EKSPERIMENT IZ SIBIRA - RUS KOG SE SVET PLAŠIO! Bio je mašina, doživeo NAJŠOKANTNIJI poraz ikada, pa otišao kod Putina!

Jedno od najvećih čuda u istoriji sporta dogodilo se 25. septembra 2000. godine. Tada je Aleksander Kareljin trebalo da osvoji novu zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Sidneju, sa druge strane bio je Amerikanac Rulon Gardner. Na tribinama bilo je nekoliko hiljada ljudi, svi su hteli da budu deo istorije ovog sporta i tada se dogodio šok. Potpuni autsajder odneo je pobedu, napravio je ogromno iznenađenje i naterao čoveka koji je imao nadimak "Sibirski eksperiment" da tada završi karijeru. Njegova priča je zaista neverovatna i porede ga sa Ivanom Dragom, likom iz serijala filmova "Roki" kog je glumio Dolf Landgren.

Pred taj meč u Australiji Kareljin je osvojio tri olimpijska zlata, imao je skor 887-1, jedini meč izgubio je 1987. godine u Rusiji, pre finala nijednom rivalu nije prepustio ni bod. Delovalo je da će američki rvač biti samo statista i još jedna "recka". Ni sam nije ništa očekivao. "Dominirao je ovim sportom 13 godina, niko nikada nije bio blizu da ga pobedi. Pred meč mi je prošlo kroz glavu samo to da je finale i da pružim maksimum, pa šta bude. Pomislio sam 'bar imam srebrnu medalju'. Mnogi su me potcenjivali, pričali su da sam zalutao u finale, verovatno sam na kraju više iznenadio sebe nego njih", ispričao je Gardner u dokumentarcu koji je snimljen o njemu. Pre tog meča njegov najveći uspeh bilo je peto mesto na Svetskom prvenstvu.

Kako su izgledali njegovi spartanski treninzi, šta je sve radio u Sibiru, kroz šta je sve prošao da bi postao rvač, zbog čega nije poslušao majku, kada je prihvatio poziv Vladimira Putina i sve o najšokantnijem porazu u istoriji pročitajte u redovima ispod...

BEBA OD 6,8 KG I SPARTANSKI TRENINZI

Ruski rvač rodio se 19. septembra 1967. godine u Sibiru i na rođenju je bio težak neverovatnih 6,8 kilograma. Njegov otac bio je kamiondžija i amaterski se bavio boksom, a Aleksander je otkrio da je za njega imao samo dva saveta "da se ošiša i da postane muškarac". Počeo je da se bavi vranjem sa 13 godina, već tada je imao 180 centimetara i nije imao dostojnog protivnika. Pre toga trenirao je u hladnim sibirskim zimama, trčao je kroz šumu, bio je nazaustavljiv.

"Svako jutro ustajao sam u zoru, pio dve litre mleka i onda sam trčao kroz sibirsku šumu. Znao sam da ostanem tamo i po dva sata, trčao sam kroz sneg, došao bih kući iscrpljen i legao bih da spavam kao beba", ispričao je Kareljin. Zbog toga je dobijao razne nadimke, poput "Ruskog medveda", "King Konga", "Aleksandera Velikog", ali je nadimak koji je ostao i dan danas bio "Eksperiment", otuda i poređenje sa Ivanom Dragom. Njegova životna mantra bila je "Treniraj kao ludak" i nije odustajao nikako, čak i kada mu je majka zabranila da se bavi rvanjem.

Na jednom turniru zaradio je otvoren prelom bedrene kosti (najduža i najjača kost u ljudskom telu prim.aut). Ona mu je spalila opremu za rvanje, ali ni to ga nije obeshrabrilo. NIje poslušao majku, već je još više trenirao, tvrdi da "trčao po sibirskim šumama i veslao dok mu dlanovi ne prokrvare", a protivnike je na turnirima kasnije uništavao i sa slomljenim rebrima, napuklim mišićima, sa jednom pokretnom rukom osvojio je zlato na Igrama u Atlanti 1996. godine...

FRIŽIDER NAJTEŽI PROTIVNIK, A PISAO JE POEZIJU I VOLEO ŠAH!

Jedna od legendarnih priča vezanih za Kareljina jeste o frižideru. Jednom prilikom ispričao je kako je naručio frižider, koji su mu dostavili do zgrade, ali nije želeo da plati ljude da ga iznesu do osmog sprata, već je to učinio sam. Neki tvrde da je ovo izmislio da bi dodatno plašio rivale, dok Aleksander tvrdi da je istina i da se to dogodilo. "Ne znam kako sam uspeo, nije bilo lifta u zgradi, frižider je bio težak bar 150 kilograma, ali sam uspeo na kraju", ispričao je Kareljin.

Uprkos zastrašujućem izgledu, njegov hobi je iznenadio mnoge. Voleo je da piše poeziju, odlično je igrao šah, slušao je Lučana Pavarotija i Džordža Geršvina, obožavao je da čita knjige Aleksandra Solženjicina i Mihaila Bulgakova. Često je išao na balet i operu. Zvuči nestvarno, ali je u tome uživao pored rvanja, sporta u kom je dominirao.

ČUDO U SIDNEJU

Priča o njemu uvertira je za Sidnej i ono što se dogodilo 25. septembra. Kareljin je želeo da završi posao što pre, već u prvoj rundi iskoristio je svoj čuveni potez, zaštitni znak, takozvani "lift", ali to nije prošlo. Onda je u drugoj rundi izgubio bod. Uhvatio je Garndera sa dve ruke, ali je na sekund razdvojio taj stisak, promenio je položaj. Nova pravila doneta su nekoliko meseci pre Igara i prema tim pravilima je značilo da je izgubio bod, odnosno da je poen pripao Garnderu.

Prema današnjim pravilima Rus bi pobedio ubedljivo, prvo ne bi izgubio bod zbog toga, a Gardner bi zbog pasivnosti izgubio. Pošto niko tada nije došao do tri boda, meč je otišao u produžetak. Aleksander je tamo probao sve, tražio je način da pobedi, nije uspeo u tome. Nekoliko sekundi pre kraja, kada je video da nema rešenje, odustao je. Stavio je ruke na kuk, okrenuo se od protivnika i tako pokazao jasno da je meč gotov. Na ceremoniji je čestitao protivniku, a onda je svoje rvačke cipele odložio u ring, ostavio ih je tu, što je međunarodni znak povlačenja iz rvanja. Besan je otišao u istoriju...

POSTAO PUTINOV SARADNIK

Godinu dana pre Igara u Sidneju Kareljin je prihvatio poziv Vladimira Putina i započeo svoju političku karijeru koja traje i dan danas. Postao je član njegove Partije 1999. godine, a 2003. izabran je kao predstavnik Novosibirske oblasti u ruskoj Dumi. Pre pet godina još aktivnije se uključio u Putinovu politiku, a 2020. godine imenovan je za senatora zakonodavne Skupštine Novosibirske oblasti u Veću Ruske federacije.

Bio je u Beogradu nekoliko puta, 2013. godine je bio deo Svečane akademije rvačkog kluba Partizan na proslavi 65. rođendana. Iako već je već dugo u odelu, priznao je da mu teško pada i danas kada se seti te borbe iz Sidneja. "Nikada taj poraz nisam preboleo", rekao je Kareljin. Inače, on je bio poseban gost na Olimpijskim igrama u Atini 2004. godine, tada je prisustvo na jednom meču iznenadilo sve. Gledao je meč za bronzu i navijao je za jednog čoveka. Za Rulona Gardnera. Rvača koji mu je četiri godine pre toga naneo šokantan poraz.