Jedan od najboljih šutera u istoriji košarke psovkom odgovorio na prosto pitanje - da li bi se u ono vreme udružio sa nekim superstarom zbog titule?
Iako ovdašnji ljubitelji košarke zaista uživaju u današnjoj, nikad atraktivnijoj američkoj košarci, u MVP sezoni Nikole Jokića, u "rafalima" Bogdana Bogdanovića, mnogi će reći – "nekad je NBA bio bolji".
Na stranu subjektivni osećaj da smo tada bili mlađi, NBA liga sa krajem prošlog veka danas je percipirana kao mnogo više "ratnička" od aktuelne. Posebno kada su u pitanju međusobni odnosi igrača, rivalstva, žestina kojom se takmiče...
Dok iz godine u godinu nastaju supertimovi, u kojima se asovi udružuju da osvoje titulu, mnogi primećuju da to tokom devedesetih nije bilo moguće, jer najveće zvezde nisu u toj meri trčale jedna kod druge da se udruže zarad višeh cilja.
Koliko je to bilo teško zamislivo potvrđuju i reči legendarnog šutera Redžija Milera. Tačnije, njegova psovka umesto odgovora - da li bi ikad otišao iz Indijane?
"Da je Majkl Džordan ikad prišao da me pozove i ubeđuje da odem u Čikago, rekao bih mu da se j**e!", odgovorio je Miler za portal "ESPN".
Naravno, oni koji pamte njegove igre dobro znaju da je Redži bio spektakularan šuter u dresu Indijane, za koju je igrao kroz čitavu karijeru, od 1987. do 2005. Titulu nije osvojio, ali kaže da nosi uspomenu na nešto mnogo vrednije od toga.
"Da li me peče to što nikad nisam osvojio titulu u Indijani? Da. Ali uvek ću odabrati ljubav navijača koju sam tamo osećao ispred bilo koje titule. Odnos koji imam s tim ljudima je neverovatan. Najbolji je osećaj na svetu kada vidim klince koji tada nisu ni rođeni da danas nose moj dres na aerodromu ili u centru grada. Oni nisu ni bili živi tada, ali slušaju priče svojih roditelja, koji su dolazili da me gledaju i sa kojima sam se smejao i plakao. To je taj odnos, to mi znači".
Da li je ikad postojala mogućnost da ode?
"Nikad nisam bio blizu tome. Neki timovi su se raspitivali, Njujork Niksi verovatno, a već sam imao 'živopisnu' istoriju sa njima, pa nisam mogao da odem tamo. A da sam ikad poželeo da odem, hteo bih da to bude povratak kući, u rodni grad, gde bih igrao za Lejkerse. Tako da za mene nije bilo mnogo izbora, što mi je i bilo dobro. A u današnjoj košarci ovi momci dobiju šest ili sedam timova u izboru, što je neverovatno. Ja to nisam imao"