Priča o ruskom rvaču Aleksandru Kareljinu ponekad zvuči kao da je izvučena iz scenarija o superherojima, a zapravo kod njega ništa nije fikcija. Svi će reći da je najjači čovek na svetu, sem njega samoga.
Nije teško odgonetnuti na pitanje ko je najbrži čovek svih vremena - dobro znamo da je to Usein Bolt - međutim, uvek će se lomiti koplja oko toga ko je najjači. Povlačiće se priče o različitim kriterijumima: tehnici, sportu, kilaži ili uspesima, ali gotovo većina bi se usaglasila da je to ruski rvač Aleksandar Kareljin. U pitanju je možda i najdominantniji sportista svih vremena za koga nećemo pogrešiti ako mu uz ime prišijemo titulu "najjači svih vremena".
Kareljin je rođen 1967. godine u Novosibirsku i uskoro će proslaviti 56. rođendan, a iako se sportom profesionalno ne bavi više od dve decenije - još se nije rodio rvač koji će ga nadmašiti. Jednostavno, rekordi koje je Kareljin postavio tokom fantastične karijere od 1987. do 2000. godine će ga nadživeti ili smo bar skloni da verujemo u to. Verovali ili ne, ali Kareljin je čak 12 puta zaredom osvajao Evropsko prvenstvo, a to je samo jedan od rekorda koje je postavio u rvanju i idol je praktično svim mladima koji odluče da se oprobaju u ovom sportu.
Kareljina su zbog njegove dominacije nazivali raznim imenima, a možda se najviše primio "Eksperiment". Nije neuobičajeno da dok čitate o njemu naiđete i na nadimke "Ruski medved", "Ruski King Kong" i "Aleksandar Veliki", a baš svaki od njih na vrlo deskriptivan način objašnjava koliko je snažan i dominantan.
Podatak koji najviše "plaši" kada je Kareljin u pitanju je da je u karijeri imao 889 profesionalnih borbi i da je dobio 887, odnosno izgubio je samo dva puta. Primera radi, Novak Đoković kao najbolji teniser svih vremena i jedan od najboljih sportista ikada tokom karijere je odigrao 1275 mečeva. Dobio je 1064 i izgubio 211. To je zaista spektakularan skor, a onda samo zamislite da je Nole tek dva-tri puta tokom svoje karijere izgubio meč... E, pa takva sila bio je Kareljin i protivnici su bili savladani i pre nego što bi stali na strunjaču sa njim.
"Eksperiment" je visinom od 190 centimetara i 130 kilograma - i to suvih mišića - izgledao gotovo kao "opasni tipovi" iz superherojskih fimova. Međutim, to nije bilo "samo za slikanje", to je bila surova snaga koja je Kareljina izdvajala u odnosu na sve ostale rvače, a potom i tehnika bez koje ne bi bio ni blizu tako dominantan u superteškoj kategoriji.
Mnogi bi rekli da nije iznenađenje što se najjači čovek svih vremena rodio u ledom okovanom Sibiru. Već na rođenju bio je baš "posebna beba" sa težinom od 6,8 kilograma, a detinjstvo je proveo u igri, lovu, ali i sportovima koji su mu pokazali da poseduje snagu. Voleo je da skija, veslao je, a otac kamiondžija ga je ohrabrio da bi za njega najbolje bilo da se okane seoskih poslova i da se oproba u sportu od koga će daleko bolje moći da živi. Kada je sa 13 godina izrastao i ušao u teretanu sa 179 centimetara i 79 kilograma, svi su odmah znali da to nije greška i da će od njega "napraviti monstruma".
Talenat je prepoznao njegov trener Viktor Kuznjecov, uz koga je ostao čitavu karijeru, pa je tako iz godine u godinu Kareljin bio sve veštiji borac i stalno je menjao kategorije jer je rastao. To je bilo iznenađenje jer su mu roditelji omanji rastom, oboje su niži od 170 centimetara, da bi "King Kong" sa 15 godina imao punu visinu od 192. Brzo je na juniorskim turnirima video da je jači od apsolutno svih jer je od 1985. do 1987. osvajao zlatne medalje gde god se pojavio. Samo godinu dana kasnije, Kareljin je došao do zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Seuli, nakon čega 13 godina niko nije mogao da ga pobedi. I ne samo to, možete li samo da zamislite da punih ŠEST GODINA niko nije mogao da osvoji ni poen protiv njega!?
Aleksandar Kareljin je osvojio 12 zlatnih medalja na Evropskom prvenstvu, sedam zlata na Svetskom prvenstvu, tri zlata i jedno srebro na Olimpijskim igrama. Ukupno, tokom karijere je osvojio 35 zlata i dva srebra, a nikada bronzu. Zaista spektakularni podaci koji zaslužuju da mu se skine kapa.
Jedine poraze u karijeri zabeležio je na prvenstvu Sovjetskog Saveza 1987. godine protiv tadašnjeg evropskog šampiona Igora Rostoroskog, koga je naredni put "tukao" uprkos tome što se oporavljao od gripa i potresa mozga, dok ga je drugi poraz ipak prilično zaboleo jer je došao na oproštaju od rvanja.
Ceo svet je gledao ka finalu grčko-rimskim stilom na Olimpijskim igrama u Sidneju, a iako je Kareljin u meč protiv Amerikanca Rulona Gardnera ušao bez izgubljenog poena u šest godina - doživeo je poraz. Snažni rvač iz Vajominga, koji je samo jednom bio svetski prvak, napravio je jedno od najvećih iznenađenja, verovatno i zbog toga što je "Eksperiment" znao da mu je to gotovo poslednja borba u karijeri.
Nažalost po Kareljina, poraz je došao protiv rvača iz zemlje koja ga je najduže optuživala da koristi nedozvoljene supstance. Baš zato su ga prozivali da je iz "ruske laboratorije" i da je "eksperiment" tamošnjih doktora, međutim nikada ništa sumnjivo nije ni pronađeno u krvi ruskog borca iz Sibira.
Interesantno, takve stvari Kareljina uopšte nisu doticale i sam se prijavljivao na doping kontrole prkoseći tako ljubomornim rivalima. "Zašto me zovu Eksperiment? Ostali ne razumeju, ja treniram svakog dana onako kako oni nisu trenirali ni dan u svom životu", poručio je u jednom intervjuu "Aleksandar Veliki" o čijim bi samo treninzima trebalo napraviti film, pošto su od njega stvorili najjačeg čoveka na svetu.
Navodno, Kareljin je trenirao šest puta nedeljno. Jutarnji deo treninga sastojao se od trčanja po šumi koja se nalazi u predgrađu rodnog Novosibirska. Ako je moguće, najbolje po snegu, dovoljno je bilo sat vremena tokom kojih bi prelazio razdaljinu od desetak kilometara. Uveče (ponedeljkom, utorkom, četvrtkom i petkom) trenirao je tehniku i sparingovao sa drugim rvačima. Sreda je bila dan predviđen za odmor, ali i to je bila specijalna vrsta odmora. Tada bi igrao ragbi-košarku koja se igra u sali, a razlika je samo u tome što nema "tapkanja" lopte, nego se guranjem unosi u koš. Što se tiče subote, tada bi igrao fudbal i to bi dodatno pojačavao pred velika takmičenja. Naravno, poseban deo treninga bio je rad u teretani i o tome je posebnu brigu vodio njegov učitelj Viktorij Kuznjecov.
Što se tiče ishrane, nije bila usavršena kao što je to danas, tako da je Kareljin najviše jeo - ono što mu je inače odgovaralo. Uglavnom je to bila tradicionalna ruska kuhinja, a pred velike verske praznike je postio. Na kraju, sve to je bilo dovoljno da postane savršen sportista koga se protivnici plaše i pre nego što ih "uhvati u kragnu". "Nikada mi nije bio cilj da pobedim, već da dam sve od sebe", pričao je Kareljin koji je na sve to bio i veoma skroman.
Pričao je da mu je najveći protivnik "njegov frižider" jer ga je popeo uz stepenice do osmog sprata, dok je često govorio i da ne misli da je najjači čovek na svetu - čak ni u svom Novosibirsku. Veruje da ima mnogo jačih od njega koji se jednostavno iz različitih živornih razloga nisu ni oprobali u sportu.
Nakon poraza u finalu u Sidneju, koji je prihvatio sportski i penzionisao se, Kareljin je gradio političku karijeru kao deo stranke Vladimira Putina. Bio je predstavnik Novosibirske oblasti u državnoj Dumi od 1999. do 2003. godine, dok je držao još neke važne političke pozicije. I pored svega, ostao je veran svom Sibiru gde i danas živi, dok se trudi da na sve moguće načine promoviše rvanje, posebno po školama u Rusiji.