"Ja to mrzim, to je ružan deo naše igre", pričao je legendarni trener San Antonija kolegama u Evropi, ali su Sparsi trenutno najuspešniji tim u toj kategoriji i treći najbolji svih vremena.
Legendarni trener San Antonio Sparsa, Greg Popovič, nije jednom javno rekao kako mrzi šut za tri poena i da smatra da je to ružan deo košarkaške igre.
Gostujući na košarkaškoj klinici u Berlinu, 2014. godine, Popovič se čak našalio i pitao da li bi onda trebalo da postoji i linija za šest poena.
"Postojala su vremena kada je Amerika bila daleko ispred ostatka sveta i kada su svi učili od nas o košarci. Ali, u međuvremenu, mi smo izgubili taj naš put, u smislu osnova, veštine i radne etike, a ja za to krivim ESPN jer svake večeri kada uključite televiziju vidite kako neko šutira odavde (pokazao je rukom na mesto gde se spajaju aut i linija sredine terena) ili neko zakucava", pričao je okupljenim trenerima pre tri godine Popovič i onda otkrio:
"To je čudno. Čudno, isto koliko i ja mrzim šut za tri poena. Mislim da je to lutrija ili šta već... Zar ne bi trebalo onda da postoji linija za šest poena i da šutirate odavde (pokazivao je rukom na oko 10-11 metara od koša)? Onda bi to moglo da bude kao neki karneval, šutnete i dobijete šest poena. To nije košarka, svakako...", pričao je Popović i zaključio:
"Ali, ja sam morao to da iskoristim, pa se dogodilo da smo bili najbolji u ligi prošle godine u trojkama, tako da nisam glup, ali i dalje mrzim to pravilo... Ponavljam, to nije svetska košarka za mene. Naravno da ćemo šutnuti neke na sledećoj utakmici i ubaciti po koju, ali to je ružan deo naše igre. Ružan, ružan".
Tri godine kasnije, u jeku dominacije jednog tima čiji je šut sa distance zaštitni znak i s kojim se Sparsi i ove sezone bore za prvo mesto na Zapadu (govorimo o Golden Stejt Voriorsima), ispostaviće se da su upravo Sparsi najprecizniji tim NBA lige u šutu za tri poena.
Štaviše, kako trenutno šutiraju, igrači San Antonija mogli bi da završe sezonu kao treći najbolji tim u procentu šuta za tri poena u istoriji NBA lige.
Jer, od njihovog aktuelnog procenta od 41,3 odsto – kojim su dogurali do drugog mesta na Zapadu sa skorom 30-7, bolji je samo onaj koji su u sezoni 1996/97 imali Šarlot Hornetsi (42,8%) i pomenuti Voriorsi prošle sezone (41,6%).
Koliko god da mrzeo šut za tri poena, Popovič je naučio svoje igrače da ga vešto koriste. Da to nije bila, nije i neće biti osnova njegove košarke, svedoči i podatak da su Sparsi trenutno 28. od 30 NBA timova po broju upućenih šuteva za tri poena. Zapravo, samo su solidni Vašington Vizardsi (294/826, 35,6%) šutnuli manje, kao i Čikago Bulsi koji su potpuno svesni da im je to velika mana, pa i ne pokušavaju (imaju najmanje ubačenih trojki u ligi – 238, kao i najmanje pokušaja – 756, za najgori procenat – 31,5%).
Dakle, dolazimo do toga da je najprecizniji tim u ligi onaj koji skoro pa najređe pokušava, što ne znači da San Antonio ne želi, već da bira kada će šutirati. Dovoljno je reći samo da Hjuston Roketsi imaju više promašaja za tri poena (973) nego što su njihovi divizijski i teksaški rivali uopšte puta šutnuli (831)!?
San Antonio ima samo jednog košarkaša među prvih 50 po broju pokušaja za tri poena (Kavi Lenard, 35. mesto, 71/177, 40,1%) ali zato ima trojicu među prvih osam po procentu uspešnosti i to su, osim šutera Danija Grina (60/131, 45,8%), dvojica centara – Lamarkus Oldridž (13/27, 48,1%) i Pau Gasol (20/42, 47,6%).
Nije tajna da Oldridž i Gasol mogu da pogode sa distance, ali gotovo 50 odsto uspešnosti u šutu za tri poena govori i tome da ne forsiraju, već da to rade kada njihovi rivali pod obručima odluče da ne izađu "napolje" i brane taj skok šut.
Takođe, mapa šuta za tri potvrđuje da se itekako bira selekcija pokušaja i da se sa nekih pozicija šutira samo kada nema druge opcije – San Antonio znatno češće šutira za tri poena iz ugla, odakle ima fantastičnih 45 odsto (na tim pozicijama šuteri najčešće ostaju bez čuvara, naročito ako bekovi i centri nateraju odbranu da se "skupi), dok sa sredine ulazi 40 odsto pokušaja, delom i zbog toga što u te šuteve ulaze i oni uz zvuk sirene, kao i isiljeni šutevi posle loše postavljenih napada.
/ovaj video donosi brojne primere gde su igrači San Antonija bili potpuno sami pru šutu za tri poena/
Sparsi bi, ukoliko zadrže ovaj nivo forme, mogli u plej-of da uđu kao jedini tim u istoriji NBA lige koji je šutirao trojke sa više od 40, a penale sa više od 80 odsto uspešnosti, što je kategorija u kojoj su takođe lideri u ligi (673/820, 82,1%). Po broju izvedenih slobodnih bacanja, Sparsi su tek na 22. mestu sa 820 pokušaja (L. A. Klipersi išli su, poređenja radi, 1.047 puta na liniju za jedan poen).
Popovič možda jeste prkosan prema određenim košarkaškim trendovima i dovoljno ugledan da o ukusima može javno da priča bez da razmišlja o tome kako će ko to razumeti, međutim kako sam kaže – nije glup!
Košarka čiji je osnov šut sa distance trenutno dominira u NBA ligi, o čemu nikako ne svedoči ono što rade igrači Hjustona koji su ubacili 581 trojku ali iz 1.553 pokušaja (37,4%), gde skoro da svaka treća prolazi kroz obruč. Međutim, podatak da su prošlosezonski finalisti i trenutno vodeći timovi Istoka i Zapada, Klivlend Kavalirsi i Voriorsi, drugi i peti po broju šutnutih trojki u ligi, odnosno drugi i četvrti po uspešnosti u toj kategoriji, nedvosmisleno potvrđuje da se neke stvari u NBA ligi danas mogu ostvariti i sa distance.
Da se kvalitetno odabran šut sa distance isplati u vreme kada sve više igrača ima taj "shooting pocket" (izraz za izbačaj koji je identičan bez obzira na okolnosti), kada je sve više košarkaša sa preteranim samopouzdanjem i rutinom pri izbačaju, potvrđuju rezultati Kavsa i Voriorsa, što Popoviču nije moglo da promakne. S obzirom na to da upravo košarkaše Golden Stejta bije glas da "samo šutiraju" i "da ne igraju košarku", zanimljivo je videti njihove najveće rivale u prethodne dve sezone, Kavse, na pozicijama iznad, što na neki način jeste kuriozitet, ali... zateći San Antonio na prvom mestu, a znamo da taj tim nema klasične šutere "ubice" (što Grin svakako nije), nije kuriozitet već posledica pametne košarke u kojoj se izvlači maksimum iz svakog pravila i svakog pojedinca.
Brza košarka sa "milion" poseda na 100 minuta, "small ball" postavama gde klasični, visoki, spori centri nisu više poželjni (ili bar presudni za uspeh), zavladala je NBA ligom i Popovič, koliko god veran svojim principima bio, morao je u hodu da se menja i adaptira.
Sa centrima poput Oldridža i Gasola, koji imaju dara i za pas "napolje", ali i za šut sa distance kad zatreba, cilj je svakako postao dostižan, a rezultat očigledan – njegovi Sparsi najbolji su tim lige u kategoriji koju trener mrzi i koju bi, da može, sutra ukinuo.
Može da bude poučno...