Pet od šest zlatnih medalja otkako se takmiče NBA profesionalci otišlo je u SAD. Čak i ako Kžiževski i njegovi igrači opet urade očekivano, borba za ostale pozicije u "Karioka areni 1" biće žestoka i krajnje izjednačena.
Olimpijski košarkaški turnir u Rio de Žaneiru biće 19. po redu. Košarka je uvrštena u program u Berlinu 1936, četiri godine nakon osnivanja FIBA, a utakmice su tada igrane na otvorenim zemljanim terenima. Prelazak u dvoranu usledio je odmah posle Drugog svetskog rata, u Londonu 1948.
Glavno obeležje košarkaških turnira od Helsinkija 1952. bilo je rivalstvo Sjedinjenih Američkih Država i Sovjetskog Saveza, u koje se u Meksiku 1968. umešala reprezentacija SFR Jugoslavije.
"Plavi" su u Moskvi 1980, doduše uz bojkot Amerikanaca, postali prvi osvajači zlata izuzimajući SAD i SSSR. Dvadeset četiri godine kasnije u Atini, na toj listi su im se pridružili Argentinci.
SAD su prvih sedam zlata (1936-1968) osvojile bez poraza.
U finalu OI u Minhenu 1972. prvi poraz u istoriji naneo im je SSSR (51:50), tako što je tri sekunde pre kraja čak tri puta ponovljeno izvođenje auta, dok Sovjeti na drugoj strani konačno nisu postigli koš. Amerikanci su odbili da prime srebrne medalje i one se i danas nalaze u Međunarodnom olimpijskom komitetu.
U Seulu 1988. odigrano je prvo finale bez selekcije SAD, sastali su se SSSR i SFR Jugoslavija, nakon čega su NBA i FIBA, na čelu sa Borom Stankovićem, postigli istorijski dogovor o učestvovanju američkih profesionalaca na OI.
Premijerni, za mnoge i jedini istinski "Tim snova" (Dream team) deklasirao je konkurenciju na putu do zlata u Barseloni 1992, što je Amerikancima bila prva od pet titula na poslednjih šest Igara, uz odnos pobeda i poraza 40-0!
Jedini kiks imali su u Atini 2004. godine (dva poraza u grupi, od Portorika i Litvanije, u polufinalu treći od Argentine), što se desilo u okviru dubljeg kriznog perioda, koji je obuhvatio i šampionate sveta 2002. i 2006.
Trener Majk Kžiževski nakon toga je uz mnogo kvalitetniju organizaciju i bolji odziv najvećih NBA zvezda uspeo da pronađe dobitnu formulu na polju taktike i vrati pobedničku atmosferu, pa su "Ameri" potvrdili dominaciju i na dva Mundobasketa, u Turskoj 2010. i Španiji 2014.
Nema dileme da će se i u Riju oni prvi "pitati" za plasman u samom vrhu, iako im u odnosu na 2014. nedostaju vrhunski napadači Stef Kari i Džejms Harden, dok su iz Londona 2012. ostali u timu samo Kevin Durent i Karmelo Entoni.
Dakle, nema ni Lebrona Džejmsa, Rasela Vestbruka, Krisa Pola...
Uigravali su se uglavnom kroz mečeve sa nedoraslim rivalima, koje su u proseku "tukli" sa 43 poena razlike i demonstrirali pre svega veliku agresivnost u odbrani tokom svih 40 minuta. U napadački učinak ekipe koja pored pomenute dvojice ima Kajrija Irvinga, Kleja Tompsona, Demarkusa Kazinsa, Pola Džordža i Demara Derouzana (makar neki od njih bili daleko od forme od zimus i proletos), ne treba ni najmanje sumnjati.
"Ostatak sveta" želeće da izgube, ali šanse za to nisu velike. Mada svakako postoje.
GRUPA A, u kojoj se nalaze branioci trona, sa Srbijom, Francuskom, Australijom, Venecuelom i Kinom, "na papiru" deluje prilično jasno, bar u kontekstu plasmana u četvrtfinale, što je prvi cilj većine učesnika.
Kinezi više nemaju Jao Minga da ih uvede među osam najboljih, kao 2004. i na domaćem parketu 2008, dok Venecuelu treba respektovati zbog iznenađujuće titule prvaka Amerike 2015, ali ništa u njenom sastavu - samo dvojica igrača su profesionalci u Evropi, a desetorica igraju u domaćem prvenstvu - i njenoj tradiciji ne ukazuje da bi mogla da pomrsi račune "orlovima", Francuzima ili "kengurima". Od SAD su u prijateljskoj utakmici nedavno izgubili rezultatom 80:45.
Francuska (Parker, Dijao, Batum, Gober, De Kolo, Ertel...) je u Rio doputovala gotovo u najjačem sastavu (ne igra samo Evan Furnije iz Orlando Medžika), da proba da osvoji prvu olimpijsku medalju pre silaska sa scene nekoliko zaslužnih veterana.
Australija (Mils, Delavedova, Bejns, Ingls, Njuli, Brekhof, Andersen...) ima problem sa nespremnošću iskusnog centra Endrua Boguta, koji se vraća na teren posle povrede kolena u NBA finalu plej-ofa, ali iz njenog tabora bez ustezanja najavljuju borbu za neko od mesta na pobedničkom postolju.
Tu su i najbolji srpski košarkaši, koji su u trećem pokušaju uspeli da se domognu najvećeg takmičenja. Rio bi mogao da bude kruna karijere Miloša Teodosića i Stefana Markovića, koji su u reprezentaciji od 2007. godine, a velika je šteta što zbog povrede uz njih neće biti Nemanja Bjelica.
GRUPA B, u kojoj su dve zvanično najbolje evropske selekcije, Španija i Litvanija, domaćin Brazil, iskusna Argentina, Hrvatska i Nigerija, svakako je ujednačenija i u njoj valja očekivati mnogo žešću bitku za prve četiri pozicije. Ili za prve tri, s obzirom na to da četvrtoplasiranog verovatno čeka četvrtfinale protiv SAD, a to će svi želeti da izbegnu.
Španci su status blagog favorita zaslužili osvajanjem Eurobasketa u Francuskoj, nakon šoka koji su svojim navijačima priredili godinu dana ranije na Svetskom prvenstvu, ispadanjem u četvrtfinalu.
Kao i letos, selektor Serđo Skariolo ne može da računa na Marka Gasola, ali su tu svi ostali najvažniji španski igrači u poslednjih desetak, pa i 15 godina. Huan Karlos Navaro biće akter OI peti put, Pau Gasol, Rudi Fernandez i Hoze Kalderon četvrti...
Olimpijske igre su specifično takmičenje, na kojima iskustvo mnogo znači, kao što je više puta naglasio i naš strateg Aleksandar Đorđević.
Španci su pre četiri godine u Londonu pokazali kakvi su magovi, kada su u poslednjem kolu grupne faze namerno izgubili od Brazila - za to, naravno, nema "čvrstog" dokaza, ali 16:31 u poslednjoj četvrtini, nakon vođstva od devet poena, dovoljno govori čak i onima koji nisu gledali tu utakmicu - da bi izbegli SAD do finala.
Kao što je poznato, svoj plan ostvarili su 100 odsto, a ceh je platio samo Navaro, kada ga je Nikola Batum u finišu četvrtfinalnog meča iz nemoći udario pesnicom u genitalije...
Iz londonskog finala "vraćaju" osmoricu igrača, a imaće još Rubija i Mirotića, koji nisu bili tamo, kao i dvojicu "mladih lavova", Abrinjesa i Ernangomeza, vlasnike tek potpisanih ugovora sa NBA timovima.
Od Litvanaca (Valančunas, Mačiulis, Kalnietis, Jankunas, Kuzminskas, Sabonis junior...) i Brazilaca (Uertas, Nene, Barbosa, Lima, Neto...) može se očekivati snažna i čvrsta košarka, a od Argentinaca (Đinobili, Noćioni, Skola, Delfino, Kampaco...) lepršaviji stil, na oproštaju živih košarkaških legendi, koje će poslednji put zaigrati zajedno u plavo-belom dresu sa 39, 37, 36, odnosno 34 godine!
Poređenja radi, mi smo se Nenada Krstića, kada još nije bio povređen, odrekli sa 31.
Hrvati (Bogdanović, Šarić, Simon, Bilan, Hezonja...) su veliki uspeh ostvarili samim plasmanom na OI, dok Nigerijci sa 11 igrača rođenih u SAD (svi osim Šejna Lavala iz Barselone) i selektorom Amerikancem, Vilom Voigtom, izgledaju jače i od Venecuele i od Kine, ali u ovakvoj konkurenciji objektivno nemaju šta da traže.
U njihovom sastavu nema krila Portland Trejlblejzersa Al Faruka Aminua, a "fantasy" menadžeri trebalo bi da obrate pažnju na Čemberlena Ogučija, koji je u Londonu 2012. ubacio Francuzima 35 poena.
Podsetimo da je aktuelni format, sa dve grupe od šest timova i "nokaut" fazom počev od četvrtfinala, na snazi od Los Anđelesa 1984. Dakle, deveti put.
LISTA OSVAJAČA MEDALJA
1. SAD 17 (14-1-2)
2. SSSR 9 (2-4-3)
3. SFRJ 5 (1-3-1)
4. Argentina 2 (1-0-1)
5. Španija 3 (0-3-0)
6. Italija 2 (0-2-0)
7. Francuska 2 (0-2-0)
8. SRJ 1 (0-1-0)
9. Hrvatska 1 (0-1-0)
10. Kanada 1 (0-1-0)
11. Litvanija 3 (0-0-3)
12. Brazil 3 (0-0-3)
13. Urugvaj 2 (0-0-2)
14. Rusija 1 (0-0-1)
15. Kuba 1 (0-0-1)
16. Meksiko 1 (0-0-1)