Srpski doktor govorio je o sindromu koji je koštao života nekadašnjeg košarkaša Crvene zvezde.
Nigerijski košarkaš Majkl Odžo (27) koji je doskora branio boje crveno-belih, preminuo je iznenada juče u Beogradu. Kako je javljeno, sportista se samo naslonio na ormarić u teretani i pao. Objavljeno je i da je nedavno preležao koronu, kao i da je pre dva dana bio kod lekara.
Prema prvim procenama, reče je o sindromu iznenadne srčane smrti, a koja nije retka među sportistima.
Šta se zapravo desilo u slučaju ovog sportiste koji je obožavao Srbiju, o tome je u jutranjem programu TV Pink govorio prof. dr. Miljko Ristić, kardiohirurg.
"Iznenadna srčana smrt kod sportista postoji otkada se svet bavi sportom. Nažalost, sve je prisutnije jer je sport postao da kažem neka vrsta mode. O iznenadnoj smrti sportista može da se priča satima. Tu su veći na osnovu iskustava iz sveta doneti neki zaključci u smislu prevencije, ne samo u Srbije, mi smo primer, a koji je stavljen na sajt UEFA-e i FIFA-e kako treba. Ima raznih podataka, primera, postoji smrt kod sportista do 35. godine, gde je uzrok neki genetski faktor. Imate fiziološke poremećaje koje neki put nije tako lako otkriti. postoji i iznenadna smrt posle 35. godine, po prestanku bavljenja sportom, kad je reč o nekoj koronarnoj bolesti", kaže dr Ristić.
A šta se desilo sa bivšim košarkašem Crvene zvezde?
"Što se tiče košarkaša Odžoa, on je tipičan primer iznenadne srčene smrti, razlozi se ne mogu preko noći otkriti. Tu je potrebmo izvršiti obdukciju, da se proveri kardiovaskularni sistem i dođe do zaključaka."
Bilo je primera da do iznenadne smrti dolazi na terenu, bilo je nekoliko italijanskih udbalera koji su doživeli ovakvu sudbinu.
"Bilo je 8-9 smrti na fudbalskim terenima gde očekujete da su preventivne mere zaštite na visokom nivou. Na sreću mi nikada nismo imali ovakvu smrt na terenu. Neću da se hvalim ali stvarno su mere našeg fudbalskog saveza detaljne i predviđaju šta treba raditi i kako da se izbegne takva mogućnost."
Kod kojih sportista je najizraženije?
"I tu ima velikih razlika. Ragbi dođe kao narizičniji sport. Nakon 5.000 sati treninga, konstatuje se jedna srčana smrt. Skijaši na 20.000 skijanaj jedna srčana smrt.To su i rekreativci, oni koji trče , kod njih tek na 400.000 sati javlja se jedna iznenadna srčana smrt. Ako želimo da se bavimo nekim rekreativnim sportom, to treba umereno...", zaključuje dr Ristić.
MONDO vas poziva da poštujete preporučene mere – držite distancu, nosite masku i izbegavajte okupljanja, to je jedini način da se spreči širenje epidemije.