbalsku loptu. Julius, koji pre toga nikada nije stao na fudbalski teren dugo je razmišljao o ponudi da se pridruži Firebirdsima. Na kraju ga je trener namamio ponudom da igra trkača.
Kao što je pretpostavljao, Julius je bio pravi teror na gridironu. Vremenom ga je ubacio u defanzivnu liniju gde će potpuno razviti svoju igru pretvarajući se u defanzivnu zver. Timovi su izbegavali njegovu stranu, ali bi on i pored toga pronalazio način da dođe do obaranja ili sacka.
Od košarke nije odustajao, a i što bi kada je bio ekstremno talentovan. Zbog svoje snage, igrao je na četvorci gde je beležio impresivne brojke u broju poena, skokova i blokada. Biran je u najbolji tim srednješkolaca u kome se našao i budući saigrač na koledžu, bivši centar Dallasa i par drugih timova, Brendan Haywood.
Koliko je bio dobar u košarci vam pokazuje da je čuveni Mike Krzyzewski jurio dugo za njim kako bi ga regrutovao za Duke. Koliki broj mejlova je stizao od koledža pokazuje činjenica da je srednja škola napravila posebnu mejl adresu za njega, što se nije nikada desilo, jer su svi mejlovi stizali na zajednički, školski.
Julius je ipak vremenom više zavoleo fudbal, ali mu je košarka bila prva ljubav. Na gridironu se potpuno izdvajao od svih. Bio je brz poput većine hvatača, snage kao ofanzivni linijaši, sigurne ruke kao najbolji tajtend i izdržljivost najbolje trkača.
Poznata je anegdota kada je u srednjoj školi, posle treninga, odradio seriju salta unazad pod punom opremom. Na taj način je prešao ceo teren i otišao u svlačionicu. Eto jednog od primera zašto je on pravo čudo prirode. Probajte da uradite jedan salto u opremi, videćete kako ćete se razbiti.
Na kraju je rešio da ostane blizu kuće, najviše zbog majke. North Carolina mu je dala priliku da bude jednako angažovan u obe sportske sekcije. Ovo nikako nije želeo da odbije, prosto zato što je to bio put njegovog idola, Michaela Jordana.
Međutim, karijere nije krenula u pravcu Jordanove, već u pravu jedinog čoveka koga je Jordan plašio. U pitanju je legenda Giantsa, dvostruki šampion i kralj linebackera, Lawrence Taylor. Ako ga se ne sećate iz igre, sećate ga se iz kultnog filma “Any Given Sunday” gde je tumačio ulogu Sharka.
Na njegovu sreću, na koledžu se upoznao sa gospodinom Careyjem, koji je kao doktor psihologije vodio računa da Julius jednako pažnje poklanja studijama, kao što poklanja sportu. Bilo je teško, jer je prilično bilo jasno da će postati jedan od top pikova u NBA ili NFL. Najteže je bilo sprečiti obletanja lešinara u odelima agenata, ali su to uspešno rešili.
Odmah je bio biran za najboljeg novog sportistu među Tar Heelsima. Uporedno igranje košarke, gde je bio trenerova “super izmena” i igranje na poziciji levog enda u jednom momento je postala nemoguća. Ako bi igrao March Madness, propustio bi ključne pripreme na gridironu. Morao je da odluči gde će njegov fokus biti i to je bio fudbal.
U drugoj sezoni je prišao rekordu neverovatnog Taylora, ostavši samo sack iza njega. Kako je sve više napredovao, protivnici su često birali da akcije igraju na samo jednoj polovini kako bi izbegli Peppersa. Svi su ga savetovali da se fokusira na fudbal, jer po pola sezone košarke nisu mogle sigurno da ga odvedu u NBA. Kada je savetnik Carey potvrdio da se slaže, Julius je odustao od košarke.
Više nije mogao postati novi Jordan, samo novi Taylor. Ipak, on je odlučio da postane Julius Peppers. Legitimna sila koja će terorisati protivničke napadače. Postao je jedini u istoriju UNC koji je osvojio Lombardi nagradu. Osvojio je još dve nacionalne nagrada za najbolje defanzica godine. Nije bilo nagrade koju nije osvojio pred izlazak na draft. Postao je koledž legenda.
Texansi su prvi birali, ali su gledali ka Carru, kvoterbeku koji bi nosio igru Houstona. Sledeća je birala Carolina. To je značilo da ostaje kod kuće, što je za njega bila idealna prilika koju nije smeo da propusti. Sa jednom pobedom iz sezone pre, Panthersi su doveli Johna Foxa koji bi započeo rebuilding ekipe.
Poznat po svom napadačkom defanzivnom stilu, Julius je bio idealan deo slagalice kojim bi započeo proces izgradnje novih Panthersa. Ovo je u neku ruku bio i dobar marketinški potez, jer bi dovođenjem državnog sportskog heroja vratili ljude na tribine. Ovo je bio drugi deo slagalice, jer su sezonu pre toga imali katastrofalnu posećenost.
Birali su ga kao drugog pika. Zanimljivo da je Lawrence Taylor biran sa iste pozicije. Julius je odmah nakon drafta potpisao ugovor na sedam godina vredan čitavih 62 miliona dolara. Tako je postao najplaćeniji igrač franšize, a došao je kao ruki. Sa Michaelom Ruckerom je činio jedan od najboljih tandema defanzivnih endova.
Julius Peppers je postao simbol Pantersa. Nekako je tokom vremena to postao i Steve Smith, ali je Julius uvek bio spiritualni vođa ekipe. Čak i Smith kaže da su saigrači, posebno mlađi, kada bi ih neko pitao gde igraju govorili da igraju sa Peppersom, ne da igraju za Carolinu. To vam dovoljno govori ko je bio gazda u timu.
Međutim, Julius nikada nije glumio gazdu. Na terenu je bio zver, ali je samo obavljao svoj posao. Nije bio loš prema rivalima, posebno saigračima. Veliki uticaj na to je imalo vaspitanje koje je došlo od majke, kao i besomučno gledanje utakmica San Antonio Spursa. Da, tako je. Gledao je Duncana i divio se njegovoj smirenošću na terenu. Šta god da bi uradio, zakucao, udario blokadu, šut za pobedu, Timmy bi zadržao skromnost i smirenost.
Veliki radnik, još kao dete kada je brao duvan, krastavce i lubenice, shvatao je da ništa ne možete postići bez napornog rada. Znao je koliko je talenat bitan, ali i koliko je nebitan ako ne uložite maksimalan napor da taj talenat opravdate.
Julius je već u drugoj sezoni sezoni sa Panterima stigao do Super Bowla. U meču u kome je Vinatieri šutem, po drugi put presudio u korist Patriota, Peppersu je bilo jasno koliko je igra stvar koja se menja u sekundi, pogotovo u najjačoj ligi. Istina, Panteri su samo dve utakmice pre finala savladali Ramse u produžetku. Ovo je na nekim način bila igra sreće.
Peppers je bio vođa izuzetno agresivna i kvalitetne odbrane Pantera u tom periodu. Pored njega tu su bili Morgan, Manning, Witherspoon, Deon Grant, pa onda i prvi red “mesoždera” koga su pored Juliusa činili pomenuti Rucker, Buckner i Jenkins. Kao mlad je naučio da ništa nije na gotovo, da i od jačih postoje jači. Ili spretniji ili snalažljiviji. Gde god svrstali Patriote.
Što se tiče njegove svestranosti na terenu, tu ima dosta toga da se priča. Od njegovog dolaska u ligu, čak i pre njega (ispred njega po broju sackova su samo tri igrača iz '85), nije bilo igrača koji je bio toliko jak u neutralisanju protivničkih napada. Stičem utisak da im je zaista nedostajao nešto kvalitetniji secondary kako bi napravili korak ka tituli.
Pored toga, ima čak 11 presečenih lopti uz 22 isforsirana fumbla. Iz toga je ekipama za koje je igrao doneo čak šest tačdauna, od čega je jedan bio vraćanje za 97 jardi. Kad je mogao da radi salta unazad u punoj opremi, šta je za njega trčanje unapred za 97 jardi.
Zvuči neverovatno, ali od tog šuta Vinatierija kada je pomislio, kao sofmor, “Ok, to je samo jedan poraz, vratićemo se opet”, Peppers više nikada nije zaigrao u Super Bowl utakmici. Najviši stepenik do koga je došao bila su finala konferencija sa svim timovima za koje je igrao do kraja karijere.
Rekao je da takvi porazi ne bole toliko kada si mlad, jer misliš da uvek ima još vremena, ali da dobijaju na snazi kako godine odmiču, jer si svestan da više i nemaš toliko vremena da ispraviš greške. Nema više vremena za nove juriše. Iako je sa 37 godina beležio dvocifren broj sackova i izgledao kao da tek počinje karijeru, znao je da sat otkucava.
U Karolini je bio simbol. Simbol talenta, rada, želje, volje i uspeha. Bilo je tu mnogo ljubavi između njega i navijača. Onda se ta ljubav pretvorila u mržnju kada je dres Pantera zamenio dresom Medveda. Zaigrao je za tim iz grada koji je Michael Jordan, njegov idol, postavio čvrsto na sportsku mapu sveta. Jeste da Carolina nije na listi rivala Bearsima, ali kada vam ljubimac ode nije svejedno.
Naravno, nije sve bilo lako. U ruki sezoni je naišao problem sa dopingom, kada je uveravao sve da je uzeo energetsku tabletu za koji nije imao saznanja da je zabranjena, niti je bila na listi kao zabranjena. Međutim, jedan od sastojaka je bio zabranjen. Ovim je štampa, kao i NFL stavilo nezvanično Peppersa na crnu listu.
NFL zvaničnici više vole likove kao što su Tom Brady ili Payton Manning. Sramežljiv po prirodi, Peppersu je ovo bila mrlja za koju su se mnogi pitali da li će uspeti da je obriše ili umanji. Peppers je rastao kao igrač, kao lider i uspeo da napravi od sebe legitimnog naslednika Reggie Whitea. Snaga koju je Peppers imao mogla je samo da se poredi sa snagom Sveštenika odbrane.
Mržnju navijača Caroline je zamenio ljubavlju navijača Bearsa. Već u prvoj sezoni stigli su do finala konferencije, gde će izgubiti od najljućeg rivala i kasnijeg tima Peppersa, Green Bay Packersa. Odbrana koja ima Peppersa i Urlachera teško da može da bude loša. Pre bih rekao da može da bude svirepa. Kad dodate Briggsa i Tillmana, jasno je sa kakvim potencijalom je igrao Chicago.
Jasno je bilo da će izuzetno siromašan napad koštati Bearsa što se i desilo. Sve do odlaska u grad najvećeg rivala, nije video plejof. Tome su dosta doprinele i povreda Urlachera, pa njegovo povlačenje, pa zatim sve lošiji Cutler koji je dobio sjajnog Brandona Marshalla (još jedno čudo prirode), ali nije znao da ga iskoristi na terenu.
Među Packersima je postojalo takmičenje između njega i Claya Matthewsa ko će više puta sackovati kvoterbeka. Prve sezone je to bio Clay, sledeće dve Julius. Dva puta je sa Packersima igrao finale konferencije, jednom nisu uspeli da limitiraju Lyncha i njegov beast mode, drugi put su Matt Ryan i Julio Jones izveli perfektnu predstavu.
Posle te dve epizode na sever Amerike, vratio u u svoj dom. Vratio se tamo gde su ga nekada voleli, pa zamrzeli, pa ponovo zavoleli. Više u ulozi mentora, nego startera ponovo je stigao do dvocifrenog broja sackova. Uspeo je da zaigra u plejofu, ali je, kao što sam kaže, bilo kasno za nešto više. Sat je stigao do pretposlednjeg otkucaja.
Stavio je tačku na fantastičnu karijeru pretprošle sezone. Panteri će opet krenuti u rebuilding, nošeni na leđima nestvarnog Christiana McCaffreyja. Bez Cama Newtona, bez Luke Kuechlyja. Sve jeste nadoknadivo i svako je zamenljiv, ali ono što je Peppers donosio zaista teško možete da nadoknadite.
Svima je nešto nedostajalo, čak i Reggie Whiteu, ali je Peppers bio ono što kažu “the whole package”. Među svim saigračima me bio obožavan. Odmeren, kulturan, pun humora, svuda gde bi se pojavio postajao bi centralna figura. Njegova pojava, u smislu veličine, je takođe uticala na to.
Od one presečene lopte Kurtu Warneru i vraćanja za tačdaun, do blokirane i presečene lopte Aaronu Rodgersu, sve do poslednjeg sacka u poslednjoj utakmici, u dresu Panthersa, obarajući Drew Breesa na zemlju — Peppers je bio i ostao zver na terenu. Ali zver koja je bila ukrotiva, pod njegovim komandama.
Vince Carter je jednom zakucao preko njega. Julius se našalio rekavši, “Skočio sam jako visoko, ali je on ipak pokupio tu loptu i zakucao”. Isto tako, ofanzivci su se trudili jako puno, ali bi Julius ipak uspeo da prođe i dezintegriše igru. Any Given Sunday.