Sergej Stahovski se oglasio iz Kijeva i ispričao kakva je situacija u gradu, šta se dešava na licu mesta, šta su rekli zarobljeni ruski vojnici i koliko je njemu sve to teško palo zbog porodice...
Haos se nastavlja. Rat u Ukrajini traje i nema nagoveštaja kada bi moglo da dođe do prekida i rešenja celokupne situacije. Sve to utiče i na druge sfere, kao i na sport. Tako svakodnevno vidimo da se i mnogi sportisti oglašavaju o toj temi i da više pričaju o tome nego o samim dešavanjima na terenu.
Ima i onih koji su odlučili da sport ostave po strani i da uzmu oružje u ruke. Među njima je i teniser Sergej Stahovski koji je na samom početku odlučio da baci reket i da brani svoju domovinu. Oglašavao se više puta, pričao je kako sve to izgleda, pretio je Putinu, zahvalio se i Novaku Đokoviću na podršci, a sada je još jednom odlučio da ispriča kako sve izgleda sa lica mesta.
Ukrajinski teniser se javio hrvatskom "Indeksu" i odgovarao je na njihova pitanja. Pojasnio je šta se sve dešava u Kijevu, kako narod reaguje, šta se tačno dešava, kakva su njegova zaduženja i slično...
"Stres, strah i nervoza polako nestaju. Nekako se naviknete na situaciju u kojoj se nalazite i na bombe, sirene i rakete. Kijev je trenutno siguran, u gradu nema ruskih vojnika, samo granatiraju. Nema uličnih borbi, tek nešto na periferiji i u predgrađima, a danas smo čak uspjeli malo da ih odbacimo od grada, tako da sad nisu tako blizu. U Kijevu je neuporedivo bolje nego u Harkovu i ostalim gradovima. Tamo je strašno", počeo je Stahovski i potom razjasnio šta on radi kao član vojske.
"Ja sam rezervista, što znači da nisam na prvoj crti. Mi patroliramo gradom, svako svoj deo. Patroliram dva sata i onda šest sati pauze, takve su nam smene. No u tih šest sati ne odmaram nego radim neke druge stvari, uglavnom logističke, koje mogu da pomognu. Ljudi se boje, puno njih želi da ode i to pokušavamo da im omogućimo, da ih uputimo i pomognemo da ne završe na krivom mestu i na putevima na kojima su Rusi."
Nije mu bilo lako da prelomi i da napusti svoje najbliže. Znao je da želi to da učini, ali u isto vreme da to znači da rizikuje svoj život. Familiju je ostavio u Mađarskoj.
"Sa moralne strane sam znao da je to prava odluka. U isto vreme znam da imam porodicu, ženu i decu kojima sam potreban, tako da je u isto vreme bila i pogršena odluka. Nije mi bilo lako, praktično sam se iskrao iz kuće i otišao, nisam se pošteno ni oprostio, deci sam rekao da ću se brzo vratiti. Moj najveći cilj je da im se vratim i nadam se da će se to dogoditi. Supruga je bila ljuta na mene, plakala je, nije htela da idem, ali je onda shvatila zašto sam došao i sada me podržava. Naravno da se boji i da želi da se vratim odmah, ali joj je lakše kada zna da sam trenutno manje-više siguran. Teško mi je, jer ne mogu da razgovaram sa decom, mada mislim da ne bih mogao da zadržim emocije. Oni i ne znaju gde sam, najstarija ćerka će uskoro napuniti osam godina, ne zna šta je rat i hteo bih da tako i ostane. Otac je sa sestričinom i njenom decom otišao iz Ukrajine, oba brata su tu sa mnom i naša baka i pas, o njima se brinemo."
Otkrio je i kakva je situacija trenutno u Kijevu.
"Kada sam tek ušao u zemlju, dok sam se vozio ka Kijevu, shvatio sam da su Rusi samo u nekim delovima Ukrajine i da nemaju kontrolu. Više napadaju iz vazduha, šalju rakete, ali nemaju kontrolu. To nam daje neku sigurnost i nadu da na kraju nećemo ostati bez domovine. Sada je bolje nego pre tri nedelje kada je sve bilo napušteno i kada su svi paničili i bežali. Sada se ljudi vraćaju, život se polako vraća, kafići su otvoreni, ljudi su izašli na ulice. Ne mogu reći da je sve potpuno sigurno, jer je palo dosta granata na civilen objekte prethodnih dana, ali u poređenju sa drugim gradovima Kijev je siguran."
Na direktno pitanje kako očekuje kraj rata dao je jasan odgovor.
"Kada je krenulo niko nam nije davao više od dva-tri dana. Zahvaljujući našoj neverovatnoj vojsci smo uspeli da usporimo Ruse i da im nanesemo neverovatne gubitke. Borimo se, gde da idemo? Ovo je zemlja od 40 miliona stanovnika, ne možeš samo tako da naseliš novih 40 miliona. Za mene je jedini način da se ovo završi taj da moj narod nastavi da živi unutar granica Ukrajine, tu stavljam Luhansk i Donjeck, a Krim ćemo vratiti u godinama koje dolaze. Ne vidim drugi scenario".
Na kraju otkrio i šta su ispričali zarobljeni ruski vojnici.
"Rusi broje velike gubitke i u ljudstvu i mehanizaciji, nijedna druga vojna sila verovatno to ne bi mogla da podnese. Vojnici koje smo zarobili govore da nisu imali pojma da idu u rat, već da su im rekli da idu na vežbu. Sa druge strane ima onih vojnika koji su nam rekli da im je naređeno da ubijaju svakoga i da ne prave razliku između vojnika i civila, već da stvaraju haos i strah. Ubijaju porodice na ulicama samo zato što su izašli iz svojih domova jer nisu imali šta da jedu, strašno je slušati te priče", zaključio je Stahovski.