Ostali sportovi

NFL KOLUMNA: Toni Gonzalez - Čista esencija veštine američkog fudbala

Autor Vladimir Ćuk

U najnovijoj MONDO NFL kolumni, Vladimir Ćuk priča o razvoju i karijeri igrača koji je stvorio poziciju tajt enda kakvu danas poznajemo. Mogao je sve, radio je sve i ispisao mnogo stranica istorije. Uživajte...

Izvor: Guliver/Scott Cunningham/Getty Images, MONDO

Pozicija tajt enda nije bila omiljena među igračima. Bila je skrajnuta od očiju javnosti i medijske pažnje. Kada bi ti rekli da ideš na tajt enda, bilo bi jasno da dobijaš jasan zadatak - blokiraj, blokiraj i blokiraj. U momentu kada zaista nemaš koga da blokiraš, otvori se i ako imaš neku ludu sreću možda će te kvoterbek pronaći.  

Pojavom Tonija Gonzalesa, izmenjeno je shvatanje te pozicije. On je doneo revoluciju u američkom fudbalu kada su tajt endovi u pitanju. Svojom građom (196 centimetara, 112 kilograma) postao je savršen model koji se tražio za to mesto. Istovremeno bio snažan i brz. Dovoljno snažan da ne ustukne u borbi sa lajnbekerima, a dovoljno brz da pobegne sejftijima.  

U Kanzasu je bio od 1997. do 2008. i posle čak 11 godina među Poglavicama (u njemu ima indijanske krvi), rešio je da promeni tim odlaskom u Atlantu, među Sokolove (a, nosio je dres samo dve ekipe u 17 sezona). I tamo je postao besmrtan.

Ovo je njegova, više nego zanimljiva priča…  


Rođen je 1976, u gradiću blizu Los Anđelesa, Hantington Beach. Starijeg brata i njega odgajala je majka, koja je morala da radi dva posla. Mnogi su zbog prezimena i skraćenog imena, Toni (Entoni mu je puno ime), mislili da je latino američkog porekla. I ne samo to, već zbog izgleda koji je podsećao na latinose. Međutim, nije imao ni kap južnoameričke krvi. Bio je mešavina Afroamerikanaca, Indijanaca, Jamajčana, a deo njega vukao je poreklo sa Kape Verdea, arhipelaga koji je lociran u Africi, bivša kolonija Portugalije.  

Dok je bio klinac činilo se da će stariji brat, Kris, biti taj koji će ostvariti sportsku karijeru. Toni je više voleo da vozi skejt, BMX ili provodi vreme na plaži, učeći da surfuje. Kris je video kako se razvija telo buduće NFL zvezde i bilo mu je žao što njegov brat to ne koristi, pa ga je na kraju ubedio da pruži šansu kolektivnim sportovima.  

Toni je kretao i odustajao. Počeo je da istovremeno trenira košarku i fudbal. Njegovi sportski počeci bili su kao linija koja je išla gore-dole. Samopouzdanje je bilo veliki problem za Tonija, a jedna od presudnih situacija njegovog odrastanja bio je konflikt sa jednim od školskih siledžija.

Taj mladić ne samo da je maltretirao Tonija, već je bio nasilan i prema njegovom drugu iz klupe, koji je patio od paničnih napada. Posle par nedelja fizičkog zlostavljanja, Toni je odlučio da mu se suprotstavi. I uradio je to veoma uspešno, odgovorivši mu istom merom, pa je postao popularan u školi. Negde od tog perioda je počelo da raste i njegovo samopouzdanje.

Gonzales je igrao lajnbekera u fudbalu i krilo u košarkaškom timu. Iako je bio uspešan u oba sporta, košarka je ostala njegova prva ljubav. Kada je naglo izrastao, nije mu se dogodilo što i mnogima - da telo ne isprati motorički taj rast. Naprotiv! Porastao je, ali se i razvio u pravog atletu - skladnog i fizički izuzetno spremnog.

Na košarkaškim kampovima igrao je protiv igrača koje svi znamo, Stefona Marberija i Džerija Stekhausa. Nije bio posebno vešt kao šuter, ali je koristio snagu i visinu da "zida" pod košem, da hvata skokove i štiti reket. Arizona je bila jako zainteresovana da ga dovede u svoje redove, i to ne kao "fudbalera", već kao člana košarkaške sekcije.

Izvor: Kevin C. Cox/Getty Images/Guliver, MONDO

Poslednja godina u srednjoj školi donela je promenu. Gonzales je postao najbolji odbrambeni igrač fudbalskog tima, a istovremeno i druga napadačka opcija, na poziciji tajt enda. Posle toga je dugo vagao...

Da zaključim ovu epizodu, jasno je da je imao univerzitetski sport "na dlanu". U tom razmišljanju, uvideo je da ga u fudbalu čeka jasniji put ka uspehu, pogotovo na poziciji tajt-enda. Morao je polako da definiše svoju igru.   

Umesto Arizone, dobio je poziv Univerziteta Kalifornija. Bilo je više pluseva koji su presudili da se tu nađe. Prvo, blizina kuće. Drugo, odlične akademske studije. Treće, dobio je priliku da igra istovremeno košarku i fudbal, što ostali nisu ponudili.   

Loša sezona fudbalskog tima, iako su imali neke sjajnu igrače u ekipi, otvorilo je prostor Gonzalesu. Imao je ograničene minute, ali je pokazao izuzetnu brzinu, sigurne ruke i jako dobro blokiranje. Time je dokazao treneru da je pozicija tajt enda sigurna u budućnosti. Na drugoj strani, košarkaška sekcija je ušla u probleme. Dve najveće zvezde, Džejson Kid i Lemond Marej, rešili su da ranije izađu na draft, pa je tim na parketu ostao bez najboljih igrača.  

Toni je tako postao jedan od bitnih košarkaša u ekipi "Medveda", kao podrška starterima na visokim pozicijama. Najviše je pomogao u skokovima i poenima iz reketa. Dok je u fudbalu nastupio lošiji period tog koledža, u sekciju "pod obručima" došao je čuveni Šarif Abdur Rahim i odmah postao zvezda tima. Gonzales je postepeno dobijao više minuta, manje koševa, ali više skakačkog prisustva, čime je stvorio mesto Rahimu da cveta u napadu.

Koliko je to bio uspešan košarkaški tim pokazuje i činjenica da su bili 1996. godine učesnici završnog NCAA turnira, "March Madnessa". Ipak, morao je ubrzo da odabere sport i definitivno je jasnije krenuo ka fudbalu.Tu odluku ubrzao je dolazak čuvenog trenera Stiva Marijučija na čelo fudbalske sekcije. Sa njim je i čuveni "West Coast napad" stigao na Kali.

Marijuči je dobio jako kvalitetnu ekipu, sa Tonijem Gonzalesom kao jednin od zaista malobronih tajt endova koji su bili u stanju da promene tok utakmice. Njihova saradnja označila je početak stvaranja NFL superstara, koji je bio strah i trepet protivničkim odbranama. 

Nakon toga, njegov lik je redovno štampan na naslovnim stranama sportskih magazina, zajedno sa Džejkom Plamerom i Darelom Raselom. Ime Tonija je počelo da se upisuje i podvlači u tefterima NFL skauta. Paralelno sa tim dostignućima opraštao se od košarke u velikom stilu, jer je posle Rahimovog odlaska u NBA postajao sve važniji član tima, koji je ponovo "dogurao" do NCAA turnira. Tamo je u drugoj rundi u pobedi protiv Vilanove ubacio 23 poena!

Kada je nedugo potom saznao da će biti prvi izbor u prvoj rundi NFL drafta, Toni je odlučio da se prijavi. Košarka mu je donela dobro uvežban odraz, što je na njegov atleticizam bio presudan faktor da bude na radaru velikog broja timova. Kanzas Siti Čifsi bili su najviše zagrejani. Marti Šotenhajmer gledao ga je jednako na košarkaškom i fudbalskom terenu. Uverio se da je Toni specijalan igrač. Poseban. Neko ko će praviti velike stvari u ligi.  

I zaista, stigao je 1997. godine u Čifse, gde je uveliko trajala borba za mesto prvog kvoterbeka. Vodili su je Elvis Grbac i Rič Genon. U svojoj ruki sezoni, Toni je ulazio kao rezerva, ali je i pored toga sabrao dva tačdauna sa prosečno 11 jardi po hvatanju. Snovi o Super Bowlu su brzo razvejani porazom od Bronkosa u prvoj rundi plejofa.   

Na početku svoje druge "profi" sezone, postao je starter. Uvidevši da je sposoban da hvata loptu, timovi su ga često udvajali. Gonzales je počeo da gubi prostor za manevar i bio je sve lošija opcija za Riča Genona, koji je preuzeo startno mesto kvoterbeka. U predsezoni '99, Toni je istegao ligamente kolena. Presedeo je predsezonu, ali je uprkos povredi bio spreman za start. Kad već pričamo o povredama, Toni je tokom karijere koja je trajala 17 godina propustio samo dve utakmice ligaškog dela sezone i plejofa. Bio je pravo čudo prirode.  

Čifsi su bili jedan od timova sa formom koja se menjala kako vetar duva. Počeli bi sezonu fantastično, da bi zaređali poraze i sami sebe izbacili iz trke za titulu. I ne samo što je bila loša forma, već je igra sama po sebi bila negledljiva. 

Izvor: MONDO, Jonathan Daniel/Getty Images//Guliver

Konekcija između Grbca i Gonzalesa je bila znatno kvalitetnija nego ona koju je imao sa Genonom. Za razliku od Genona, Grbac je voleo kratke pasove, a to je prijalo Toniju.

U trećoj sezoni, sakupio je čak 11 tačdaun pasova, što ga je stavilo u veliki broj novinskih naslova. Ušao je u najbolji tim lige i postao prvi tajt end Čifsa koji je izabran za Pro Bowl. Te sezone, ispred njega je ostao samo Mervin Herison po broju uhvaćenih tačdaun pasova.  Svi su počeli da pričaju o Toniju, a tek se završila treća godina

Početak takmičarske 2000. bio je jako težak za sve u Kanzasu. Stigla je vest o smrti Tomasa, Kanzasovog All pro lajnbekera. Nije potrebno objašnjavati da je to razorilo ekipu. Priprema za sezonu koja je dolazila bila je jako teška, kako za tim, tako za Gonzalesa.   

Iako su Čifsi držali svoju "toplo-hladnu" formu, Toni je briljirao. Imao je utakmicu sa 127 jardi što ga je više približilo vajd risiverima nego tajt endovima. Tokom oktobra je vezao četiri utakmice sa više od 100 jardi, čime je postavio rekord za poziciju tajt enda. Na kraju karijere imao je 400 hvatanja više od prvog sledećeg na svojoj poziciji - i to u istoriji lige! Takođe, skupio je 5.000 više jardi od prvog sledećeg tajtenda na večnoj listi.   

Koliko je bio blizu najboljih risivera lige, kažu i sledeći podaci:

- Uhvatio je više od 50 pasova u 16 sezona, po čemu je ispred njega samo legendardni i nedodirljivi Džeri Rajs. 

- Na večnoj listi hvatača zauzima mesto broj '6' u konkurenciji elitnih vajdrisivera. Sledeći tajtend je Džejson VIten koji mu sigurno neće prići, jer ima 37 godina i broj jardi mu opada iz sezone u sezonu. Tek na poziciji 28 je Antonio Gejts, a na poziciji 48 - Šenon Šarp.  

U četvrtoj sezoni je skupio čak šest utakmica sa više od 100 uhvaćenih jardi. Počeo je da zauzima prve pozicije na večnim listama Čifsa i već tada je mogao biti proglašen legendom ove franšize.  

Povratak trenera Dika Vermila iz penzije trebalo je da spasi "Čifse". Na mesto kvoterbeka postavljen je Trent Grin i odmah je pokazao da će biti dugoročno rešenje. Prist Holms je počeo neverovatno da trči. Toni je i dalje radio svoj posao najbolje što je znao. Pod Vermilom, Toni je sazreo i produbio svoju igru. Sada je već tri sezone zaredom bio biran u All Pro tim.  

Ipak, košarka je bila i ostala njegova prva ljubav, pa joj se polako vraćao. Budilo se interesovanje da postane član nekog NBA tima tokom priprema i 2002. je zaista nakratko postao igrač Majamija. Njegov atleticizam potpuno je odgovarao stilu igre čuvene franšize, pa je u pobedi protiv Pejsersa, sa rukijima oko sebe, uhvatio 11 skokova, imao četiri blokade i bio svuda po terenu.

Ipak, niti je on bio totalno ozbiljan oko NBA angažmana, niti su NBA timovi bili preterano ozbiljni da ga angažuju. Sve je bilo više medijska pažnja, nego realna priča o selidbi NFL zvezde u najjaču ligu na svetu. Nije prošlo mnogo, a to je potvrđeno njegovim potpisom na novom, dugoročnom ugovoru sa Kanzasom.

Čifsi su postali odlučni da probaju da idu do kraja. Napad je funkcionisao besprekorno, ali je odbrana bila toliko slaba, da napad nije uspevao da pokrije sve njihove propuste i rupe. Trio Gonzales, Holms i Grin je terorisao ligu, ali bez podrške defanzive nisu mogli daleko.  

Kvoterbek Trent Grin polako je fokus sa Tonija prebacivao na Edija Kenisona. Brojke su počele da padaju, iako je te sezone ostvario sedam tačdauna i dobio poziv na Pro Bowl. I ništa ne bi bilo problem da su Čifsi evoluirali promenom napadačkog pristupa. Međutim, nisu i to je frustriralo Tonija.

Izvor: Kevin C. Cox/Getty Images/Guliver, MONDO



Potom su dovedeni su Šon Barber i Voni Holidej, da bi odbrana dobila na kvalitetu. Stigao je i novi sejfti, Džerom Vuds, koji je zaradio prelom nogu i na njega nisu mogli računati. Toni je opet došao u prvi plan što se tiče pasova. Ni pojačanja u odbrani nisu donela veliko poboljšanje. I dalje su krvarili tamo gde je rana već dugo ostajala nezalečena.  

Povreda Prista Holmsa bio je alarm za uzbunu. Manjak kvalitetnih risivera uslovio je udvajanje Gonzalesa. Leri Džonson, uprkos nekim sjajnim brojkama, nije imao kapacitet Prista Holmsa koji je bio trkač koga su odbrane najmanje želele, posle LaDenijana Tomlinsona. Posle sezone sa samo tri poraza, opet su ušli u negativni bilans.  

Povreda Holmsa je sve oči protivnika usmerila ka Toniju. Bilo mu je sve teže da od vikenda do vikenda niže velike brojke. I pored toga, pokazao je svoju veličini. Protiv Rejdersa je skupio 124 jarda, a samo dva vikenda kasnije 144 jarde protiv Čardžersa.  

Čifsi su posle velikih pobeda nad Koltsima i Falkonsima, kada su postigli kombinovano 11 tačdauna i preko 1.000 osvojenih jardi, bili rešeni da konačno urade nešto po čemu će ih pamtiti. Frustracija je dostigla maksimum u utakmici protiv Petriotsa na Dan zahvalnosti. Posle očiglednog ometanja hvatača, Tonija u ovom slučaju, vrlo glasno se pobunio protiv odluke sudija. "Monday Night" je pripao Petriotsima i tu je bio kraja nadanja Čifsa.

Te sezone je postao prvi tajtend od 1986. koji je predvodio ligu po broju uhvaćenih jardi. Opet je pozvan na Pro Bowl i dobio mesto u najboljem timu lige. U poslednjoj sezoni trenera Vermila, Toni je ponovio svoju standardnu sezonu sa prepoznatljivim brojkama. I dalje je terorisao odbrane, dok je odbrana Čifsa terorisala samu sebe. U utakmici za plej-of mesto izgubili su u direktnom duelu sa Stilersima.  

Toni je u sezoni '06 propustio utakmicu zbog povrede i tako prekinuo niz od 120 uzastopnih odigranih utakmica, čime je postao rekorder među tajtendovima. Iako je opet ponovio fantastičnu sezonu, Koltsi su bili kobni u plejofu. Gonzales je skupio do tada tri sezone sa više od 1.000 jardi i tako se pridružio elitnoj ekipi tajtendova, u kojoj su čuveni brka Tod Kristensen, Kelen Vinslou (otac Kelena Vinsloua juniora) i čuveni Šenon Šarp.  

Čifsi su morali nešto da urade. Počelo je da se priča o rebildingu, ali nijedna priča nije uključila odlazak Tonija, koji je bio svojevrsna ikona kluba. Gonzales je već beležio deseti uzastopni poziv na Pro Bowl. Sav individualni uspeh ipak nije toliko uticao na rezultat tima. Kanzas je odigrao najlošiju sezonu, sa samo dve pobede. Kako nije bio u planovima uprava za potencijalni odlazak, Toni je napravio taj korak i zatražio da ga trejduju. Nervoza je bila na vrhuncu. Iako mu to nije bio prvi put, postao je čvrsto odlučan da ode iz izgubljenog sastava.  

Čifsi nisu imali izbor ovog puta i put ga je odveo u Atlantu. Falkonsi su dolazili iz jako dobre sezone, sa potencijalnom zvezdom na mestu kvoterbeka, Metom Rajanom. Spoj Rajana i Gonzalesa bio je san za navijače Atlante. Mnogi su zamišljali nešto što nisu imali ni u vreme Majka Vika, dve uzastopne sezone sa pozitivnim skorom i učešćem u plej-ofu. Zajedno sa Rodnijem Vajtom i Majkom Dženkisom, bili su savršeno oružje za razbijanje rivala. Rajan bi imao samo jedan zadatak, da ih hrani loptama iz napada u napad.

Rajan je Tonija najviše koristio u situacijama kada mu treba siguran prvi "down". Kada su zbog povrede izgubili prvog trkača, Tarnera, morali su da se oslone pretežno na pas igru. Rajan nije ponovio ruki sezonu. Protivnici su ga već skenirali i znali dobar deo napadačkog potencijala. Iako su završili sezonu pozitivnim skorom, ostali su bez plejofa.

Izvor: Al Messerschmidt/Getty Images/Guliver, MONDO

 Već sledeće sezone su zabeležili samo tri poraza. Toni je vukao povredu članka, ali je odigrao svaku utakmicu u sezoni. Te sezone se izjednačio sa legendarnim Džerijem Rajsom po broju sezona sa najmanje 60 hvatanja. Do kraja karijere, ostao je na drugom mestu iza Rajsa po broju sezona sa više od 50 hvatanja. Džeri ih je skupio 18, dok je Toni imao 16 sezona. Kada se ovo posmatra, treba imati na umu da je Džeri Rajs hvatač kome je hvatanje lopti osnovni zadatak, dok tajt end ima uz hvatanje i zadatak blokiranja rivala. Radi nekog poređenja, Gronk je imao tri sezone sa više od 70 hvatanja. Šenon Šarp pet sezona. Antonio Gejts četiri sezone.

U toj sezoni punoj rekorda, sa samo tri poraza, išli su na Pekerse koji su ih očistili sa terena. Presečen pas koji je vraćen za tačdaun bio je početak kraja Falkonsa. Tremon Vilijams je presekao oba pasa Rajanu, od čega je ovaj pomenuti vratio za 70 jardi. Toni je konstantno udvajan, uhvativši samo jedan pas. Praktično nije postojao na terenu. Isti ti Pekersi su kasnije postali šampioni NFL-a. Tada su krenule priče da je njegovo vreme prošlo, da više nema snage da se bori sa mladim i agresivnim lajnbekerima.   

U sezoni 2011 među Falkonse je stigla nova, mlada zvezda Džulio Džons. Sada je Rajan imao dva izuzetno visoka hvatača u Toniju i Džuliju. Rodi Vajt je ostao prva hvatačka opcija. Tarner je sjajno trčao. Abraham je terorisao protivničke kvoterbekove. U Wild card utakmici izgubili su od Džajantsa. Ovo je bilo veliko razočarenje za sve navijače, jer su Falkonsi postigli samo dva poena iz sejftija i to iz penala koji je dodeljen Ilaju Meningu. Toni je ponovo bio odsečen. Rajan je bio potpuno sam forme.  

Toni je već napunio 36 godina i kraj karijere se bližio. Falkonsi su pokušali novi juriš na titulu. Ponovili su sezonu 2010 kada su imali samo tri poraza. Rajan je bio fanstastičan u regularnom delu. Vajt i Džons su prebacili 1.000 jardi hvatanjem, dok je Toniju nedostajalo samo 70 jardi da stigne ponovo do 1.000 jardi hvatanjem. Pored toga je skupio čak osam tačdauna, što ga je postavilo ispred Vajta, a iza Džonsa. Odbrana je izgledala bolje nego prethodne dve sezone.

U prvoj rundi su izbacili Sijetl u dosta uzbudljivoj utakmici gde su poveli sa 27:7, da bi samo 30 sekundi pre kraja Maršon Linč doneo prednost od jednog poena za Sihokse. Rajan je doveo svoj tim do prilike za šut. Met Brajant je pogodio sa 49 jardi za tesnu pobedu. Na ovoj utakmici Toni je načeo Sijelt sa hvatanje sa jedne jarde za tačdaun. Ovo je bila glavna boljka Falkonsa, lako su gubili prednost u plejofu. Ono što su uspeli protiv Sijetla, nisu protiv San Franciska.  

Toni Gonzales najbolji potezi (SPORT)
Izvor: YouTube/NFL Throwback


Poveli su 17:0 sa dva tačdaun pasa Džulija Džonsa. Toni je uhvatio tačdaun pasa Rajana sa 10 jardi sa tačdaun koji ih je odveo na 10 poena prednosti. Kada su svi mislili da Falkonsi konačno idu u finale usledio je hladan tuš. Dva trčanja fantastičnog Frenka Gora doneli su pobedu Najnersima. Tada je za Najnerse još uvek bacao "odmetnik" Kolin Kapernik. Još jedan juriš Sokolova razbio se na sitne parčiće koje su Najnersi pokupili.  

Toni je dugo razmišljao da li je vreme za penziju ili ne. U Atlantu je došao sa namerom da osvoji titulu. Takmičio se da bi bio pobednik. Ono što se činilo daleko u Kanzasu, bilo je tako blizu u Atlanti. Rešio je da pruži sebi još jednu šansu. Povreda Džonsa i očajna forma nekadašnje velike zvezde NFL-a, Stivena Džeksona, bivšeg trkača Remsa donelo je samo poraze. Sezonu su završili sa četiri pobede. Toni je odigrao sezonu u stilu, da bi povlačenje bilo u stilu. Uhvatio je osam tačdaun pasova i bio ubedljivo najbolji ofanzivni igrač ekipe. Tada je došlo i vreme za povlačenje velikog igrača.

Gonzales je ove godine ušao u Kuću slavnih - Kanton je bogatiji za veliko ime, veliko srce i velikog majstora ove igre. Doneo je sa sobom harizmu i atleticizam kakav nije viđen od pojave Kelena Vinsoloua. Bio je sigurna stanica za svakog kvoterbeka koji bi tražio način da se brzo reši lopte, a da ne bude bačena u aut. I ne samo to, bio je jedan od elitnih blokera. Toliko je teško uklopiti te dve stvari, jer morate biti mnogo jaki da bi blokirali, a pritom izuzetno vešti i brzi, da bi hvatali pasove pored sejtfija, lajnbekere i korner bekova. Toni je sve to radio sa lakoćom.  

Moguće je da ima naslednika u Trevisu Kelsiju, koji nastupa za istu franšizu u kojoj je Toni gradio svoje ime, reputaciju i karijeru. Ovo je samo mogućnost, naravno. Toni je zaista bio poseban igrač. Doneo je pravu revoluciju i drugačiji način posmatranja pozicije tajtenda. Bio je poglavica koji je evoluirao u sokola. Bio je predvodnik jedne ere koja nam je donela više uzbudljivog fudbala. Revolucija je počela sa njim i nije stala.

Hvala Toni!

Tagovi

NFL