Dve velike evropske utakmice odigrali su fudbaleri Crvene zvezde i košarkaši Partizana na današnji dan. Prisetimo ih se, uz foto galerije i video snimke...
Oni koji vole "sećanja" i "dogodilo se na današnji dan", 10. novembar obeležavaju bilo da navijaju za Crvenu zvezdu, bilo za Partizan.
Fudbaleri Zvezde i košarkaši Partizana odigrali su dve istorijske utakmice na današnji dan, svako u svom sportu, a i jedni i drugi u najjačim takmičenjima - Kupu evropskih šampiona, odnosno Evroligi.
CRVENA ZVEZDA - MILAN
FK Crvena zvezda 10. novembar pamti po velikom okršaju sa moćnim Milanom, dvoboju koji se zapravo pretvorio u "tromeč" 2. kola KEŠ. Bila je to 1988. godina, a UEFA je nagovestila nešto što će kasnije često raditi - stavljati se na stranu snažnijih, bogatijih uticajnijih.
Jer, da nije bilo popusta prema preteči "galaktikosa" koje je okupila nadolazeća italijanska politička sila, zvana Silvio Berluskoni, verovatno bismo ovaj tekst objavili dan ranije, 9. novembra i govorio bi o tome da je Zvezda izbacila moćni Milan, sa trojicom neverovatnih Holanđana, Rudom Gulitom, Markom van Bastenom i Frankom Rajkardom, iza kojih je stajao jedan Franko Barezi, a koje je sa klupe vodio Arigo Saki.
Međutim, posle obećavajući 1:1 u Milanu, gde je Dragan Stojković "Piksi" na briljantan način doveo crveno-bele u vođstvo, u 47. minutu, a Pjetro Paolo Virdis poravnao samo minut kasnije, usledio je revanš pred 97.400 navijača na "Marakani", 9. novembra.
Pogledajte detalje sa utakmice na "San Siru"
Magla je bila takva da se sa tribina skoro ništa nije videlo, a na terenu jedva da je bilo moguće igrati. Ipak, utakmica je počela i Crvena zvezda je u 50. minutu stigla do vođstva preko Dejana Savićevića, ali... Nekih 15 minuta kasnije, kada je Milan već imao igrača manje, a crveni je dobio strelac iz prvog susreta, Virdis, sudija je odlučio da prekine meč.
I to nije bilo toliko sporno...
Pogledajte detalje sa prekinute utakmice u Beogradu
Sporna je bila odluka UEFA da, iako je utakmica stigla do 65. minuta, iako je Zvezda imala vođstvo od 1:0, a Milan igrača manje, bude zakazan potpuno nov meč za sutradan u 15 časova popodne, da se počne od prvog minuta, od rezultata 0:0, da oba tima imaju po 11 igrača na terenu!?
Beograđanima je, eto, učinjen "ustupak" da isključeni Virdis, kao i Karlo Anćeloti, koji je 9. novembra dobio "parne" kartone, ne mogu da igraju narednog dana, ali bila je to "medveđa usluga", jer je Saki mogao da ubaci dva potpuno sveža igrača, dok je Vladimir Petrović bio u obavezi da pošalje istih 11 na teren.
Očigledno oštećeni, fudbaleri Zvezde su ušli u treći susret sa Milanom, ali ovog puta pred 65.000 navijača, 10. novembra 1988. godine i, ispali posle penala! Nestvari Van Basten, koji će (ispostaviće se) sezonu završiti kao prvi strelac KEŠ, doveo je Milan u vođstvo u 34. minutu, ali je nadahnuti "Piksi" Stojković, ubedljivo najbolji akter tog "tromeča", izjednačio u 38. na 1:1.
Pogledajte detalje sa druge utakmice u Beogradu
Bio je to "konačan" rezultat, pa su se "pucali" penali. Stojković i Robert Prosinečki pogodili su, Dejan Savićević i Mitar Mrkela nisu, dok su na drugoj strani sigurni bili Barezi, Van Basten, Alberigo Evani i Frank Rajkard za 2:4.
Šta se potom dogodilo?
Milan je osvojio titulu prvaka Evrope i ponovio isto i naredne sezone, što je do dana današnjeg ostala poslednja odbrana titule u Kupu, tj. Ligi šampiona.
Zvezda se vratila u KEŠ u sezoni 1990/91 i uradila ono što bi se, možda, dogodilo još 1989. jer se ispostavilo da nijedan tim nije namučio Milan kao srpski, tj. jugoslovenski u tom trenutku. Milan je u 1. kolu uništio bugarsku Vitošu (0:2, 5:2, ukupno 7:2), potom je primio tri gola od Zvezde, dao dva, ali prošao dalje, da bi u 3. kolu posle 0:0 u Bremenu, prošao Verder rezultatom 1:0 kod kuće, uz novi gol Van Bastena (32, penal).
A, onda... U velikom polufinalu KEŠ, bilo je 1:1 u Madridu protiv Reala i ponižavajućih 5:0 u revanšu u Milanu, da bi "rosoneri" u finalnom meču pred 97.000 na "Kamp Nou" deklasirali Steauu iz Bukurešta rezultatom 4:0. Van Basten je bio prvi strelac sa deset golova te sezone, a naredne, taj isti Milan je na bečkom "Prateru" pobedio Benfiku rezultatom 1:0. Odlučujući gol postigao je Rajkard u 68. minutu.
Stariji navijači Crvene zvezde godinama su ponavljali da su samo Stojković, Savićević, Prosinečki i ostali uspeli da nadigraju Milan u periodu od DVE sezone.
PARTIZAN - REAL MADRID
Košarkaši Partizana, prvi put u Evroligi bez Duška Vujoševića posle pune decenije putovanja kroz evroligaške pustolovine, sa neiskusnim Vladom Jovanovićem na klupi, dočekali su 10. novembra 2011. godine tim od kog su, a i danas je tako, doživeli najveći broj evropskih poraza.
Real Madrid.
Crno-beli, dok se spremao novi "pakao" u "Pioniru", znali su da igraju protiv kluba kojeg su samo jednom pobedili u 12 okršaja od osnivanja Evrolige i to 2008. godine, naravno s Vujoševićem na čelu.
Tog 10. 11. ekipi koja je u prva dva kola doživela dva poraza u Grupi C, od Efesa u Beogradu i Makabija u Tel Avivu, i tek tada nadigrala Šarlroa u Beogradu, došao je zastrašujuć sastav: Rudi Fernandez, Serhio Rodrigez, Serhio Ljulj, Martinas Pocijus, Serž Ibaka, Džejsi Kerol, Ante Tomić, Nikola Mirotić, Mirza Begić, Karlos Suarez, itd.
Međutim, te noći, a ne prvi put, Partizan je dokazao da za njega u košarci ništa nije nemoguće.
Pogledajte navijanje iz "Pionira"
Oslanjajući se, pre svih, na privremeno "mega" pojačanje u vidu Nikole Pekovića, kojeg su sjajno pratili Milan Mačvan, Ejsi Lo, Dušan Kecman, Vladimir Lučić, Dragan Milosavljević i ostali, Jovanović je pripremio utakmicu prema receptu učitelja Vujoševića, a i navijači su uradili ono što su najbolje znali - pravili nesnosnu buku od 1. do 40. minuta.
Crno-beli su počeli serijom 10:0, međutim kriza je usledila u trećoj četvrtini kada je Jovanović tražio hitan tajm-aut na 55:61 i, uz Kecmanovu trojku i Lučević srećan koš, brzo vratio na 62:51 početkom poslednje deonice.
Pocijusov koš na asistenciju Kerola, doneo je Realu 72:73, što je bio uvod u izuzetno neizvesnu završnicu u kojoj se igralo koš za koš. Presudne poene pogodio je Lo, sa penala, 17,3 sekunde pre kraja za 80:78, kada je "sav pritisak ovog sveta" pao na ramena Ljulja, a on se zaljuljao i pogodio samo jedno slobodno bacanje. Ali, to nije bio Realov kraj...
Posle Ljuljovog promašaja u drugom pokušaju, dosuđena je "ničija lopta", koja je zapravo pripala Realu. Na semaforu je pisalo 3,6 do kraja, buka je bila nepodnošljiva, a Ljulj još jednom ispao tragičar - njegov šut za tri van balansa jedva da je došao do obruča... Usledilo je neopisivo slavlje u "Pioniru", gde je utakmicu iz prvog reda partera posmatrao i Vujošević.
Pogledajte završnicu utakmice
Ispostavilo se da je to bio jedan od dva Realova poraz u prvoj fazi (Španci su završili sa 8:2), a ispostavilo bi se gotovo sigurno da je to bio i početak Partizanovog puta ka Top 16, što se nije dogodilo zbog Pekovićevog povratka u NBA ligu.
Bez Pekovića, Partizanu je bila potrebna jedna pobeda u poslednja tri kola u grupi, ali se nije dogodila. Štaviše, bio je dovoljan i poraz sa manje od četiri poena razlike u poslednjoj utakmici prve faze, sa Armanijem, u "Pioniru".
Završeno je 66:72.
Ipak, 11. novembar 2011. godine, navijači Partizana pamte po još jednom skalpu velikana iz redova najjačih u Evropi.