Rafael Nadal otvoreno je pričao o borbi sa Miler Vajsovim sindromom, kako je otkrio sve to i šta se sve dešavalo na početku karijere.
Rafael Nadal osvojio je 22 grend slema u karijeri. Ko zna koliko bi ih imao i kako bi se njegova karijera razvijala da nije 2005. godine saznao da ima rijetku bolest. Da ima Miler-Vajsov sindrom i da da je jedini lijek za to operacija. Plakao je danima, bio je potpuno uništen, mislio je da je karijera gotova... Otvorio je dušu o svemu tome u svom dokumentarcu koji je emitovan na Netfliksu. Sve je počelo od finala Mastersa u Madridu 2005. godine kada je pobijedio Ivana Ljubičića.
"U četvrtom setu sam osjetio da je nešto 'kvrcnulo' u nozi. Mislio sam da nije ništa ozbiljno, jer sam mogao da nastavim meč bez mnogo problema. Nisam pridavao tome veliki značaj, mislio sam da će da prođe posle nekoliko dana odmora", počeo je Rafa.
Uslijedio je Završni masters u Šangaju gdje je igralo najboljih osam igrača (Federer, Nadal, Agasi, Korija, Davidenko, Ljubičić, Gaudio i Nalbandijan). Rafa je došao sa bolom u nozi, htio je da proba...
"Mnogo me je boljela noga, ali sam htio da probam. Federer je tada bio prvi na svijetu, htio sam da igram protiv njega. Otišli smo u bolnicu u Šangaju, odradili smo magnetnu rezonancu i rekli su mi da mi je slomljena čunasta kost ("navicular bone" prim.out koja se nalazi ispred zgloba u stopalu). Naravno da razumijem da ljudi imaju svoje mišljenje, ali sam se pitao šta oni znaju, kako mogu da znaju šta će biti u budućnosti? Razumio sam da mi je slomljena kost, ali sam očekivao da će da se izleči. Otišao sam kući i pomaka nije bilo. Uopšte..."
"Tada smo shvatili da ima Miler Vajsov Sindrom"
Otišao je Rafa odmah kod svog doktora Anhela Ruiza Kotora, ali ni on nije odmah znao u čemu je problem.
"Radili smo razne testove i vidjeli da je povreda identična kao prvog dana. Shvatili smo da je u pitanju hroničan problem i ustanovili da je Miler-Vajsov sindrom. To je veoma rijetka bolest. Prikupili smo sve moguće podatke i svuda smo vidjeli da nijedan vrhunski sportista nije imao taj problem. Onda smo konsultovali specijalistu za tu bolest doktora Maseiru", objasnio je Kotoro.
Otišli su odmah kod čovjeka koji je najstručniji za taj sindrom - Ernesta Maseira.
"Kada sam ga prvi put vidio, vidio sam da je uplašen. Miler-Vajsov sindrom tada nije bio toliko poznat. Da bi imao taj sindrom, moraš da ima određenu strukturu noge i to je nasledno. To je kost koja predstavlja luk noge. I nastaje zbog abnormalne sile koja nastaje na tom dijelu stopala. Pretpostavljam da je to počelo jer je još od kada je imao četiri-pet godina imao veoma intenzivne treninge dok ta kost još uvijek nije dovoljno sazrela. Rafa je dobio ovu bolest, jer je Rafa Nadal. U većini slučajeva se to rešava operacijom", ispričao je Maseiro.
"Bio sam uništen, plakao sam danima"
Ljekari su objasnili Nadalu o čemu se tačno radi i da je operacija najbolje rešenje, ali da to umanjuje šanse da će moći da se bavi tenisom u budućnosti.
"Objasnili su mi celu proceduru, izgledalo je dosta komplikovano, morali bi da sijeku kost, da mijenjaju poziciju stopala. Doktor Maseira mi je rekao da možda neću moći nikada više da igram profesionalni tenis. Moj svijet se tada raspao. Bio sam uništen, plakao sam... Moj otac je veoma pozitivna osoba, dolazio je da me teši", istakao je Rafa.
Njegov otac Sebastijan nije dozvolio da se preda. Vodio ga je po ljekarima, nije mu dozvolio da padne, pričao mu je da ništa nije gotovo, da ne smije da gubi nadu. Onda su pronašli neobično rešenje. Promenu uloška na patici koja bi možda mogla da pomogne da se donekle riješi bol.
"Promijeniili su uložak, nisam se dobro osjećao, bilo je neudobno. Bol je i dalje bio tu, ali je bio bol koji sam mogao da izdržim. Tada sam rekao da smo se spasili. Za mene je tenis postao trka sa vremenom, stalno sam u glavi imao tu misao da ne znam dokle će da traje moja karijera i da je možda ta godina poslednja i da zato moram da guram stalno preko limita."
Doktor Maseira mu je već tada rekao da to nije rešenje problema, da će bol zauvijek da postoji. Operacija je bila i dalje najbolja opcija, ali Rafa nije hteo da rizikuje svoju karijeru. Nastavio je da se bori. Povukao se sa Australijan opena 2006. godine, ali je osvojio Rolan Garos pobjedom protiv Rodžera Federera, odbranio je titulu.
"Doktor Maseira je rekao da je jedino rešenje da se promijeni uložak na patici, ali da nema nikakvih garancija da će to da uspije. Kada je osvojio Rolan Garos te 2006. godine, došao je, zagrlio me i mislim da je to bio naš najsnažniji zagrljaj u životu", sa suzama u očima je ispričao njegov otac Sebastijan.
Rafa je i sam rekao da sebe ne smatra za pobjednika, da nikada ne bi sebe opisao kao pobjednika "jer pobjede kratko traju" i da sebe vidi kao takmičara. Kao nekoga ko nikada ne odustaje. Upravo to je i poenta njegove karijere. Borbenost do samog kraja, bez obzira na posledice...