NFL KOLUMNA - praznični specijal: Sveštenik odbrane Redži Vajt

Ako me pitate sada, sutra, za najviše dve do tri godine, ko je najbolji defanzivni linijaš - odgovor će biti Redži Vajt. Možda i najdarovitiji linijaš koga je NFL univerzum video. "Nežni džin" koji je bio razgoropađena zver na terenu.

Nigde nije bilo lepotice, postojala je samo zver kada je Redži pojavi na terenu. Po navici je unosio teror u protivničke ofanzivne linije, svojom hulkovskom snagom. Ali nije samo snaga bila ono što je unosilo strah linijašima. Posedovao je veliku brzinu, izdržljivost i sposobnost da prepozna trenutak kada je potrebno da zada najjači udarac kako bi onesposobio protivnika ispred.

Bivši trener Filadelfije, za koju je nastupao u prvom delu karijere, Badi Rajan, nazvao je jednom prilikom Vajta "idealnim defanzivnim linijašem...možda i najdarovitijim defanzivcem koga je video".

Posle osam sezona sa Iglsima, došla je 1993. godina kada je potpisao ugovor na 17 miliona dolara sa Grin Bej Pekersima. Potpisavši taj ugovor napravio je prvi korak ka visokim ugovorima koje su kasnije dobijali defanzivni linijaši.

Nakon povlačenja, koje se desilo 2001. godine, koje je bilo definitivno, Redži je ostavio iza sebe 198 sekova čime je postao apsolutni rekorder po broju sekova. Prvo povlačenje koje se desilo dve godine pre definitivnog, takođe ga je zakucalo na prvo mesto liste najboljih pass rushera.

Dve godine kasnije, za samo dva seka, prestigao je Brus Smit, koji je odigrao više sezona. Smit je stao na okruglo 200 sekova. Naravno da će za sve prave ljubitelje američkog fudbala Redži ostati kralj sekova i predvodnik jurišnika na kvoterbekove.

Redžinald Hauard Vajt rođen je i odrastao u Tenesiju. Tamo je završio sve škole. Tenesi je uvek nazivao svojim jedinim domom i uvek mu se rado vraćao. Odgajan je od strane majke, babe i deda u izuzetno religionznoj porodici. Duboko usađenu veru redovno je propagirao u svojim nastupima. Verujući da sve ima svoje zašto i da Bog stoji iza svakog njegovog poteza, Redžiju je vera bila temelj na kome je počivala njegova igra.

Naravno da ni vera ne bi previše pomogla da Redži nije imao neverovatne fizikalije. Da nije postao igrač fudbala, sigurno da bi postao sveštenik. Nije sve bilo lako za Redžija kada je bio klinac. Poštujući ono što mu vera govori, nije želeo da ulazi u rasprave sa ostalom decom, a posebno tuče. Često je zadirkivan od starijih nasilnika kojih u školama nikada ne manjka.

Znali su ga zovu Bigfoot ili Land of the Giant.

Razloge je Redži opisao u intervjuu za Sports Illustrated: "Kada sam bio dete, uvek sam bio znatno krupniji i viši od ostalih. Oni bi me zadirkivali i ja bih pobegao. Negde u sedmom razredu, pronašao sam nešto u čemu mogu stvarno biti dobar. Počeo sam da igram fudbal, gde sam mogao da koristim svoju veličinu i budem uspešan na terenu gde se igra prema pravilima. Sećam se da sam rekao majci da ću postati profesionalni fudbaler i da ću se brinuti o njoj do kraja života".

Zanimljivost vezana za Vajta je ta što je zaista bio prirodno nadaren snagom i visinom. Za visinu je jasno da je Bogom dana, kako je Redži to interpretirao. Ali snaga - to je bilo zaista impresivno. On nije dizao tegove kao ostali odbrambeni igrači, bilo linijaši ili lajnbekeri. Bez kondicionih treninga, uvek je bio u formi sa visokim nivoom izdržljivosti.

U srednjoj školi jednako uspešno je igrao košarku i fudbal. Osvajao je brojne državne nagrade u oba sporta. Iako je veliki broj prestižnih koledža jurio ekstra talentovanog momka, on se odlučio da ostane blizu kuće. Tenesi je bio u njegovom srcu. Porodica je bila ispred svega i tako je pala odluka da školovanje nastavi na Univerzitetu Tenesi.

Već u prvoj sezoni zauzeo je mesto startnog linijaša. Po dobijanju prave šanse pokazao je koliko dimenzija ima njegova igra. Skupljao je obaranja, sekove, famblove, ali je znao da blokirao pantove. Jedan od tih blokova doneo je pobedu nad velikim rivalom, Džordžija Tekom.

U drugoj sezoni došao je sa nagradom za defanzivnog igrača koji je najviše napredovao. Pored več redovnih obaranja, sekova i forsiranih famblova, skupio je čak tri blokirana šuta za tri poena, čime je unosio pravu pometnju u protivničke redove koji nisu imali rešenje za Redžija. Memfis i Džordžija Tek su imali traume od mečeva igranih protiv Tenesija.

U senior godini Redži se vratio posle povrede članka. Smatrajući da je razočarao u sezoni, koja je zbog povrede donela slabije partije, bio je odlučan da pokaže šta sve može. Prebacio je brojku od 100 obaranja, što je izuzetno teško za spoljne lajnbekere, a posebno za defanzivne linijaše. Na sve to je dodao rekordnih 15 sekova i presečenu loptu.

Iako su svi očekivali da Redži bude osvajač Lombardi trofeja, sve je ostalo na tome da je ušao u finalni izbor. Njegovih 15 sekova u sezoni i dalje stoje kao rekord Tenesija. Sadašnji igrač, Iglsa, Derek Barnet, koji nastupa u istom dresu u kome je i Redži igrao, oborio je rekord od 32 seka tokom boravka na Tenesiju. I dalje ostaje činjenica, da je Redži jednu sezonu praktično propustio zbog povrede.

Na koledžu je dobio nadimak "minister of defense" koji ga je pratio kroz celu karijeru. Svi su ga poštovali. Svi su u njega gledali kao posebnu figuru u odnosu na sve ostale igrače. Po završetku koledža potpisao je ugovor na 4 miliona dolara sa državnom ekipom, Memfis Snouboats. Liga u kojoj je igrao imala je skraćenicu USFL.

To je bila alternativna liga za države i gradove koji nisu toliko izloženi fudbalu. Kako je liga izgledala kao patuljak u odnosu na NFL džina, polako su krenuli finansijski problemi. Tako je stigla 1984. godina u kojo se desio Supplemental Draft. Na draftu su nastupili igrači iz Država i Kanade. Prvi pik bio je Stiv Jang.

Redži Vajt je stigao u Iglse kao četvrti pik. Pristao je na smanjenje plate, ali je to značilo da će u stabilnoj ligi, sa njegovim sposobnostima, vrlo brzo stići do finansijski jakog ugovora. Iako su bile poznate njegove mogućnosti, prva sezona među Iglsima nije počela sjajno. Tek posle trećeg kola, Vajt je dobio svoju šansu. To je bilo sve što je tražio.

U 13 odigranih utakmica skupio je okruglo 100 obaranja i dodao 13 sekova. Podelio je broj sekova sa Braunom, koji je odigrao sve utakmice te sezone. Na taj način je pokazao da Filadelfija u njemu dobija igrača koji može postati paklena mašina u jurišima na kvoterbekove i trkače.

Dobivši nagradu NFC Defensive rookie of the year, Vajt je samo dao najavu za ono što će uslediti. Kada nije bio na terenu, onda je bio veliki humanitarac koji je širio hrišćanstvo. Vajt je provodio sate i sate na uglovima problematičnih kvartova u Filadelfiji kako bi pokušao da što više dece odvrati od ulice, droge, nasilja i prostitucije.

Ako pitate njegove saigrače iz tog perioda, svi će vam odreda reći da Redži Vajt nikada nije psovao, niti ulazio u okršaje sa protivničkim igračima. Sve je rešavao rečima. Verovao je da su reči najjače oružje da se reši bilo kakav nesporazum, iako je imao takav izgled koji bi uplašio skoro svakoga koga bi sreo.

Dolaskom Badija Rajana za glavnog trenera, Redži Vajt je postao glavni nosilac defanzive Iglsa. Poznat kao izuzetan defanzivni koordinator koji je radio u Bersima i Vajkingsima, video je u Vajtu nešto što nije do tada. Defanzivnu silu koja je gotov nezaustavljiva. Redži je u naredne tri sezone postao kralj sekova. U dve od tri rekordne sezone predvodio je NFL po broju sekova.

Nažalost, Iglsi nisu imali sreće u plejofu. Ni gotovo sezonska promena logooa Iglsa nije donela previše sreće. Zanimljiva situacija bila je kada su ofanzivne linije slalečak tri igrača na Vajta, a on bi opet nekom svojom magijom uspevao da dođe do kvoterbeka.

U sezoni 87, Redži je u samo 12 utakmica napravio rekordnu brojku od 21 seka. Ako pogledamo broj odigranih utakmica (sezona skraćena zbog štrajka igrača), Redži Vajt je apsolutni lider u broju sekova po sezoni. Majkl Strahan je napravio 22.5, drugi su se približili na 22 seka, samo pola seka od Strahana, ali Vajtu je te sezone nedostajalo četiri utakmice.

Uzimajući u obzir kako je ređao sekove te godine, rekord koji bi postavio u 16 utakmica bio bi granica koju bi drugi u daljini gledali i zamišljali da možda jednog dana, jedne sezone, uz mnogo sreće priđu tom rekordu.

Sekovi nisu jedina stvar gde je bio impresivan. U četiri sezone je stizao do trocifrenog broja obaranja. Tri puta u karijeri je presekao loptu kvoterbeku. Na to je dodao 33 fambla i dva tačdauna koje je postigao posle njih. Nije teško zaključiti da je jedan od rekordera po broju nagrada dobio svoje mesto u Kući slavnih.

Tokom štrajka igrača te godine kada mu je izmakao apsolutni rekord, Vajt je izabran za vođu Iglsa. Kada su se svi drugi lomili, Iglsi nisu. Oni su imali Vajta. Redži je presreo autobus koji je vozio zamenske igrače, izašao ispred sa transparentom i svojim telom branio da prođe. Glasno je govorio, kao da propoveda, da svi, a posebno veterani, treba da se drže zajedno. Ostali timovi se nisu tako jako držali zajedno. Iglsi jesu.

Loši odnosi sa upravom Iglsa koji su počeli tokom štrajka, unosili su lošu atmosferu u tim što se reflektovalo na Redžijeve partije. Njemu nije bilo jasno kako je neko protiv igrača koji čine tim dobrim ili lošim. Ne uprava. Igrači.

Sa Iglsima je odigrao samo četiri plejof sezone. U jednoj, poslednjoj u plejofu, stigli su do dve utakmice, kada su ih porazili tradicionalni rivali, Dalas Kaubojsi. Igsli su imali gotovo neprelaznu odbranu, ali kako to uvek biva, potreban je bar iole kvalitetan napad.

Između 1989. i 1991, Filadelfija je imala možda i najbolju defanzivnu postavu ikada. Klajd Simons, Andre Voters, Set Džojer i Džerome Braun. Na sve to dodajte Redžija Vajta i probajte da stanete naspram takve odbrane. Želećete da se samo što pre rešite te lopte.

Redži je govoto uvek bio udvajan, ako ne i stalno. Ovo mu je toliko postalo normalno, da bi se zaista iznenadio ako bi video samo jednog igrača naspram sebe. Njegove igre su mu donele ugovor najplaćenijeg defanzivnog linijaša u ligi. Uprava Iglsa je ovaj ugovor videla kao neku vrstu iskupljenja, posle štrajka, pa otpuštanja trenera Rajana i kasnijeg gubitka slobodnog agenta, Kita Džeksona.

Vajt, iako je nastavio da igra kako zna, bio duboko ubeđen da uprava nema velike planove u pogledu juriša na titulu, koji je Vajt priželjkivao kao krunu karijere. Vajt je bio jedan od glavnih učesnika u parnici protiv NFL vlasnika kako bi igrači dobili više moći kada postaju slobodni agenti. I upravo je Vajt kao slobodan agent dres Iglsa zamenio dresom Pekersa.

Krenuo je rat za Redžija Vajta. Gotovo cela liga je želela njega u svojim redovima. Na kraju je odbio sve ponude da bi prihvatio ponudu Grin Beja. Vajt je otvorio novi svet sa slobodnim agentima koji su dolazili do visokih ugovora. Posebno kada je reč o defanzivnim linijašima.

U Pekersima, Vajt je nastavio da skuplja nagrade. Vajt je sada imao ofanzivnu podršku u liku Breta Favra i Sterlinga Šarpa, kasnije Roberta Bruksa. Dugo su Kaubojsi bili neprelazni rival, a onda je došla sezona 96. Majk Holmgren je napokon sklopio sve kockice. Prvo je San Francisko limitran na 14 poena. Onda su Pantere ostavili na 13 poena uz sjajnu partiju ofanzivaca Pekersa.

U Super Bowlu čekao ih je Dru Bledso i Patriote. Redži Vajt je blistao sa čak tri seka kojima je totalno poremetio kvoterbeka, koji je usled brzih i ishitrenih dodavanja bacio četiri presečene lopte. Sa 35 godina Redži Vajt nije igrao ništa manjim žarom i jačinom, nego kada je stigao u ligu u dresu Iglsa. Krunisao je svoju karijeru na najbolji mogući način, potvrdivši da je najbolji defanzivni linijaš koga je liga dala.

Već u sledećoj sezoni su imali priliku da odbrane tron, ali kao što obično biva, teže je odbraniti, nego osvojiti. Vanserijska partija Terela Dejvisa, trkača Bronkosa, donela je titulu u Denver u više nego uzbudljivoj utakmici. Tri tačdauna i 157 jardi bilo je dovoljno da titula ne ostane među Grin Bej Pekersima. Elvej nije nijednom sekovan. Redži Vajt je izolovan i eto titule.

Posle još jedne sezone Redži Vajt se povukao. Povlačenje je trajalo samo godinu dana, kada je vratio iz penzije kako bi odigrao jednu sezonu za Karolina Panterse. Nakon sezone bez plejofa, definitivno je rekao zbogom američkom fudbalu.

Iako je Lorens Tejlor bio atraktivniji na terenu. Iako je nastupao za medijski eksponiraniji tim. Iako ga mnogi smatraju pass rusher kraljem, ne mogu se složiti sa tim.

Ako je Tejlor bio kralj, Vajt je bio bog.

Vajt je unosio najviše straha među ofanzivne linijaše. Tačka.

Vajt je najviše pogađao ofanzivnu liniju. Tačka.

Iako je Tejlor bio dvostruki šampion sa Džajantsima i mnogi ga smatraju najboljim defanzivnim jurišnikom. Vajt je, gledajući čak i statistički, uništavao protivničke napade. On je bio najveća noćna mora svakog ofanzivnog linijaša. Nađite igrača kojeg nikada nisu ostavljali jedan na jedan. Svaki put će iskočiti ime Redžija Vajta.

On je jednako dobro mogao da igra na poziciji enda i defanzivnog tekla. Ko je još to mogao istom jačinom? Istim brojkama? Ako postoji, dajte ime.

Jutra, 4. decembra, Vajt je stigao iz doma u bolnicu u Severnoj Karolini. Kolabirao je i po dolasku proglašen mrtvim. Uzrok stanja u koje je dospeo bila je sarkoidoza. Sistemska bolest čiji je uzrok i dalje nepoznat modernoj medicini. Vajt je sa tim živeo godinama. Pored toga, patio je od spavačke apneje koja je samo doprinela da se sve završi tragično.

Samo četiri godine posle povlačenja prestalo je da kuca srca velikog čoveka i humanitarca.

Fizički je prestalo da kuca. Duhovno - nikada neće. Ne samo u Čatanogi, nego celoj državi Tenesi. I ne samo tamo. U svakom gradu, mestu, ulici ili dvorištu gde se igra američki fudbal kucaće srce velikog Redžija Vajta.