Finale plej-ofa ABA lige je promovisalo Crvenu zvezdu u šampiona regionalnog takmičenja (peta titula u klupskoj istoriji), ali je, na kraju, i potvrdilo veliku važnost i prednost domaćeg terena.
U pet mečeva između Crvene zvezde i Budućnost Volija slavili su samo domaćini, u neizvjesnim utakmicama od početka do kraja. Zvezda je, tako, na najbolji način iskoristila prvu startnu poziciju u plej-ofu, jer je mogla da računa na majstoricu kod kuće.
A u petom, odlučujućem meču imala je podršku oko 7.000 navijača (zvanično 4.325, ali je bilo evidentno da ih je skoro dvostruko više u dvorani), koji su Zvezdu nosili do trijumfa i trofeja.
Iako pod velikim pritiskom nakon 0:2 u seriji, i Budućnost je na najbolji način iskoristila prednost “Morače i veliku podršku sa tribina (u prvom oko 1.500, u drugom oko 2.000 navijača), pa je izborila da igra majstoricu.
A ko zna kako bi se sve završilo da Budućnost 18. aprila u Baru nije izgubila od Mornara (100:92), pa je zbog toga poraza ispustila prvu poziciju, koju je prigrabila Crvena zvezda. Možda je na kraju i to bio tas na vagi na strani Zvezde u nikad interesantnijem i neizvjesnijem finalu do tri pobjede…
Budućnost je najveću šansu za brejk u Beogradu imala u drugom susretu, kada je ispustila plus devet (74:65), na šest i po minuta prije kraja. Ali je majstoricu izborila tako što se vratila iz minusa od 10 poena u posljednjoj četvrtini četvrtog meča, u Podgorici. U petom duelu je vodila samo na početku, do 11:10, a onda je rezultat jurila cijelo vrijeme, i nije iskoristila neke šuteve u finišu da preokrene utakmicu, koju je Zvezda riješila u svoju korist 67:60.
“Zadovoljan sam energijom koju smo imali u majstorici, ali i u čitavom finalu plej-ofa. Pokazali smo da smo tim koji se ne predaje. Bilo je dosta teških momenata u finalnoj seriji, i kroz sezonu, i svaki put smo uspijevali da se vratimo. To je dokaz da je ekipa imala dobar karakter. Međutim, za osvajanje trofeja je trebalo i malo sreće, trebalo nam je da pogodimo neke šuteve u finišu da utakmicu prelomimo u našu korist, ali ih nismo pogodili. Ali ne mogu da kažem da sam nezadovoljan tom utakmicom, kao i čitavom sezonom. Naravno, svima nam je želja bila osvajanje trofeja, ali kada se da sve od sebe, onda nema za čim da se žali.”
Izostanak prvog centra Vilija Rida je bilo veliki hendikep u petoj utakmici.
“U utakmicama gdje odlučuje lopta ili dvije, igrač kvaliteta Rida bi nam sigurno pomogao.”
Svih pet utakmica finala je bilo, maltene, na jednu-dvije lopte, između ekipa izjednačenog kvaliteta.
“Nijanse su odlučivale. Mi smo imali šansu u drugoj utakmici u Beogradu da napravimo brejk, nismo to uradili. Zvezda je u četvrtoj utakmici, u Podgorici, mogla da uradi isto, ali nije. I u petoj utakmici smo imali šansu…U finalu su se našle dvije najbolje ekipe, publika je zaista imala šta da vidi”, ističe Milojević.
Trener Podgoričana je prezadovoljan sa svim što je ekipe napravila, kako je igrala i izgledala, i kako se ponašali.
“Mislim da smo bili ekipa koja je lijepa za gledanje, a pri tome smo napravili jako dobar rezultat, kao što je pet utakmica u finalu plej-ofa. Ekipi nemam šta da zamjerim u čitavoj sezoni, i ostaje žal jedino što drugu utakmicu sa Monakom u četvrtfinalu Evrokupa nismo mogli da igramo kuće, jer vjerujem da bismo, nakon brejka na strani, pobijedili u Podgorici. Ali nisam čovjek koji priča šta bi bilo, kad bi bilo. Šta je, tu je, ponavljam, zadovoljan sam kako smo igrali, mislim da je to jako bitno”, zaključio je Milojević.