Mali, baš mali broj igrača je imao istovremeno jak uticaj na ligu, igrače, trenere i navijače. Možemo ih čak izbrojati na prste dve ruke. Jedna od tih prstiju, onaj nervozni prst, nabijen intenzitetom nosi ime Kevina Garneta. Ovo je priča o njemu.
Ovo je priča o prvom igraču u modernoj eri koji je ušao u ligu pravo iz srednje škole i koji je poveo masovni trend takvih dolazaka posle njega. Revolucionar po mnogo čemu, jedinstven po svom intezitetu i energiji koju je donosio na teren. Kevin je Big ticket, čovek zbog koga je Minesota lako prodavala i najskuplje karte. On je promeni istoriju te franšize.
Proleće ‘95. Možda zvuči kao pesma Brajana Adamsa, ali sam prilično siguran da je u pozadini išao neki tvrdi hip hop. Soba u Čikagu po čijim zidovima su izlepljeni posteri, ne NBA zvezda, već repera sa istočne obale. Kevin je zapravo imao samo jednog košarkaškog idola. Navukao je široke pantalone, obukao Karl Kani dres, postavio kačket na sveže obrijanu glavu i krenuo napolje. Usput je pozvao svoju ekipu koja ga je svuda pratila.
Cilj je bio sastanak sa agentom Erikom Flajšerom. Kevin u tom momentu imao samo 18 godina. Sastanak je dogovoren za 14.maj u 19 časova. Mobilnog telefona nema u planovima Garneta, a nema ga ni na vratima hotelske sobe u kojoj je Flajšer odseo. Agent je uveliko spavao kada se čulo kucanje na vratima. Pogledao je na sat, a tamo je pokazivalo 2 ujutru. Pogledao je kroz špijunku i video je prvo ćelavu glavu mladog Garneta, a iza njega još četiri afroamerikanca mrkog pogleda.
“Jel to Kevin”, pitao je agent.
“Ja sam”, kratko je odgovorio.
Otvorio je vrata, a njih petorica su uleteli unutra munjevitom brzinom, zauzevši sva mesta za sedenje. Svi su bili obučeni kao rep zvezde tog vremena. Zapažate da je Kevin debelo kasnio na sastanak, ali je zapravo sve bio njegov plan. To je bila njegova strategija. Pokazati ko je glavni. Ko se pita i ko će se pitati za sve. Ko će kontrolisati situaciju i buduću karijeru koja mu se uveliko smešila.
“Ja tog momka nisam znao. Možda je i bio ok, ali kako ja to da znam. Mnogi agenti su me zvali, igrali igrice, obećavali. Sada je red na mene. Ja sam taj koji igra igru. Ja sam igrač, ne oni. Ne dam im da budu u prednosti u odnosu na mene. Pre ću te ubiti, nego da ti dozvolim da budeš u prednosti”, ovo je rekao momak koji je u tom momentu završavao srednju školu.
Kevin zapravo nije želeo da ide direktno u NBA ligu, kao što su to pre njega uradili Deril Doukins i Mozes Meloun. Želeo je da igra velike koledž utakmice, pred punim halama gde će navijači uzvikivati njegovo ime i prezime. Problem je bio nedovoljan broj bodova na SAT testu. Kevin je imao samo jedan izbor, da ide direktno među najkvalitetnije igrače na planeti. Oca nije bilo. Majka se vratila u Karolinu. Ostao je u Čikagu sa mlađom sestrom o kojoj je brinuo.
Nije bilo lakih stvari za mladog Kevina, jer pravog oca gotovo da nije upoznao. Sa očuhom se nikada nije slagao. U srednjoj školi koju je pohađao u Karolini, desila se tuča između crne i bele dece (rasizam u Karolini), iz koje su najgore prošli Garnet i još dvojica njegovih drugara. Zbog cele situacije bio je primoran da promeni školu, ali je drugi razlog bio taj što postojeća škola nije toliko bila na radaru skauta sa koledža. Nastavili su u Čikagu, gde se preselio samo sa pomenutom sestrom. Ove brojke su naterale trenera da ga preporuči Flajšeru - 25.2 poena, 17.9 skokova, 6.7 asistencija i 6.5 blokada, dok je šutirao čak 66.8% iz igre. Bio je najbolji igrač na nacionalnom nivou.
Flajšer nije bio upućen u te kvalitete, niti ga je ikada gledao uživo. Na drugom sastanku, otišli su na trening gde su prolazili draft drilove. Kevin je bio nervozan, grešio je, bio ljut na sebe i svet oko sebe. Nije mogao da kanališe svoj bes, ali je spas došao u momentu kada je na terenu pored video momke sa koledža da igraju. “Pusti me da igram. Samo me pusti da igram”, rekao je Flajšeru.
Pušten je. To je izgledalo kao puštanje pitbula sa lanca. Čim se preselio u imaginarni balon koji je pravila realna igra, Kevin je postao sve ono o čemu je Flajšer samo slušao do tog momenta. Zamislite da je samo četiri godine pre tog događaja, Kevin bio samo jedan od miliona klinaca u Americi koji juri svoj košarkaški san. Dolazeći iz “male” Karoline u veliki Čikago, već je preskočio veliku prepreku. Još veću je preskočio ulaskom u NBA ligu. Onda je potpuno promenio timski sport, ne samo košarku, kada je potpisao šestogodišnji ugovor na enormnih 126 miliona dolara!
On je bio razlog lockouta u ligi. “Gde je kraj ovome?”, bilo je pitanje koje je plašilo ne samo vlasnike, već i ljubitelje sporta. Počelo je sa Kevinom, a vidimo danas koje cifre su u igri. On je bio klinac koje je “opljačkao” NBA banku. Jako, autorativno, suludo, isto onako kako je upao u sobu agenta Flajšera. Garnet je uspeo da porazi svaku kladionicu na kojoj je on bio ulog. Da li je to životna ili igračka, rođeni pobednik bi uvek oborio kvote. Tako je uradio i na draftu ‘95, kada su mu prognozirali kraj prve ili čak drugu rundu.
Na dan pokazne vežbe za NBA skaute, gde je Flejšer pozvao samo 13 timova sa najvišim pikovima, Garnet se probudio kao da je svaki drugi dan. Odveo je sestru u školu. Nastavio je dalje do svoje škole. Završio je sve časove, pa je odjurio na trening. Promenio je tri majice od kojih se nije znalo koja je na sebi imala više znoja, da bi sve začinio sa časovima pripreme za SAT test. Na kraju je otišao na pokazni trening u vreme kada je obično upražnjavao popodnevnu dremku.
Kada je na tribinama prepoznao Kevina Mekhejla i Eldžina Bejlora, onako umoran misleći na dremku koja ga čeka, instantno se razbudio. Osećao je veliku nervozu. Istezanje i zagrevanje je trajalo bukvalno 2 sekunde. Onda su usledile serije driblinga, drilova sa loptom, karakterističnih za niske igrače. Znoj je kapao sa obrijane glave Garneta, slušao izazove i obarao ih. Onda su na red došli skokovi koji su trajali do iznemoglosti za dečka koji ima 18 godina. Kevin Mekhejl se spustio do njega kako bi mu dao par saveta u vezi sa šutem. Kevin Garnet mu je i danas zahvalan na tome, što inače radi jako retko.
Mekhejl je u povratku sa pokazne vežbe razgovarao u kolima sa Flipom Sondersom. “Ovaj mali je fantastičan. Ta energija da pobediš samog sebe, to je neverovatno. Uzimamo ga u prvoj rundi”, složila su se obojica. Minesota je bila praktično nov klub i trebala im je figura koja će izbaciti klub u prvi plan. Trebao im je plejof. Ali kako da objasniš da će klinac iz srednje škole to doneti? Pojava Garneta sa naslovnoj strani Sports Illustrateda samo im je dalo dodatni razloga da veruju. Kevin je uzbuđen čekao noć drafta u krugu porodice i prijatelja. Tri najbolje visoka prospekta su otišla pre njega - Džo Smit, Mekdajs i Rašid Volas, uz Džerija Stekhausa (još jednog od sijaset naslednika Džordana). I onda je čuo svoje ime i tim u koji će otići. Minesota Timbervulvsi, pravo kod Kevina Mekhejla.
Kroz glavu su mu u tom momentu prošli svi detalji života, od oca koga nije bilo, majke koja je čistila klozeta i radila treće smene da ih prehrani, vreline Južne Karoline kada je sa svojim najboljim prijateljem morao u 6 sati ujutru da ide na teren, do imitiranja Majkla Džordana i pokušaja pravljenja njegove dobro poznate siluete koja krasi Air Jordan brend, preko trenutka kada treba jako da zakorači u svet surovog profesionalizma i surovog biznisa. Jer košarka u tom vremenu je već bila jako ozbiljan biznis, pored svog sportskog aspekta. Trebao je klinac od 18 godina da razume sve to.
U životu kaže da se najviše plašio majke i Boga. Ali da se uvek malo više plašio majke. Njoj je najviše zahvalan. Jednom je vadio simboliku kroz salate koje jede, svuda je glavni sastojak bila majka. Čak i u salatama koje ne sadrže taj dodatak pod kojim je stavio majku. Ona je uvek bila najfiniji sos.
Na samo sat vremena pre drafta dobio je poziv od svog trenera koji mu je pročitao rezultate SAT testa. Trebalo mu je neko vreme da nađe papir ispod gomile iscrtanih akcija koje su bile nabacane po stolu. “Položio si Kevine”, rekao mu je Nelson. “Sada je kasno za to”, kratko je odgovorio Garnet i nastavio da namešta kravatu i oblači sako u kome će samo sat kasnije stajati pored Dejvida Šterna rukujući se sa sve smeškom na licu.
Minesota je već imala lidera u liku kontroverznog Ajzee Rajdera koji je dočekao Garneta na prvom treningu rečima, “Šta ima klinac?” i dobio je instant pitanje nazad, “Šta ima kod tebe?”. U prve dve sezone, usled “pretrpanog” sastava igrao je trojku, jer su Lejtner i Gugliota držali suvereno pozicije četiri i pet. Minesota je izmenila logo iz neke mešavine psa i vuka koji najviše liči na pitomog haskija, stigao je naoštreni vuk jarkih očiju koji je prikazan kao apsolutni gospodar šume. S tim je stigla i puna sezona Sondersa kao glavnog trenera, Garnet kao starter i dolazak Stefona Marberija.
Može se reći da je Kevin napravio novi dom jer je u stan doveo dva najbolja druga, devojku, sestru i tri psa. Čak su imali ime “familije” koje je glasilo OBF (Official Block Family). Kevin je u tom momentu bio najbolji pound for pound mladi igrač lige. Mogao je da igra protiv bekova, isto kao protiv centara. Mogao je isto tako u odbrani da čuva bilo koga, od plejmejkera do snažnog centra. Mekhejl je doveo Sema Mičela i Terija Portera kako bi mentorisali Garneta, pa je tako Mičelom ormarić bio odmah do Kevinovog.
U toj drugoj sezoni Garnet je sa Marberijem doveo Minesotu do plejofa. Prvi put od kada postoji franšiza, klinac od 20 godina je uveo do tada samo tim na ivici postojanja u plejof. Garnet je već sada bio faca u NBA ligi. Sa 20 godina je bio vođa tima sa trogodišnjim ugovorom. Minesota nije želela da rizikuje i iskoristila je priliku koja je tada postojala po kolektivnom ugovoru da ruki može potpisati produžeta između druge i treće godine ugovora. Da sve bude čudnije Flajšer i Garnet su odbili prvu ponudu koja je bila malo ispod one koju je dobio Alonzo Morning od Majamija. Glavna stvar je što se Minesota plašila otvorenog tržišta sledeće godine i cifri koje će tada biti u opticaju.
Samo sat pre zvaničnog roka, dogovor je postignut. Garnet je postao najplaćeniji košarkaš sveta. Taj rekord je držao jako dugo. Imao je tada samo 21 godinu. Garnet je u tom momentu ležao u kući Džimi Džema, velike muzičke zvezde. “Dobili smo ugovor. Treba da dođeš da potpišeš”, saopštio mu je Flajšer. “Slušamo novi album Dženet Džekson. Jel može to malo kasnije?”, odgovorio je klinac. Usledio je lockout, jer bi nastavak ovakve prakse odneo NBA i košarku u potpuno drugom pravcu. Bogati vlasnik je debelo pretplatio, ali je strah bio veći od straha ispisivanja više milionskog čeka.
Večiti broj 2 u Minesoti, Stefon Marberi, otišao je na istočnu obalu. Gugliota je potpisao za Finiks. Tim se izmenio, stigao je Terel Brendon iz Baksa, ali mnogo poznatiji iz perioda Kavsa. Stigao je Džo Smit, nekadašnji prvi pik sa Kevinove draft klase. Ruki Voli Zerbijak, te jedini idol Kevina Garneta i njegov veliki prijatelj Malik Sili. Prvi put su stigli do 50 pobeda u sezoni. Na kraju uspešne sezone, Malik je bio na proslavi Kevinovog rođendana. Pet meseci pre toga NBA svet je bio šokiran smrću Bobija Filsa. Malik je poginuo u direktnom sudaru. Ubio ga je pijani vozač automobila koji mu je dolazio u susret. Za Kevina posle te sezone ništa nije bilo isto.
I kada su imali dobre sezone, prva runda je uvek bila maksimum. Već protiv Lejkersa, u sezoni kada je uzeo nagradu za najboljeg igrača All star meča, Kevin je razbijao odbranu Lejkersa. Sa 27 poena, 15.7 skokova, 5.2 asistencije, 1.7 ukradenom i blokadom, napravio je predstavu koju je svaki navijač Lejkersa dobro zapamtio. Bio je to sladak poraz, ako poraz može to da bude. Onda je došla sezona koja je Kevina postavila među najbolje četvorke NBA lige ikada. MVP sezona koju je po ukupnoj efikasnosti i uticaju na tim teško dostići. Radio je sve na terenu. Prvi strelac i skakač ekipe. Ubedljivo. Drugi asistent iza Kasela. Prvi bloker i kradljivac ekipe. I sve to uz samo dve izgubljene lopte u proseku.
Tim je bio konkurentan. Stigao je pomenuti Kasel sa Latrelom Sprivelom, koji je donekle smirio glavu. Klupa je reagovala fenomenalno, radila sve ono što je je potrebno iz drugog plana. Završili su sezonu sa najboljim skorom na zapadu i drugom skorom u ligi. Podučio je Karmela Entonija u prvoj rundi. Onda je došao “srpski” Sakramento i intervju pred sedmu utakmicu koji je podigao mnogo prašine.
“To je to. Idemo na sve ili ništa. Sedim u kući, spremam oružje. Spremam pumparice, nekoliko uzija, imam par M16, nekoliko devetki, opasače sa mecima, granate, par raketa. Spreman sam za rat, čoveče”, rekao je Garnet potpuno mirnim tonom.
I zaista je bio spreman za rat. Razneo je Sakramento u sedmoj utakmici sa 32 poena i čak 21 skokom, uz monstruoznih pet blokada, četiri ukradene i dve asistencije. Izostanak Kasela protiv Lejkersa je dobrim delom prelomio ovu seriju u korist Lejkersa, ali je Kevin opet prikazao sjajnu partiju. MVP je konačno probio led i bio na korak od finala lige. Garnet je viđen kao lice Minesote koji bi eventualno celu karijeru nosio dres Vukova. Odlazak Flipa Sondersa, sa kojim je imao posebnu vezu. Frustracije su rasle iz dana u dan. Glen Tejlor je na kraju pristao na trejd.
Pored svih zainteresovanih timova, Garnet je trejdovan u Boston koji je krenuo u misiju pravljenja super tima. Sedam igrača za jednog igrača bila je najveća razmena za individualca koji je NBA do tada video. Toliko je vredeo Kevina, ne samo igrački, već uticajno. Njegov karakter, harizma i rad bi svaki tim promenio iz korena. Prvo je bilo muško, pa je tako upravo protiv Lejkersa osvojio svoju prvu i jedinu titulu. Plejof Kevin je bio potpuno drugačija zver od sezonskog Kevina. Plejof bi napumpao njegovo ludilo na maksimum. Oči bi samo videle pobedu. Protivnici bi bile samo prepreke koje mora da pregazi kako bi došao do titule. Dolazak Breda Stivensa označio je rebilding, koje je Kevina poslao u Netse, zajedno sa Polom Pirsom. Iako je otišao iz Seltiksa i obukao dres sa brojem 2 u čast Malika Silija, ostao je upisan kao legenda zelenih. Posle 22 godine doneo je novu titulu Seltiksima i uvećao slavu franšize.
Ali je pre svega, Kevin poznat po svom intenzitetu igre i odnosa sa protivnicima. Oštar na jeziku, često prljav u igri, još češće nije znao da kanališe svoj intenzitet, pa ga je sve manje igrača volelo, za razliku od Tima Dankana, sa kojim se bori za naslov najbolje četvorke svih vremena. Joakih Noa je nekada nosio njegov dres i imao njegov poster u sobi, ali je već posle prvog susreta skinuo poster i odrekao se svog idola.
Tako se jednom prilikom u dresu Seltiksa posle koša, spustio u pozu u kojoj imitira psa i bukvalno lajao na Džereda Bejlsa. Ako ne verujete, pogledajte snimak. Prema rečima ljudi koji ga dobro poznaju on je bio neka vrsta doktora Džekila i mistera Hajda. Teško je naći igrača sa više emocije, želje da se takmiči i opsesije košarkom od Kevina. Sve se videlo da njegovom licu. “Sve je moguće”, vrištao je po osvajanju titule. Tada se videla njegova želja za pobedom i koliko je jaka ljubav prema košarci. Glen Dejvis je čak plakao na klupi tokom utakmice zbog komentara koje mu je uputio Garnet.
Tajron Lu se seća momenta kada su u Kevinovoj kući gledali emisiju Paf Dedija gde ocenjuje mlade repere. Jedan od njih se takmičio, ali je mlako reagovao na kritike koje su mu upućene. Kevin je odmah skočio i krenuo da priča. “Moraš da se boriš za sebe! Moraš da staneš iza svojih reči! Moraš da ih pobediš, saberi se, ustani!”. Bio je sav znojav u sekundi. Udario je prvo glavom u gipsani zid, pa zatim pesnicama i iza njega su ostale dve rupe u zidu. Zbog obične muzičke emisije… Tolika je pasija gorela u njemu.
Kevin je karijeru završio tamo gde je počeo. Da ste ga videli tada i kada je počinjao to je bio isti čovek. Ista građa, ista želja i glad za pobedom, isti intenzitet na terenu, isti uticaj na saigrače. To je bio čovek koji je jednako jako voleo igru od početka do kraja. Imao sam osećaj da bi igrao još par godina da nije bilo problema sa povredama. Kao da je bio večan na terenu. Kao da je integralni deo istog tog terena. Košarku sam pratio par godina pre Kevina, ali je on definitivno promenio način, bar moj, na koji sam gledao na košarku kao igru. Pristup košarci, treningu, želji prema pobedama je potpuno promenio. Bar kod moje generacije, a verujem i drugih.
Koliko god bio “loš”, toliko je bio dobar. U krajnjem slučaju, najveći svih vremena su morali da imaju neki poseban deo, inače ne bi bilo to što jesu. Kevin je imao svoj ludački karakter. Svi smo nosili gumene narukvice koje je on nosio. Svi smo hteli da igramo kao Kevin. Kralj odbrane pik end rola. Kralj box outa. Kralj inteziteta. Kralj srčanosti. Kralj Minesota, jer svi ostali mogu biti samo prinčevi.
“Kažu da koliko god jako radite, uvek ima neko ko radi više od vas. Pogodite šta… Ja sam taj NEKO”. Nema veće istine. Nema veće karte od Kevina. On će uvek biti Big Ticket.