Legendarni košarkaš seća se velikog uspeha od pre skoro dve decenije
Karijera Predraga Stojakovića je jako bogata i prošarana brojnim dobrim pričama. Osvojio je NBA prsten, svetsko i evropsko zlato sa reprezentacijom, bio je "Ol star", a sada je funkcioner Sakramento Kingsa zadužen za razvoj igrača.
Među brojnim uspomenama nalazi se i ona koja je možda najdraža ljubiteljima košarke u Srbiji i Crnoj Gori – zlato sa Mundobasketa 2002. godine u Indijanapolisu, kada su "plavi" iz konkurencije za medalje izbacili domaći "drim tim".
Ipak, do te utakmice nije sve bilo lepo. To takmičenje je usledilo posle ubedljivog evropskog zlata u Istanbulu, sa mnogo veterana u timu i velikim ambicijama, ali nije sve bilo mirno i harmonično.
"Ne znam kako da opišem dešavanja u Indijanapolisu. Naravno, posle osvajanja svi mi to opisujemo kroz neke šaljive anegdote, ali u tom momentu to uopšte nije bilo šaljivo. U jednom periodu, do utakmice sa Amerikancima u četvrtfinalu, bilo smo, da ne kažem raspad, ali nismo igrali dobru košarku", rekao je Stojaković za Sport klub.
On je opisao i kako se sve to prevazišlo.
"Svako je u sebi pronašao tu dozu ponosa. Proradio je inat i mi smo proradili kao tim. Shvatili smo da svako od nas mora nešto da žrtvuje, da bismo nešto uradili kao ekipa. Posle jedne utakmice protiv Amerikanaca se ispostavilo da naše samopouzdanje raste. To je taj 'momentum', što bi rekli Amerikanci, koji nas je poneo sve do kraja tog takmičenja", kaže Peđa i nastavlja:
"E sad, da li postoje problemi? Problemi postoje u svim ekipama. Mislim da su ekipe bez problema ekipe bez pulsa. Ne možeš da očekuješ od ljudi koji nemaju puls i emociju da budu dobri takmičari. Naša stara škola je učila da na neki način isprovociramo momenat. Naravno, mi smo bili toliko istrenirani u tom sistemu, gde se govorilo: 'Ili će da postane, ili će da ostavi košarku'. Nije bilo između, da ga mazimo, pazimo i da mu pomognemo. Da li ima karakter za to? Ako nema, neka se bavi nečim drugim. To je bilo tako u našem sistemu. Tako su i naši treneri nas vodili kroz takmičenja. Možda je to u našem mentalitetu", zaključio je on.
Stojaković je mlad otišao u NBA. Upitan da li je znao šta ga tamo čega i koliko je bio spreman za sva iskušenja u najjačoj ligi sveta, on je rekao:
"Iskreno, nisam znao. Draftovan sam sa 19 godina. Deo sna mi se tada ispunio i bio sam korak bliže NBA. U tom momentu sam ugovorom bio vezan za PAOK, a imao sam i izvesnu nesigurnost – nisam mnogo znao o NBA. Tokom devedesetih, kada smo mi pratili ligu, nije bilo moguće gledati NBA kao što je to danas slučaj. Postojala je doza, da ne kažem straha, ali nepoznavanja u šta se ulazi. Sledeće dve godine, do 19. do 21, dosta si mu pomogle da postanem bolji igrač i da se na najbolji mogući način, mentalno i fizički, pripremim za nova iskušenja koja sam u početku karijere doživeo u NBA", ispričao je Stojaković za Sportklub.