Upoznajte "Titija" Papazova, trenera Levskog, kuma Željka Obradovića. Inače, s njim stiže i "Big Brother" ekipa u "Pionir". Ovo je priča o veoma specifičnom čoveku...
"Veliki brate, izvini, čeka me utakmica sa Zvezdom".
Trener Levskog Konstantin Papazov napustio je ove nedelje kuću bugarskog Velikog brata i vratio se u Levski, da bi priveo kraju pripreme svog tima za početak ABA lige.
Da, dobro ste pročitali.
Nema sumnje, kum Željka Obradovića biće najveća zvezda svog tima u novoj "jadranskoj" sezoni.
"Izlazim, ne mogu više. Moram nešto da uradim", rekao je Konstantin Papazov u nedelju i napustio bugarski rijaliti šou - VIP Veliki brat. Posle dve sedmice života pred kamerama, pred njim je novi izazov - početak ABA lige.
Dok je boravio u rijalitiju, tim čiji je trener - bugarski Levski, pod vođstvom asistenata spremao se za debi u regionalnom takmičenju i utakmicu sa Crvenom zvezdom Telekom u petak. Ništa neobično za "najživopisniju osobu bugarskog sporta", kako tamošnji mediji vole da zovu "Titija" Papazova (47).
Teško je u nekoliko rečenica opisati njegovu ličnost i sve što je bio ili jeste. Najveći je šoumen bugarskog sporta, uspešan trener, bivši kandidat za gradonačelnika Sofije, nekadašnji košarkaš, glumac u TV sapunici "Zabranjena ljubav", ex-rukovodilac kluba, kum Željka Obradovića, zaljubljenik u EX-Yu i srpsku košarku…
Sama činjenica da se u Sofiji spekuliše i da će TV ekipe doći u petak u "Pionir" da ga snimaju kako vodi utakmicu dovoljno govori ko je prva zvezda Levskog, debitanta u ABA ligi.
"Košarka je moj život. Nisam ušao u kuću Velikog brata zbog honorara, već da bih spasao Levski", rekao je o svom klubu dobitnik nagrade "Bugarski trener 2009. godine".
Sa novinarima ima neposredan odnos i uvek je zanimljiv sagovornik. Pitanja mu nije potrebno postavljati, pogotovo kada je dobro raspoložen. Prethodnih nedelja i meseci nije bio najsrećniji, jer je planirao da izvede moćan Levski na Jadran, ali je gazda kluba početkom jula uhapšen i zaplenjena mu je sva imovina.
Papazanovljev tim morao je zbog toga da odustane i od učešća u kvalifikacijama za Evroligu i atraktivnijih pojačanja, kao što su Mario Kasun ili Marko Marinović, koga je Titi posebno hteo u ekipi. "Igrač je sa mu**ma, a to je jako važno", govorio je o srpskom plejmejkeru.
Tim Levskog mnogima će biti nepoznanica na početku sezone, ali je sigurno da će harizmatični trener sigurno učiniti sezonu zanimljivijom. I on je svojevremeno bio aktivan sportista. Bavio se fudbalom, pa košarkom, iako nije bio previše talentovan.
"Znao sam da nemam ni trunku talenta. Pokušao sam da to nadoknadim jakim radom na treningu. Kada sam igrao, bio sam najagresivniji i znao sam tada da u meni leži takmičar. Već tada sam planirao da budem trener", izjavio je kasnije o tom periodu.
Rastao je gledajući uspehe jugoslovenske reprezentacije i navijajući za nju. Posebno pamti gde je bio 1978, kada su Jugosloveni osvojili svetsko zlato u Manili.
"Još kad sam bio klinac kad je u Bugarskoj bio 'zatvoren' život i kad je sve bilo pod kontrolom komunizma. Sa sedam-osam godina u vašoj ambasadi u Sofiji uzimao novine da bih čitao o pobedi Jugoslavije (na Svetskom prvenstvu 1978) u Manili. Jako dobro poznajem vašu košarku. Ne znam koliko znate da mi je Željko Obradović kum", rekao je u junu, kada je postalo jasno da će i Levski učestvovati u ABA ligi. Prvi put.
Košarku je kratko napustio 1991, da bi joj se vratio 1994, kao predsednik Slavije, koju je već naredne sezone učinio konkurentom za titulu. Koliko je bio posvećen dokazuje i to da je 1997. prodao stan da bi isplatio premije igračima.
Definitivno je prelomio odluku da postane trener 1998, u Americi, gde je uživo gledao kako Čikago Bulsi osvajaju titulu. U SAD je otišao kao predsednik Slavije, vratio se rešen da sedne na klupu impresioniran Filom Džeksonom i Majklom Džordanom.
"Jedne noći gledao sam na nekoj nemačkoj TV stanici treću utakmicu finalne serije Čikaga i Jute. Džordanov tim gubio je osam poena. Tada sam obećao sebi da ću, ako preokrenu i pobede, otići u Čikago da gledam utakmicu, a onda ću postati trener. U tom trenutku bio sam predsednik Slavije. Čikago je pobedio, a ja sam imao američku vizu u pasošu. Sledećeg dana sam otputovao za SAD i sleteo u grad nekoliko sati pre sledeće utakmice utakmice. Prijatelj koji je tamo živeo našao mi je karte i rekao organizatorima da u grad dolazi predsednik Košarkaškog saveza Bugarske".
"Amerikanci su momentalno našli VIP ulaznice, ali pojavio se problem sa kartom i nisam mogao da uđem u halu, a ni da nađem drugu 'na crno'. Stajao sam ispred hale u kojoj je Džordan možda igrao poslednju utakmicu, prešao zbog tog meča hiljade kilometara, a nisam mogao da uđem. Otišao sam kod redara i pokušao sam da pregovaram, iako nisam mogao, jer sam plakao. Na kraju se sažalio i pustio me u dvoranu. Ušao sam baš pred utakmicu, stigao sam i da kupim kokice. Bio sam najsrećniji čovek na svetu. Znao sam da mi je suđeno da budem trener, čim sam ušao na NBA finale bez karte".
Potom se vratio u Bugarsku, preuzeo Levski, osvojio "vezane" titule 2001. i 2002, a zatim je u nekoliko navrata radio i kao trener ženskog tima i kao selektor muških i ženskih "A" selekcija svoje zemlje.
Njegov trenerski razvoj neizbežno je vezan za srpsku košarku. Posebno je ponosan na sezonu Uleb kupa 2005/06, kada je njegov Lukoil pobedio Estudijantes u Španiji, Albu i Aris u Sofiji, pre nego što ga je eliminisala Crvena zvezda na čelu sa Gurovićem i Hendersonom. Tih godina provodio je leta uz reprezentaciju Srbije i Crne Gore.
"Jednostavno, obožavam srpsku i jugoslovensku košarku. Pa, na mom ormariću je bila slika Dražena Petrovića. Mnogo sam dobar i sa Dušanom Šakotom, Nevenom Spahijom, imam mnogo drugova u Srbiji. Bio sam na celim pripremama 2004, kada se srpska reprezentacija spremala za Atinu. Od prvog do zadnjeg dana. Imao sam veliku šansu da pratim i učim od najvećeg - Željka Obradovića".
Spletom okolnosti i igrom sudbine o kojoj bi mogao da se snimi i dobar film, prvi je 2000. Željku Obradoviću čestitao premijernu evro-titulu u Panatinaikosu. I to bukvalno prvi.
Na finalnu utakmicu atinskog kluba i Makabija stigao je kolima iz Bugarske, na dan meča. Duel je počinjao u 20.00 časova, a on je istog dana u 15.30 odlučio da je uživo gleda. Ludo brzom vožnjom stigao je kolima na vreme iz Sofije i ušao u halu sa novinarskom akreditacijom. Na kraju utakmice nije mogao da izdrži pritisak, pa je odučio da po svaku cenu priže svom prijatelju "Žocu" i da ga podrži sa klupe. Problem su mu bili agenti Mosada, neizbežni na utakmicama Makabija.
"Ne znam kako i zašto, ali nisu mi pravili problem. Verovatno su pomislili da sam i ja jedan od članova obezbeđenja, pa su me pustili bez problema. Kontrolisao sam se i ponašao prisebno dok se utakmica nije završila. Kada je Panatinaikos pobedio, bukvalno sam među prvima stigao do Željka i čestitao mu. Prijatelji iz Bugarske koji su gledali tu utakmicu nisu mogli da veruju da sam to ja".
I zaista, na snimku ga možete videti kako grli i ljubi Obradovića odmah posle asistenta Dimitrisa Itudisa.
Pre povratka u donedavno moćni Levski bavio se i politikom i kao kandidat Demokratske partije 2007. učestvovao u izborima za gradonačelnika Sofije. Sledeće godine oprobao se i kao glumac, glumeći Ronija Asenova u TV seriji u "Zabranjena ljubav".
Od 2009. je ponovo sa Levskim pokušavao da se domogne titule, ali je gubio u finalima od Lukoila do minulog proleća, kada je osvojio triplu krunu (uključujući i trofej Balkanske lige). Nastupajuću sezonu vidi kao veliku šansu za dokazivanje srpskoj publici i svom kumu Obradoviću.
"U fudbalu postoji rasprava o tome ko je najbolji na svetu, da li je to Anćeloti, Murinjo, Ferguson, u košarci to ne postoji", rekao je u junu za "Sport network", pa pojasnio:
"Ceo svet zna da je najbolji trener Željko Obradović. Cilj će mi biti da moj tim igra dobru košarku i da moj učitelj vidi sve šta je naučio njegov učenik. Za mene je sve ovo kao da sanjam".
Da li ste spremni za sezonu sa "Titijem"?