Istorija NBA lige je dugačka. Tokom nje je kroz ligu prošlo mnogo igrača koji su obeležili košarku i redefinisali načine na koje gledamo na nju. Neki od njih, oni najbolji, su u redovima ispod. Ovo su MONDO petorke, a koje su vaše?
Šta je bolje za malo zdrave sportske rasprave od pokušaja argumentovanja najboljih petorki kroz dekade NBA lige? Ako poredimo dekade, neko će reći (oni stariji, stariji čitatelji) da se najbolja košarka igrala 70tih. Nije bilo para, ali je bilo kreativnosti i slobode u igri, bez previše analiza i taktiziranja. Oni mlađi će nekako prirodno ciljati vek u kome sada živimo kao eru najbolje košarke. Sukob nove i stare škole će uvek postojati, ali se svi slažu u jednoj stvari, a to je ljubav prema košarci.
Ligom su u jednom momentu dominirali džinovi na poziciji centara, koji su bili najtraženija roba. Promenom pravila atraktivnost lige je skočila, a nešto je moralo da nadoknadi konačno povlačenje najbolje svih vremena. Bekovi su ponovo bili u modi. Skoro svi su počeli da šutiraju za tri poena, ali o tom fenomenu u nekoj od sledećih kolumna. Iz ovog kvalifikovanja ću izuzeti period pre 1969 kada NBA liga nije bila ni blizu onog što gledamo danas i unazad godinama. Pravila su bila drugačije, osnove igre su bile drugačije, mnogo statičnija igra od one koja je krenula krajem 60tih. Naravno, ova era nosi neke sjajne igrače kao što su veliki Vlit Čemberlen, Bob Kuzi, Eldžin Bejlor, Bob Peti, Bil Rasel, DžeriLukas, Sem Džons, Oskar Robertson i logo lige, Džeri Vest. Tu su i ostali, naravno.
Sistem odabira se sastoji iz nekoliko faktora, a tiču se broja odigranih sezona u dekadi, broja plejof učešća, broja individualnih i timskih priznanja (titula), statističke brojke poena, skokova, asistencija, ukradenih lopti, broja pobeda i ostalih podataka koji mogu napraviti što tačniju sliku. Naravno, biće tu najviše objektivnog sklapanja petorka, ali ne zamerite na malenoj dozi subjektivnosti, koju ćete ispravljati kroz komentare. Pa da krenemo…
Najbolja petorka 1969–1979
Taman je Džeri Vest izlazio iz svoje najbolje poenterske godine i izgubljenog finala sa Niksima, kada je počinjao period košarke. Širom lige su kontre počele da bivaju nova normalnost, pa je tako mnogo više igrača posegnulo za zakucavanjima, umesto običnom polaganju lopte u koš. Ovo je zasigurno podiglo interesovanje gledalaca i statistički povećalo njihov broj u halama. To je značilo upliv više novca.
Već tada je postojala konkurencija NBA ligi u vidu ABA lige (nije ova domaća po tome dobila ime). Konkurencija je sigurno unapredila košarku, ali i NBA ligu, koja je tek tada dobila dodatni motiv da još više napreduje i razvija se. Morala je da dopusti više individualnih akcija, koje je ABA poklanjala šakom i kapom. Kasnijim spajanje, tik pred kraj ove dekade, dobili smo (skoro) NBA kakav danas poznajemo.
Centar - Karim Abdul Džabar (Ferdinand Luis Alsindor junior)
U tandemu sa Oskarom Robertsonom, osvojio je svoju prvu titulu kao sofmor. Ujedno je bio MVP finala lige u kome je vodio žestoku borbu sa Veson Anseldom. U polufinalu te godine, je sa samo dve sezone u džepu, dobio Čemberlena u direktnom duelu. I kada god se uđe u raspravu oko njih dvojice, Karima bih uvek stavio ispred Vilta. Tehnički, taktički, zbog elegancije i prevashodno vremena u kome je igrao celu svoju karijeru. Istina je da su se sreli kada je Vilt bio veteran, a Karim tek mladi igrač željan dokazivanja.
Krilo - Džulijus Irving
Doktor Džej je bio velika zvezda konkurentske ABA lige koja je specijalnim pravilom dozvoljavala igračima da napuste koledž ranije. Tako se obreo u Virdžinija Skvajrsima sa Džordžem “Ajsmenom” Gervinom. Kasnije je, tokom spajanja, franšiza ugašena, a najveću slavu stekao je u Filadelfiji. Višestruki MVP ABA lige gde je svojim monstruoznim zakucavanjima i šetnjom po vazduhu ostavljao sve bez reči, osvojio je jednu NBA titulu kada su “pometlali” čuvene “Showtime” Lejkerse uz košarkašku kliniku velikom Mozesa Melouna.
Krilo - Elvin Hejs
Fenomenalni ruki Raketa iz San Dijega bio je dabl-dabl mašina. Sa Buletsima je osvojio naslov prvaka NBA lige, gde je u tandemu sa Bobom Dandridžem dobio Sijetl u sedam epskim utakmica. Važno je napomenuti da je u ruki sezonu bio najbolji najbolji strelac lige. Višestruki lider lige u skokovima, a posebno ofazivnim što je bio njegov zaštitini znak. Mozes Meloun i danas napominje kako mu je samo godinu dana igranja sa Hejsom značilo itekako mnogo u kasnijoj karijeri, posebno kada je u pitanju skakačka tehnika.
Bek - Volt Frejžer
Mister Kul je osvojio jedine dve titule za Nikse, praveći u neku ruku svetilištev od Medison Skver Gardena. Da nije bio maleroznog kolena Vilisa Rida, pitanje je da li bi se zaustavili na samo dve titule. Jedna od najzanimljivih petorki tog vremena, gde se nijedan igrač nije mnogo isticao i izlazio ispred tima (Fil Džekson je bio deo tog tima). Oba puta su savladali Lejkerse sa Čemberlenom i Vestom, dok je Frejžer dirigovao sa pozicije plejmekera. Pakleno dobar defanzivac koji bi danas itekako poslužio Niksima.
Bek - Džordž Gervin
Proveo sezonu i po sa Irvingom u Virdžiniji, da bi se pridružio Sparsima u kojima je ostao do pred sam kraj karijere. Čak četiri puta je bio najbolji strelac lige, tokom prajm tajma svoje karijere. Nije uspeo da osvoji titulu, ali je njegova borba ličila na borbu sa vetrenjačama, jer nije imao dovoljno konkurentan tim da se upusti u trku za titulu. Kuriozitet je taj da je jednu sezonu odigrao sa Džordanom u Bulsima, dok je Majkl još uvek tražio dobitnu kombinaciju koju će kasnije dobiti dolaskom Pipena. Veteranski status Gervina i manjak hemije u timu nije mogao da ih približi osvajanju titule. Devet puta je biran u najbolje timove, što NBA, što ABA lige. Možda će neko misliti nezasluženo, ali teško da je bilo boljeg i konstantnijeg šutera od Ajsmena u to vreme.
Najbolja petorka 1979–1989
Polako se približavamo modernijim godinama NBA lige. Na početku ove decenije uveden je šut za tri poena, koji je u dobroj meri izmenio način ige i taktičke zamisli trenera. Velike, zaista velike zvezde, su obeležile ovaj period lige. Majkl Džordan je postao neka vrsta simbola. Medžik Džonson i Leri Bird, kao vođe dva najveća rivala u NBA košarci. Sve ovo je zauvek izmenilo NBA kakav su ljudi do tada poznavali.
Utakmice su krenula da se prenose uživo, što je postalo pravilo, za razliku od decenije pre. Draft se prenosio uživo, što je bila mala revolucija u ligi. TV prava su za samo deset godina skočila sa 1,5 miliona dolara na čak 50 miliona dolara, gde su najviše profitirala braća Silna koji su postigli dogovor koji se danas prepričava kao legenda (drugi put o tome). Pojavio se pokojni Dejvid Štern, a sve ostalo znate.
Centar - Mozes Meloun
Mojsije je pocepao more, a crni Mojsije je pocepao NBA terene svojim skokovima, snagom i liderstvom. Osvojio je titulu sa Filadelfijom u epohalnom čišćenju Lejkersa sa terena. Istovremeno je bio MVP tog finala i MVP lige, što je uspelo zaista malom broju igrača. Čak pet sezona zaredom je predvodio ligu u broju skokova. Možemo pričati i diskutovati, ali kada pogledamo koji veliki igrači ističu Mozesa kao mentora bez koga ne bi uspeli, teško ga možemo preskočiti u najboljoj petorci.
Krilo - Čarls Barkli
Zašto sam ga stavio u ovu deceniju? Zato što je zapravo to bio prajm tajm Barklija. Iako je svima dres Sansa asocijacija na Barklija, a što da ne, kada je tamo uzeo MVP nagradu pored živog Džordana. Zapravo, to se desilo baš na završetku ove decenije i početka sledeće. To je ujedno bila i kruna velike karijere u finalu protiv Bulsa. Sve posle toga je bio lagani smiraj velikog brbljivca NBA lige. Druga stvar je što sam imao želju da ga smestim pored mentora, Mozesa. To je onaj subjektivni deo.
Krilo - Leri Bird
Leri Ptica (da ne lomimo jezik, mi Srbi) ili jednostavno Legenda. Osvajač tri titule sa Seltiksima i još jedan od onih koji su poneli trip krunu kao Mozes iznad. Trostruki MVP lige i dvostruki finala lige. Košarka izgleda jednostavno kada gledate kako je Leri igra. Ali samo izgleda. Čuveni trash talker. Čuveni clutch igrač. Teško je u ovom malom broju redova ispričati sve njegove anegdote i prozivke. Leđa su mu bila najveći protivnik. Da toga nije bilo, pričali bi i dalje o njemu kao jednom od najboljih svih vremena, ali bi možda ušao u još neku priču. Legenda - to sve govori o njemu.
Bek - Ajzea Tomas (Dreksler je bio potencijalna zamena na ovoj poziciji)
Najbolji napadački plej, uz Kevina Džonsona, koji su pored toga znali da redovno podele po +10 asistencija. Osvajač dve uzastopne titule sa “Bad Boys” ekipom u kojoj su Dumar i on bili najmanje loši momci. Prvom titulom je praktično okončao “Showtime”, drugoj je ugasio sve nade Drekslera (lomio sam se da li da stavim Drekslera na ovu poziciju). Na putu do finala je izbacio oba puta Džordana, što mu ovaj nije nikada zaboravio, a ni Medžik. Zik je bio pravi pobednik. Pravi lider. Mnogi nisu voleli taj tim, pa ni Tomasa, ali je on pokazao klasu.
Bek - Irvin Džonson
Medžik je zaista bio magičan čovek. Ako bi gledali po univerzalnosti i učinku na igru, Lebron Džejms bi ostao iza njega. Petostruki osvajač titule, koji je praktično u prajmu karijere, morao istu da prekinu zbog HIV-a. Ostaje šta bi bilo da je bilo, ali je i to bilo dovoljno da zacementira svoje mesto u prvoj petorci ove decenije. Takođe, među nekolicinom koji su napravili trip MVP tokoms svoje karijere.
Najbolja petorka 1989–1999
Ovde će se pojaviti dva igrača koji su bili dominantni kroz skoro dve decenije, ali će ipak u ovoj doživeti vrhunac karijere. Početak su obeležili nasilnici iz Detroita, popularni “Bad Boysi”, preko kojih će Džordan utabati svoje mesto među besmrtnima. Pauze prekinuta ubistvom oca i problemima sa kockom, napraviće trenutak velika žalosti za sve navijače Bulsa koji su očekivali osmicu u nizu. Ali da nije bilo toga, ne bi bilo ni dve titule drugog igrača koji će se pojaviti u ovoj petorci - Hakima Olajdžuvona.
Ovo je bila dekada Džordana i Bulsa, onoliko koliko je prethodna bila Lejkersa i Seltiksa. Ovde smo svedočili o razvitku najboljeg svih vremena, zlatnoj eri NBA košarke i laganim zalaskom ere dominantnih centara.
Centar - Hakim Olajdžuvon
Verujem da ne postoji dilema zašto se ovaj čovek nalazi ovde. Dvostruki šampion sa Rokitsima i čovek koji je poziciju centra potpuno redefinisao uvodeći gracioznost i dovodeći tehniku do same perfekcije. Čak ni mnogo fizički jači centri mu ništa nisu mogli. Ako bih koristio boksersku terminologiju, najbolji “pound for pound” centar u istoriji ove igre. U oba finala je bio MVP lige, igrajući protiv Juinga i O’NIla. Jedini je igrač koji se povukao, a da je bio u Top 10 igrača u četiri najvažnije kategorije.
Krilo - Karl Meloun
Ovde nemam ni najmanju dilemu. Dvostruki MVP lige u vreme Džordanovog prajma. Ovo možete jedino dobiti na suv kvalitet. Osim bicepsa, Poštar je imao jako preciznu ruku sa njegovim čuvenim šutem u padu kada bi redovno cepao mrežice. Bio je član prve petorke lige 10 uzastopnih sezona, pa ko sam onda ja da ga preskočim u ovom odabiru. Priznajem, nije mi drag, ali je bio pakleno dobar igrač.
Krilo - Skoti Pipen
Betmenov Robin, ali daleko opasniji igrač od Robina. Skoti je osvojio sa Majklom svih šest titula. Jedini je koji je bio tu od početka do kraja, uz kratke nalete razgoropađenog ega kojeg je Madona dodatno nakvasala. Vraški dobar defazivac i jedan od najboljih in-game kucača koje smo imali prilike da vidimo. Juingu i dalje nije dobro od zakucavanja Pipena preko njega. Ako ništa drugo, jako teško da bi Džordan uradio to što jeste da nije bilo Pipena.
Bek - Majkl Džordan
Ovde nema mnogo toga za pričati, a da svako od vas ko čita ove redove ne zna. Najbolji svih vremena, bez ikakvog dvoumljenja. Kad god da je došao u finale, on ga je osvojio. Mnogi kažu da su za to bili potrebni Džekson i Pipen, ali opet Majkl je bio igrač koji nije sa ove planete. Nagrade ima pregršt i neću ih nabrajati, osim dva put po tri uzastopne titule. Svako ima neki porok, Džordan ima kocku i baš tu je izgubio još dve titule sa kojima bi napravio niz koji je nedostižan.
Bek - Džon Stokton
Dva iz Jute, dva iz Bulsa, ali ko nas je realno zakucavao za TV, a da nisu Kingsi, osim ova dva finala. Stokton je apsolutni kralj asistencija i veliki “krivac” što se Meloun nalazi tu gde jeste. Za svoje zasluge teško da je dobio priznanja koja realno zaslužuje. Džon je bio tihi momak koji radi svoj posao najbolje što to može da se uradi. Nije postojao niko ko bi to bolje uradio od njega. Ni oko ovog mesta nemam dileme.
Najbolje petorke 1999–2009
Mogli bi da kažemo da su 2000te bile više ABA smer, nego NBA smer koji smo gledali do tada. Nove zvezde su rođene koje su u ligu donele nešto što je do tada bilo nepojmljivo. Stigle su nove taktičke zamisli na terenu, koje su donele i povratak zonske odbrane. Na polovini ove decenije ukinut je hand checking, što je dalo ogroman prostor bekovima i vrsnim šuterima da postanu nova sila NBA lige. Tada je počelo lagano odumiranje klasičnih centara.
Ulična kultura je ušla među zvezde, pa je tako sve manje bilo odelo - kravata izgleda, posebno pojavom člana petorka ispod. Izbor vanameričkih igrača na visokim pozicijama NBA drafta je postajala uobičajena pojava. Ova grupa je jedna od onih što ili volite ili mrzite, osim jednog čoveka koga ne znam ko je mogao da mrzi, jer on sigurno nije mrzeo nikoga.
Centar - Šekli O’Nil
Najdominantiji centar koji je igrao ovu igru. Jeste, Vilt je bio itekako dominantan, ali porediti igrače iz ovog perioda i tog je mešanje baba i žaba. Pre svega mislim na fizikalije igrača i mišićnu masu. Vilt je bio čudo prirode, dok je Šek bio hodajući buldožer koji je rušio sve pred sobom. Broj polomljenih tabli sve govori. U Orlandu je sa Penijem činio tandem za koji se mislilo da će pregaziti ligu, posebno posle pobede Bulsa sa Džordanom. Hakim je tada pokazao da Šek još treba da uči, ali je sirovog džina uzeo Vest i odveo u Lejkerse. Tamo je sa Kobijem stvorio istoriju sa three peatom, da bi dodao još jednu titulu u tandemu sa Dvejnom Vejdom. Čovek koji je jedini mimoišao Rajlijeva pravila je bez premca na ovoj poziciji.
Krilo - Tim Dankan
Big Fundamental je sa ljudske i igračke strane jedan od najboljih, ako ne i najbolja četvorka ikada (jer treba uzeti u obzir ljudsku stranu). Admiral Robinson je rekao da mu je sam Bog poslao Tima Dankana, jer drugačije ne bi osvojio titulu. Trener Pop je na Dankanu gradio svoju impreiju, koja se srušila tek ove godine postavljajući apsolutni rekord u uzastopnom broju pojavljivanja u plejofu. MVP lige i finala lige koji je petostruki osvajač lige bez superstarova u ekipi, osim njega, koji zaista nikada nije delovao da ga je briga što je toliko velika zvezda. Sve što je radio bilo je jednostavano, ali je ta jednostavnost bila toliko perfektna da je niko nije mogao ponoviti.
Krilo - Dirk Novicki
Da sam stavio Garneta više bih pogrešio, jer je Dirk bio više spoljni nego unutrašnji igrač. Da sam stavio bilo koje nisko krilo koje više nije aktivno (jer su ovde samo penzionisani igrači), napravio bih greh prema Dirkenštajnu, npr Pola Pirsa ili Vinsa Kartera. Ako ništa osvojio je titulu protiv strašnog Majamija kada niko nije verovao da to mogu, osim Džejsona Terija koji je već tetovirao titulu na bicepsu. MVP tog finala i četiri godine pre toga MVP lige. Jedini igrač preko 210 cm koji je član kluba 50-40-90. Uveo je revoluciju u NBA ligu pokazujući da igrači sa tom visinom ne moraju nužno biti limitirani na igru leđima i igru pod košem. Dirk mora biti na ovom mestu, a mislim da ni vi nemate ništa protiv.
Bek - Kobi Brajant
Drugi najbolji. Isto kao i Dankan, petostruki šampion lige. Dva puta je to uradio bez Šeka, pokazujući da stvarno može i da to što je rekao da mu Šek nije potreban za titulu nije bilo puko hvalisanje. Trening manijak čija posvećenost igri možda nikada nije viđena. Šta reći o Brajantu, a da nije rečeno, posebno posle njegove smrti i gomile članaka koji su nas podsećali na njegovu igračku veličinu. Nema dileme da je on najbolji bek koga smo gledali pre i posle Džordana. Čovek tim koji je mogao sve.
Bek - Alen Ajverson
Znam da su mnogi želeli ovde da vide Stiva Neša ili Džejsona Kida, ali sam odlučio da ovde stavim Odgovor. Nikada nije osvojio titulu iako je bio samo na korak od iste, ali je Šek bio previše silan, a Kobi previše inspirisan da bi Ajverson prekinuo three peat. Ako ništa, bar ga se Tajron Lu trajno seća. Tandem njega i Karmela je bio tandem kome je trebalo mnogo više lopti nego što su mogli da dobiju, ali su nam dali neke fantastične partije. Sam Ajverson je bio svoj. Liga ga nije volela, zbog ulice koju je sirovo i jako uneo u ligu. Nije bio uzor kakav su očekivali da bude, ali je bio košarkaš u koga su mnogi od nas gledali oponašajući ga. Mogao je više, ali to ne bi bio Ajverson.
To je to za ovu nedelju. Dajte u komentarima vaše petorke, verujem da će biti zanimljivih predloga!