Izabran je kao 17. pik i malo ko je mislio da će uopšte igrati za Oklahomu, ali je on postao starter i već čini čuda.
Najmlađi košarkaš u NBA ligi je iz Srbije i on nije samo u prolazu!
Aleksej Pokuševski (19) stigao je u SAD nakon samo tri odigrane utakmice u Evroligi i malo ko je mislio da će uopšte debitovati za Oklahomu ove sezone. Ipak, ne samo da je Pokuševski debitovao, nego je dobrim radom zaradio ozbiljnu ulogu u Tanderima.
Prethodne noći ubacio je 10 poena i privukao pažnju karakterističnim step-bek šutem za tri poena, dok je samo dan pre toga postavio lični rekord sa 25 poena i SEDAM ubačenih trojki.
Ne libi se da proba, nema strah od promašaja, a koliko se NBA liga promenila najbolje govori podatak da je Peđa Stojaković, jedan od najboljih trojkaša svih vremena, najviše 13 puta na jednoj utakmici šutnuo za tri poena. Pokuševski je u svojoj 31. utakmici u SAD to učinio 11 puta.
Ne privlači pažnju momak rođen u Beogradu samo zbog talenta, nego i zbog neobične pojave za ligu u kojoj smo navikli da dominiraju atletski moćni i snažni igrači.
Pokuševski je drugačiji - visok, vižljast, mršav, fantastične tehnike i driblinga za igrača od 213cm - dok su navijači zapazili da je drugačiji i u "civilu". Pred utakmice ga viđaju u zanimljivim autfitima, dok kažu da na konferencijama za medije izgleda poput "štrebera".
I nije prvi sa ovih prostora koji se razlikuje, sećamo se kako je Nikola Jokić dočekan pošto nije imao mišiće, kako su reagovali na Luku Dončića jer je malo "bucmastiji" od prosečnog beka, ali i kako im je Boban Marjanović u početku bio čudan zbog visine, da bi ga potom prihvatili kao jednog od najboljih zabavljača u čitavoj ligi.
Zbog svega toga ne može se reći da je Alekseju Pokuševskom drugačiji stil breme, pošto izgleda rešen da uspe u NBA ligi i da se uopšte ne osvrće na komentare.
"Oduvek sam sanjao da igram u NBA kao i svako dete i eto - ostvario mi se san. Odrastao sam u Srbiji, rođen sam u Beogradu, odrastao sam u Novom Sadu, a svi sem majke su se bavili košarkom. Otac mi je kao klincu stavio loptu u ruke i počeo sam da učim. Idite u Srbiju, svuda su košarkaški tereni, verovatno zato što imamo veliku košarkašku istoriju, deca odrastaju uz ovaj sport", ispričao je Aleksej čija je porodica izbegla 1999. godine sa Kosova i Metohije zbog rata.
Otkrio je da se kao dete ugledao na Medžika Džonsona i Kobija Brajanta, ali poručuje da nikoga ne kopira, ima sopstveni košarkaški stil koji je "doterao" igrajući u Grčkoj za mlađe kategorije Olimpijakosa koji ga je prvi prepoznao.
"Porodica me je podržavala, tata je govorio da mogu da igram u NBA ligi, bili su uz mene. Trenirao sam mnogo i bez toga nema ništa...", rekao je Pokuševski.
Otkrio je da mu je tempo u NBA ligi veoma težak, ali da se polako privikava. Imao je od koga da uči, pa je tako pre dolaska u SAD razgovarao i sa Janisom Adetokunbom. Otkrio mu je nekoliko stvari, a posebno se obradovao kada je igrao protiv njega.
Pamti i fotografiju sa Lebronom, ali ipak je jedan susret bio poseban.
"Jokić? Sećam se pre utakmice, zagrevamo se, čujem neko viče Aleksej, a ono Nikola. Pozdravili se, on je super dečko, da ne pričam kakav je igrač to svi znaju", zaključio je Pokuševski.