Devojka sa 11 najsjajnijih odličja na velikim takmičenjima ispričala svoju stranu priče.
Prethodnih dana brojni ruski i ukrajinski sportisti davali su izjave na temu rata koji se vodi već deset dana. Bilo je tu različitih mišljenja, a verovatno niko od njih nije pozvaniji da priča o tome od Marine Goliadkine, devojke koja je Ruskinja iz Donjecka!
Ona je sa porodicom pre osam godina godina izbegla iz Donbasa, kada se paravojne formacije vršile torturu nad lokalnim ruskim stanovništvom. Sada se prisetila tog perioda i ukazala svetu da se za sudbinu nje i njenih zemljaka tada niko nije borio.
Marina je kasnije postala reprezentativka Rusije u sinhronom plivanju, a pod zastavom svoje nove domovine osvojila je niz najvećih medalja. Kruna je stigla u Tokiju gde je prigrabila zlato na Olimpijskim igrama, nakon što je u kolekciji već imala po pet zlatnih medalja sa Evropskih i Svetskih prvenstava.
Ovo je Marina koja je poslala snažnu poruku:
"Ovo je moja lična priča. Rođena sam i odrasla u Donjecku. Bila sam tamo, pod granatiranjem 2014. godine. Videla sam kako ljudi ubijaju. Bukvalno je istrebljivan narod, videla sam bombardovanje civila", počela je Marina.
Rat o kojem sada priča čitav svet za Marinu i njenu porodicu traje gotovo čitavu deceniju...
"Osetila sam ovaj rat. I danas jasno razumem ko je u to umešan. Šteta što svetska zajednica svih ovih godina nije podigla toliku galamu za građane Donjecka i Luganska, za koje je Rusija imala hrabrosti da stane. Ljudi koji su nekada živeli u Donbasu kao da su zaboravili šta se tamo dogodilo", dodala je ona u objavi na instagramu.
Ona je otišla i uspela da napravi karijeru, ali mnogi su ostali da žive u veoma teškim uslovima. Goliadkina sada priča i o njima...
"Na kraju smo otišli u Rusiju. U Donjecku su ostali mnogi poznanici koji su rekli da zvuci granatiranja i eksplozija nisu prestajali osam godina. Stoga iz prve ruke znam kako su živeli sve ove godine. Deca rođena tih godina nisu imala detinjstvo. Donjeck je bio jedan od najlepših gradova u Ukrajini, a sada me srce boli: sve je slomljeno, sve je uništeno."
Na kraju, pomenula je da njeni stavovi nisu politički i da ne želi rat - samo da ljudi znaju istinu.
"Daleko sam od politike. Ali zaista se nadam da ću jednog dana ponovo moći slobodno da dođem u svoj rodni grad, da šetam po mestima koja su mi draga, da se setim detinjstva i da se nasmejem. Želim da svi imamo mirno nebo iznad naših glava. Takođe želim da ljudi znaju istinu. Šteta što se sve ovo vreme nisu čuli glasovi ljudi iz Donjecka i Luganska...", zaključila je Marina Goliadkina.