Crvena zvezda počinje još jednu evropsku sezonu, a sada se, čini se više nego ikada vide manjkavosti ovakvog sistema.
Crvena zvezda je pobedom nad Splitom krenula u novu sezonu u kojoj će ponovo biti jedini klub sa Jadrana u elitnom takmičenju.
Gostovanje u Istanbulu Feneru nikad nije lako, ali situacija teško da je ikada bila teža za crveno-bele pred putovanje na megdan ekipi Aleksandra Đorđevića. Tim je bez cele jedne petorke, što zbog povreda što zbog virusa korona.
Ognjen Dobrić nije prošao pripreme i putuje sa ekipom, ali pitanje je kada će biti u optimalnom ritmu, Dejana Davidovca je jedan udarac u pripremnom meču izbacio iz takta i pitanje je kada će se i on vratiti,. a povreda muči i kapitena Branka Lazića.
Sa Eronom Vajtom dobro znamo šta se desilo i u crveno-belom timu će biti srećni ako zaigra u ovoj godini, a u poslednjem trenutku je zbog zaraze virusom korona iz tima ispao i Majk Cirbes.
A koliko je Crvena zvezda i ne samo Crvena zvezda već i većina evroligaških timova sposobna da ovo nadoknadi, pogotovo u ritmu koji očekuje ekipu?
PAKLENI OKTOBAR - NEMA PREDAHA!
Šta čeka crveno-bele u narednih mesec dana? Prvo od 19:45 meč sa Fenerom, a onda i derbi protiv Budućnosti u ABA ligi tri dana kasnije 4. oktobra.
Potom crveno-beli prvo moraju na gostovanje Makabiju u Tel Avivu 7.10, a onda gostuju u Laktašima Igokei 10.10. Program se nastavlja mečevima sa velikanima sovjetske košarke, pošto prvo u Beograd 13.10 stiže Žalgiris, a onda 15.10 tim Dejana Radonjića putuje u Moskvu na gostovanje CSKA.
Potom dolazi još jedan ABA derbi sa Cedevita Olimpuijom u Beogradu samo dva dana kasnije 17.10, a onda evroligaški meč sa Albom 22.10. Oktobar se završava u žestokom ritmu - sa 5 utakmica u 10 dana.
Osim Albe sledi Mornar u gostima 24.10, pa duplo kolo Evrolige - odlazak u kneževinu Monaku 26.10 i gostovanje u Milanu Olimpiji 28.10. Sve završava meč sa Megom u Beogradu. To je 12 mečeva u mesec dana i ni na jednom Crvena zvezda nije izraziti favorit, ne igra se ni protiv jednog kluba koji se bori za opstanak ili srediinu tabele u ABA ligi, a u Evroligi je posao standardno pakleno težak.
U situaciji u kojoj trener Dejan Radonjić nije imao čitav tim na okupu makar na treningu od početka priprema i to sigurno neće imati ni tokom celog oktobra, situacija je veoma teška.
I tu se ne postavlja pitanje Crvene zvezde, dubine ili jačine sastava koji trener Radonjić ima na raspolaganju, već jednostavno pitanje smisla.
IMA LI OVO IKAKVOG SMISLA?
Crvena zvezda nije jedina desetkovana za prvo kolo. Još jedan tim iz donjeg doma Evrolige Alba ostala je bez trojice pošto su Krešimir Nikoć, krist Kumanđe i Johanes Timan pod znakom pitanja.
Baskonija je bez novopečenog tate Vejda Boldvina, povređenih Aleka Pitersa i Sandera Rajestea, a Zenit bi takođe mogao da bude bez trojice bitnih igrača Šabaza Nejpšijera, Konora Frankampa i Dimitrija Kulagina.
Ipak timovi koji su pored Zvezde u najvećem problemu su Bajern i ASVEL. Bajern je izgubio u tesnom meču od Makabija na pola koša, ali bez SEDAM igrača se jednostavno nije moglo i pitanje je kako će Bajern ove sezone izgledati ako još neko izleti iz stoja.
ASVEL čeka svoj meč sa Žalgirisom bez četvorice jako bitnih igrača, od kojih su Pol Lakomb i Dejvid Lajti nosioci i u situaciji kada svakog igrača mesec dana pauze može da izbaci iz dvocifrenog broja utakmica postavlja se pitanje smisla ovakvog sistema takmičenja.
Dok CSKA može sebi da dozvoli luksuz da Nikolu Milutinova ili Majka Džejmsa zameni u toku sezone ili čak zbog dubine ekipe odigra sezonu bez njih, drugi to nemaju.
Dok Real Madrid ulazi u sezonu ne računajući na Treja Tompkinsa i Entonija Rendolfa možda i za celu godinu, a na skupo plaćenog Abaldea na mesec dana, to su retki timovi koji mogu sebi da dozvole ovakav luksuz.
Barseloni neće previše nedostajati Alberto Abalde, a Makabi je povređenog Žižića ekspresno zamenio Lesorom bar do Nove godine. Ipak, čak i najbogatiji klubovi evropske košarke mogu da posrnu zbog povreda i korone u današnjim vremenima i u ovom sistemu, pogledajte samo kako se CSKA prošetao pored desetkovanog Fenera koji je za četvrtfinale Evrolige prošle sezone jedva skupio 8 zdravih igrača,
ŠTA EVROLIGA NUDI ZAUZVRAT?
Prošle sezone je svaki tim koji nije imao dugogodišnju licencu dobio 500.000 evra od Evrolige, a oni sa dugogodišnjom licencom su inkasirali 1.500.000 evra.
Svaka ekipa takođe dobijala novac u zavisnosti od plasmana pa je tako 14. tim inkasirao dodatnih 150.000 evra, do konačnih nagrada za finalistu od 850.000 i šampiona 1.500.000 evra.
Tome se trebaju dodati prihodi od TV prava i prodatih ulaznica,. ali u ligi gde se minimalni budžeti timova kreću od 6.000.000 evra, a maksimalni idu i do 40.000.000, Evroliga zahteva od ekipa da svoje sezone sveukupno prošire (zajedno sa ligama, kupovima, potencijalnim plej-ofovima i pripremama) na 80-ak mečeva, što je zaista NBA ritam.
A zauzvrat garantuje samo 500.000 evra ako ste Crvena zvezda, Partizan ili Budućnost. Lepo je to što CSKA, Makabi, Real, Barselona (ili oni ipak ne?), Efes ili Fener to mogu da izdrže, ali na nivou cele Evrope, koliko je klubova i koliko je tržišta spremno za ovako nešto?
I ima li adekvatne nagrade za to, osim samog sportskog prestiža koji donosi igranje sa najboljima.
Igrače takođe malo ko šta pita - kako je toliko putovati u vreme korone i kako je nemati vreme za oporavak, jer i najmanja povreda znači veliki problem za svaki cilj.
Srećna vam nova sezona Evrolige, bar će biti dobre košarke.