Kao klinac je bio na ivici da ostane bez krova nad glavom. Na sreću je imao majku koja se nikada nije predavala i usadila isto to u njega. Danas se on ne predaju u dresu Bostona i želi samo jedno - TITULU.
Za neke igrače prosto znate da im je suđeno da uspeju. Vidite u njima, njihovim kretanja, njihovoj igri, fizikalijama, pristupu, kulturi, da nema šanse da omane. Jedan od takvih je Džejson Tejtum. Danas vođa Seltiksa, a do pre dve sezone upitan kao mogući nosilac baklje liderstva koji bi osvetlio put nekoj novoj dinastiji Seltiksa, trećoj po redu.
Nije sve uvek bilo lako za Džejsona. Sent Luis je veliki grad, ali to sa sobom nosi sijaset loših strana ako ste afroamerikanac i živite u siromašnom kvartu. Bilo je mnogo situacija u kojima je poželeo da se rodi na drugom mestu, u drugim okolnostima, drugačijeg statusa u društvu. Ali to je što je, to je jedna od malo stvari koje ne možemo birati. Majka nekada mesecima nije imala para za račune, pa su živeli bez vode i struje. Par godina je spavao u istom krevetu sa majkom, jer drugi nisu imali. Retko šta su imali od nameštaja.
To nisu izazovi sa kojima treba da se suočava dete pored samohrane majke, koja tada ima tek 19 godina, tačno onoliko koliko je Tejtum imao kada je ušao u NBA ligu. Majka je gradila štit oko sina, kako mali Džejson ne bi osetio da mu bilo šta nedostaje. Tako ga je sa šest meseci iselila iz bakine kuće, da bi imali svoj prostor. Njega su izgubili, sud je zaplenio stan. “Sedela je i plakala. Nisam je nikada video takvu, niti sam znao šta treba da uradim. Imao sam tek 11 godina”, rekao je Tejtum. Majka bi obrisala suze i rekla da će već smisliti nešto. To je bio njen štit koji bi svaki put izvukla, štiteći svog sina.
U školi, kao što znamo, uvek imamo dosadne sastave — šta bi želeo da budeš kada porasteš? Za Tejtuma je ovo bila retka prilika da pruži svoj uvek isti odgovor, NBA igrač. I to se nikada nije promenilo. Kada god bi ga neko pitao čime će se sutra baviti, odgovor je uvek bio košarka. Cilj je bio NBA liga. “Biraj nešto realnije”, bile su često reći profesore. “Ne želim da menjam svoje snove”, bio je odgovor Tejtuma. Danas to nije san, ali tada sigurno jeste bio. Svaki san je dostižan — učila ga je majka. To je za njega bilo sveto pismo.
“Probudio bi me da mi kaže da ide napolje. Kada bih pogledala na sat, videla bih da je 6 ujutru. Navio bi sat, obukao se, uzeo loptu i išao bi na teren pre škole. Tako svaki dan. Za njega nije bilo pauze kada je košarka u pitanju”, rekla je Džejsonova majka. Brenda nije odustala od škole kada je dobila Džejsona, pa je tako on od puzanja do hodanja ispratio učenje, da bi rekao da on ne želi da gleda stalno dosadne knjige. Da želi da igra košarku. “Onda se vraški dobro potrudi”, dobio je odgovor. Tako je i bilo.
Već u petom razredu je igrao protiv mnogo starije dece, čak i odraslih. Igrao bi rekreativne lige, gde bi lagano ubacivao po 25 poena u proseku, dok su se matorci pitali — “Čekaj, koliko ovaj mali stvarno ima godina?”. Otac, koji se profesionalno bavio košarkom sa poslednjom stanicom u Holandiji, postao je Džejsonov lični trener nakon karijere. Iako su bili razvedeni, Džastin je konstantno bio u kontaktu sa sinom. Napravili su kvalitetan odnos, gde ga je otac “navukao” na rep muziku 90tih, dok je mali Tejtum ocu zajmio patike koje su bile broj veće, pa je otac obuvao dva para čarapa kako mu ne bi klepetale.
Tejtum je osvojio čak tri zlatne medalje za mlađe selekcije Sjedinjenih Američkih Država, čak pre nego što je stigao na koledž. To mu je bio drugi put da ide na koledž, jer je prvi put išao sa majkom kada je još uvek bio beba.
Od majke je nasledio samouverenost i ozbiljan pristup svemu u životu. Brenda je na kraju postala advokatica, a Tejtum će ubrzo postati top 5 prospekt i centralna figura, možda najbolje klase, velikog trenera Djuka, Majka Križevskog - čuveni Coach K. Jedini bolji igrač od njega, na srednješkolskom nivou, bio je Henri Džajls, nekadašnja nada Kingsa, sada na opskurnom ugovoru u Portlandu, gde ne dobija šansu da pokaže sve ono što ga je rangiralo u sam vrh. Obojica će završiti kod Majka, na Djuku. Mnogi su čekali u redu za Džejsona, ali je vrlo brzo odlučio da se pridruži “Plavim đavolima”, kako on kaže, zbog familijarne atmosfere i trenera uz koga bi mogao da razvije svoj talenat, a koji jako ceni igrače sa radnom etikom koju je u sebi nosi Tejtum.
Na Djuku se zadržao samo godinu dana, kao i Brendon Ingram, godinu dana pre njega. Djuke je, kao što znate, izbacio gomile i gomile velikih talenata, od kojih su neki napravili velike karijere. Arhetip koji je Djuk uveo je hibridno krilo. To je značilo da takav igrač pod svojim okriljem ima niz veština koje ga prirodno smeštaju na poziciju tri, ali omogućavaju da se njegov obuhvat delovanja proširi van izvoren pozicije. Sve je krenulo sa nekadašnjom senzacijom koga su povrede uništile, Džabarijem Parkerom. Onda su iznedrili Džastisa Vinsloa, pa je onda došao Ingram i na kraju Tejtum. Daleko unazad, Grent Hil je bio ta vrsta krila.
Svi od nabrojanih, osim “dalekog” Hila, uključujući Džalila Okafora, zadržali su se, po novoj modi, samo godinu dana na koledžu, pre nego što će ih agenti poterati da im je vreme za draft, gde su neki itekako pogrešili za ishitrenim izlaskom među profesionalce. Nekada treće rangirani prospekt izabran je od strane Boston Seltiksa. Među pomenutim kriilima Djuka, Tejtum je po statistici bio rangiran uvek kao treći ili četvrti, ali vidite da brojke umeju da sakriju ono što oko može da vidi. To je radna etika Džejsona Tejtuma, koja je bila nivoima iznad ostale trojice.
Deni Ejndž ga je znalački pokupio, a Siksersima je ostavio da “Proces” završe sa Fulcom, a svi znamo kako se ta epizoda završila. Seltiksi su dobili elitno krilo, dok su mnogi počeli da ga postavljaju kao naslednika Pola Pirsa, iako su potpuno različiti igrači. Repertoar poteza, ofanzivnih i defanzivnih, je prefinjeniji i raznovrsniji kada je u pitanju Tejtum, koliko god lično bio naklonjen Polu Pirsu (dres Pirsa mi stoji na zidu). Kada je stigao u Seltikse, bio je žgoljavi momak tankih ruku, ali prilično žilav. Bred Stivens je “pustio buvu” da je porastao je 2 inča, što su svi poverovali, dok je istina da je nabacio preko 10 kilograma čistih mišića, što ga je postavilo kao još strašniju opciju za protivnike. Pirs nikada nije imao telo Tejtuma, dok Tejtum nema “ram” Pirsa, koji mu sada i nije toliko važan.
"Želim da budem kao Kobi" - stalno se čulo u njihovom domu. Kobija navodi kao razlog zbog čega je počeo da igra košarku. Sa 10 godina je "studirao" svaki Kobijev potez, a Bred Stivens kaže da često na treningu, kada pogodi iz fade away šuta viče Kobiiiii.
Bred Stivens je već imao dobar tim, ali su neminovne promene i dolazak Kajrija Irvinga, bacile senku na razvoj Tejtuma. Odlaskom Irvinga, Tejtum se oberučke latio liderske uloge, pokazujući da njegovo vreme tek dolazi. U prošlogodišnjem plejofu, pod čudnim okolnostima, Tejtum je eksplodirao pa je tako bio prvi strelac ekipe, prvi skakač, prvi bloker, podelivši prvo mesto asistenta sa Kembom Vokerom. Malo naprednija analitika nam pokazuje da je Tejtum bio najbolji među Keltima, kada su u pitanju ofanzivni i defanzivni plus/minus, kao i da je njegova realna vrednost na terenu najviša.
Skauti su mnogo pogrešili kada je on u pitanju, izbacujući ga iz top 5 pikova, stavljajući ga među precenjene krilne igrače koji leže na reputaciji Djuka. Međutim, mudri Ejndž je video “nešto” u Tejtumu, što ga je nateralo da povuče poteze kojim bi došao do njega. Nisu računali na njegovu radnu etiku, koja je mogla da nadomesti nedostatke. Njegov je bio defanzivnog porekla, a gde ćete bolje nego da Breda Stivensa spojite sa igračem koji može da trenira po 7-8 sati dnevno kako bi poboljšao individualne kvalitete. Bio je bolji unutrašnji branilac, nego što je bio spoljni. Često je bio van stava koji bi ga poremetio prilikom promene kretnja napadača. To je sredio sa Stivensom, pa je tako Tejtum danas kompletan igrač, na obe strane terena. Ali i kad prođete skaute, ostaje intervju, u kome Tejtum gospodari svojim manirima, smirenošću, karakterom. Nasleđeno od majke.
U NBA je stigao sa samo 19 godina, sa rasponom ruku većim nego što je visok. Još nije završio sa rastom i razvojem, a već je bio impresivan. Pa šta vam drugo treba? Treba vam zdrava sredina, kvalitetan trener i odlična organizacija. “On je stvoren za košarku. Možda je Markel Fulc trenutno ispred njega, ali je Tejtum talentovaniji. Može da napadne svaku poziciju, a može i da brani svaku. Dugoročno, on je najbolja investicija na ovom draftu”, rekao je ESPN analitičar, Džej Bajlas. Deni Ejndž je poslušao i taj glas. Izgleda da je samo on draftovao na pravi način, strateški, unapred — praveći plan za budućnost koja je sada stigla.
Isplatila se rutina iz dečačkih dana. Ona je izgledala ovako. Ustajanje pre 6 ujutru, spremanje, odlazak na teren. Ne ide se u školu dok je ubaci 250 šuteva, a u školu ne sme da se kasni. I par godina kasnije, izlazi na binu gde se rukuje sa Adamom Silverom, stavljajući kačket Boston Seltiksa, dok mu u glavi prolazi film da je jedna trojka počela i završila drugu dinastiju Seltiksa. Svaka dinastija Seltiksa imala je drugačijeg vođu, od defanzivne i skakačke noćne more u liku Bila Rasela, preko plavokosog šmekera iz Indijane, Lerija Birda, pa sada do Tejtuma, za koga se mnogi nadaju da bi mogao da započne neku novu dinastiju u današnjoj eri košarke u kojoj praktično svi igraju sve.
Danas kada merite najbolja krila Seltiksa kroz istoriju, brojke kažu da je Tejtum na putu da ih sve pretekne, ali svakako da je nasleđe Birda teško, složeno i teško dostižno. Trenutno, Tejtum je postao najmlađi igrač franšize Seltiksa koji je postigao više od 50 poena na utakmici, te je tako prebacio Lerija Legendu. A tek mu je 22 godine! Sedrik Maksvel ga je uporedio sa putem Majkla Džordana i vremenom koje je trebalo Džordanu da stigne do prve titule. Do pronalaska pravog saigrača, prave hemije, trenera koji ih može odvesti do titule. Mnogo kockice moraju da se poklope.
Danas Tejtum u džepu ima maksimalni ugovor. Lider je tima. Još uvek se razvija kao igrač. Još uvek traže pobednički put, na koji je prošle sezone šapu stavio Bem Adebajo, kolega sa iste draft klase. Tejtum garantuje da neće odustati, a takvi mentaliteti obično pronađu put do svog cilja. Cilj je titula. Prvi cilj u koji gotovo niko nije verovao je ispunio. U ovaj drugi isto malo njih veruje. Ali bitno je u šta Džejson veruje.