Trener Mege Vladimir Jovanović priča o pritisku kao neophodnom sastojku, o borbi za titulu, budućnosti trenutnog MVP-a, o tome zašto je Tepić mnogo važan i drugim košarkaškim temama
Samo jedna utakmica nas deli od polovine ligaškog dela sezone u ABA ligi, a tabela već izgleda dosta čudno, baš kao što je cela sezona čudna, pa i ova godina. Neporaženih ekipa više nema, Crvena zvezda manje-više gura po planu, Partizan je veliko razočarenje za sada.
Ali, ako možemo govoriti o hitu sezone, onda je do definitivno Mega Soccerbet, trenutno prva na nekompletnoj tabeli, dok je njen Filip Petrušev apsolutno igrač o kome se najviše priča i koji je trenutno MVP prvenstva.
I ne samo da Mega ima rezultate preko očekivanja, već igra toliko dobro da je neki ljubitelji košarke pominju kao kandidata za borbu za titulu: ekipa ima igru na oba kraja terena, ima MVP-a, pokazala je karakter i ima trenera radoholika koji ne trpi prosek i nedostatak zalaganja.
Vladimir "Vlade" Jovanović je trener koji čvrsto, čvrsto stoji na zemlji, ali koji uvek ima najviše ambicije. Pre šest meseci, na početku priprema, rekao je za MONDO da je cilj razvoj igrača i veliki rad. Sada opet pričamo sa njim, ali stvari su sada drugačije i neke mnoge stvari znamo.
"Već je prošlo šest meseci? Tada smo pričali šta bismo voleli od ove sezone. To se nije promenilo", započinje priču Jovanović.
"Ja sam na početku sezone, s obzirom na našu mladost, bio siguran da treba da radimo i da ćemo da radimo i da će taj deo što se tiče treninga biti na najvišem mogućem nivou. Normalno da smo svi zajedno očekivali njihov individualni napredak i da će kroz taj napredak da dođu rezultati. Ono što nismo očekivali, jer se to u sportu dešava ređe, da rezultati dođu baš ovako brzo. I ja sam negde iznenađen, a i ljudi u klubu, ali smo jako zadovoljni što se vidi taj rad o kome sam pričao pre šest meseci, i što se tiče individualnog napretka i što se tiče ekipe u celini", kaže Jovanović.
Iako se o Megi priča kao o klubu u kome "nema pritiska", svako ko je ikad imao prilike da priča ili da gleda kako radi bilo ko u tom klubu – zna da su to notorne gluposti. Jasno, ne postoji obaveza osvajanja trofeja, koju imaju samo dva kluba u ligi, pa zato nismo ni hteli Jovanovića da zamaramo tim pričama, ali u nastavku razgovora se i sam dotakao te teme.
"Nama jeste prevashodni cilj bio njihov individualni napredak, a normalno je da smo sebi zacrtali neke rezultatske ciljeve, jer bez tog rezultatskog pritiska… To je sastavni činilac koji odvaja u stvaranju igrača, formiranju igrača. Ne može bez pritiska da se formira igrač", kaže Jovanović.
On je trenersko dete Partizana, gde je trenirao bukvalno sve uzrasne kategorije i gde je pokupio "pelcer" odnosa prema igračima. Jovanović prosto ne trpi da igrač nema ambicije i da nema želju da pobeđuje.
"Ja mislim da je to zdravo. Mislim da svaki igrač, nevezano za ovu sad ekipu i ovaj klub, ali i ovaj klub ovde - svi ti ljudi koji su napravili iskorak, da li u našim velikim klubovima, Evropi, NBA – sigurno nisu otišli tamo a da nisu imali jednu ambiciju da budu bolji i da naprave rezultat", mirno kaže trener.
A da li vas remeti negde to što se o vama priča kao o potencijalnim kandidatima za titulu?
"Jedna od snaga Mege i uopšte je način rada, kao i ciljevi koji su uspostavljeni pred početak sezone. Mega ima tačno ciljeve koje smo hteli da ostvarimo pre početka sezone. Jasno, ne možeš da garantuješ da će biti ispunjeni, ali oni se ne menjaju u odnosu na rezultat. Naš cilj je, kao što se i ova hala zove, da budemo fabrika igrača, da iskreditiramo mlade igrače minutažom u jako kvalitetnom takmičenju kao što je ABA liga. Mi imamo četiri tima koja su u Top 16 fazi Evrokupa i Zvezdu koja igra Evroligu. To su i dalje naši ciljevi. To što rezultati prate naše ciljeve neće nas oni poremetiti u njihovom ostvarenju. Naš rad je isti, čak i bolji. Normalno da ćemo prihvatiti sve što nam dolazi u susret, ali nećemo patiti ako ne dođe. Snaga Mege je što ima ciljeve kojih se drži, iako ih klubovi menjaju tokom sezone: ako je dobro, hajde još bolje; ako je loše, e šta sad. Mi se držimo svojih ciljeva i to je jedna od osnovnih snaga Mege", kaže Jovanović.
Mega je protiv najvećih izgledala jako dobro, bez obzira na skor od dva poraza i pobede. Zvezda je jeste nadigrala, ali je ekipa pokazala vrhunski karakter onim povratkom u finišu; Partizan je tokom 30 minuta bio prosto "rutiniran", ali u poslednjoj četvrtini nije uspeo da se prilagodi, dok je Mega nanela prvi poraz Budućnosti vanserijskom partijom. Da li ta imena donose ekstra motivaciju ili…?
"Da ne odvajamo timove na bolje i lošije. Svi imaju svoje ambicije, ovo je jako kvalitetna liga, ponavljam, imamo evroligaša i četiri ekipe u Top 16 Evrokupa. Imate jako dobrih igrača i jako dobrih trenera, jedna od taktički najzahtevnijih liga. Ovi momci jesu mladi, ali nisu mali. Sigurno i da oni imaju dodatnu motivaciju da se pokažu protiv protivnika koji igraju evropska takmičenja, iako je to ista scena. Moj stručni štab i ja činimo sve da iskoristimo te utakmice na pravi način, da ih motivišemo, da vidimo gde smo mi na tom našem putu, jer nam je to najbolja provera. Igramo protiv najboljih timova, sastavljenih od najboljih igrača u našem prvenstvu i tu najbolje vidimo gde smo, u odnosu na sami sebe i u odnosu na ekipe igrača koji igraju vrhunsku košarku. A i oni znaju gde su ti igrači igrali, i oni hoće da se izmere na individualnom i kolektivnom planu", priča Jovanović.
"Ne dozvoljavamo da nam te utakmice prođu olako. Mi smo tu uvek autsajderi, ali ne želimo tu ulogu, hoćemo da iskoristimo šansu, svaki minut da iskoristimo za sazrevanje. Svaki minut u tim utakmicama nam je pomogao da mi vidimo gde smo jaki, ali i gde nismo. Tu sad udaraš na igrače koji imaju ozbiljna tela, koja su potrebna za igranje na višem nivou, kao i kontakt i brzina. Tu dolazimo do saznanja da ono što radimo svaki dan ima smisla ako su te utakmice pozitivne, kao što jesu bile. Mi dosta teško i mnogo radimo i te stvari su nam potrebne da daju legitimitet našem radu, jer nije lako ako se sav taj ogroman rad, a mi smo prvi krenuli, ne potvrdi na terenu. Onda čovek počinje da sumnja", kaže Jovanović.
Možete li u ovakvom ritmu do kraja?
"Ja po prirodi stvari nisam optimista, uvek gledam stvari realno, pa i manje od toga. Ovde u klubu nas ima onakvih kao ja, ali i optimista, pa tu nađemo balans. Ne mogu da budem siguran da će biti tako. Sezona traje 10 meseci i svaki trener mora da kalkuliše pad forme i to će da se vidi. Spremni smo na to, moramo da nađemo način i da igramo kada se dese takve situacije. Imali smo krizni trenutak kada je Petrušev imao virus. Imali smo blagi pad forme, ali nije nemoguće da se to desi, nije prevelika rotacija i moguće je da će to da se desi. Ako znamo gde smo krenuli, ne bi trebalo da pravimo paniku zbog toga, nego da nastavimo gde smo stali", mirno odgovara trener.
"Dopunske selekcije" neće biti, osim u baš nepredviđenim okolnostima. Jedan od njih je i, naravno, koronavirus.
"Imali smo već jedan veliki udar u junu. Posle smo imali još dva udara, jedan pa drugi igrač su bili odsutni, više od mesec dana. Ova nenormalna situacija je sad, nažalost, postala svakodnevnica i sa njom možeš da se susretneš na svakom treningu. Čovek samo može da nastavi dalje i da se nada najboljem. Mi ciljeve imamo, momci idu u pravom smeru da se razvijaju. U tom svetlu smo na dobrom putu. Desilo se 75 odsto ekipe nam je bilo na udaru. Hvala Gospodu Bogu, to je prošlo. Nije normalno, ali čovek mora da nastavi da radi", odgovara Jovanović.
Treneri ne vole da pričaju o igračima posebno, ali Petrušev je apsolutno nezaobilazna tema, pravi je hit prvenstva, svi pišu sve o njemu, sele ga već u druge klubove, Evroligu, NBA… I ne bez razloga, retko se viđa igrač koji dođe sa koledža i bez ikakvog perioda prilagođavanja počne da igra na vrhunskom nivou, i uzima loptu u ruke da rešava u neizvesnim završnicama.
"Što se tiče igračkih kvaliteta, ne znam šta bih dodao, svi su pisali, velika priča se razvila. Stojim iza toga da je dobar igrač, postoji veliko interesovanje drugih klubova. Mislim da je spreman i biće spreman za velika dela, da li će se odlučiti za neka najveća takmičenja u Evropi ili NBA, to je već pitanje njegove želje i afiniteta. Mislim da je spreman. Ja lično imao sam iskustvo da radim sa jednim brojem kvalitetnih visokih igrača i on spada u taj neki stvarno uzak krug ljudi koji mogu odmah na najviši mogući nivo, iz više razloga. Opet, i igrački, ali i taj njegov mentalni status ili neka mentalna stabilnost koju ima i tokom igre, što može da se vidi, vidi se kako se ponaša, vidi se da nema emocionalne pikove ni na jednu ni na drugu stranu, nego da je on fokusiran na utakmicu, na igru, na trenutak. Kao što ste rekli, i spreman je da bude jedan od igrača koji će da reše utakmicu i na ovoj i na onoj polovini, u zavisnosti šta je potrebno. Što se tiče van terena, ono što ljudi ne vide, jeste da ja moram da kažem maksimalno pozitivne stvari. On je momak, dečko, mlad čovek, koji je vrlo stabilan, koji je usredsređen na svoje obaveze i ciljeve, posvećen je onome što radi, a to je košarka. Sve što se vidi na utakmicama, to je Filip Petrušev, baš takav. Stabilan momak koji je u ovom trenutku posvećen košarci i to se dosta vraća", kaže Jovanović.
I neizbežna tema je Milenko Tepić, igrač koji za dva meseca puni 34, stari znanac, igrač koji je prošao skoro sve. Naravno, zna se tačno zbog čega je doveden u Megu, kao što se u tom klubu zna bukvalno svaki detalj, a Vlade Jovanović vrlo rado priča o njemu.
"Kada smo počinjali sezonu, trebalo je da popunimo pozicije na kojima nismo imali adekvatne igrače. Pričali smo Ćakić, ljudi u klubu i ja šta nam je stvarno potrebno. Pričati o pozicijama je najlakše, ali ono što je potrebno mladom timu jeste da je za tu mladost potrebno iskustvo. Ali, ne samo iskustvo po broju godina ili 'pređenih kilometara' u košarci, nego jedan momak koji će u trenucima kada to ne bude išlo kako treba, a pre svega moja ideja, naša ideja je bila da im prenese pelcer posvećenosti ovom poslu. Sve se ubrzalo, pa i košarka, pa od deteta brzo postaješ čovek, od poluigrača igrač, sve to ide jako brzo. To sazrevanje i tako dalje. Traži se dosta od tih mladih ljudi i onda pod nekim pritiskom, ne samo na terenu, nego sveukupno, oni ne mogu da se snađu najbolje. Ono što nam je Tepić doneo je taj pelcer kako proći od tačke A do tačke B, kako početi tu neku pripremu, kakvu posvećenost i ozbiljnost imati na treningu", priča u dahu trener.
"Da ne pričamo o košarkaškom znanju, to je izlišno, ali ono što sam ja hteo da njima pokaže i što se obistinilo kako razmišlja jedan šampion. Nije stvar da li neko 15 godina igra košarku i na kom nivou, ali on je šampion koji je uzimao titule, bio u Partizanu, Panatinaikosu, borio se za najveće trofeje, a tu je i reprezentacija povrh svega. On je jedan celokupan paket: ima i košarkaški kvalitet, znanje koje je njima potrebno, detalji koji ne mogu da se vide i tako lako pokupe; a opet, ja Milenka znam od kad je bio dete, jer sam bio pomoćnik Duletu (Vujoševiću u Partizanu) i znam kad je došao, on je tad već što se tiče njegove glave, kao još neoveren igrač, bio toliko širok da sam se ja iznenadio. Mladi sad mogu da vide kako izgleda čovek koji ovom poslu pristupa ozbiljno. Mi se igramo loptom, mi trčimo, ali na kraju krajeva imamo neke granice, 28x15 metara i moraju da se reše neki zadaci. Tepić je u tome majstor, a predan je, ozbiljan je. To su oni morali da vide. Oni mogu da vide na televiziji, ali oni sada mogu da ga vide svaki dan, da vide kako radi na sebi, kako rešava neke probleme, kako se odnosi prema drugima, kakav je u svlačionici, kako dolazi na trening, kako se sprema za trening. On je u nekim iskusnim godinama, ali je zadržao tu njegovu istu, ne bih rekao rutinu, ali on je čovek koji je bio predan poslu. Značajan je mnogo", rekao je Vlade Jovanović.
Poruka za kraj se zna: "Čestitam svima Novu godinu, želim vam sve najbolje i navijajte za Megu".