Čuveni hrvatski košarkaš, bivši saigrač Em-Džeja iz najslavnijih dana, ne shvata zašto je serija o sezoni 1997/98 počela "mračno".
Legendarni Toni Kukoč (51), jedan od najboljih igrača u istoriji jugoslovenske, hrvatske i evropske košarke, odgledao je prve dve epizode dokumentarca "Poslednji ples" i nisu mu se svidele.
Film koji priča priču o poslednjoj sezoni Majkla Džordana u Bulsima i osvajanju šeste, poslednje titule, na početku se uglavnom bavi uzdrmanim međuljudskim odnosima unutar kluba i tima.
Kukoču nije bilo drago zbog toga.
"Nadam se da će sledeće epizode biti svetlije i da će više slaviti košarku umesto što će tražiti krivce ili se baviti time zašto nismo osvojili osam ili deset titula. Svet je bio baš srećan kada se sve to događalo, pa ne znam zašto su ljudi ljuti", izjavio je on.
Kukoč je sada specijalni savetnik predsednika Bulsa Majkla Rejnsdorfa i ostao je upamćen kao izuzetno bitan "šraf" tog šampionskog tima. Naravno, ujedno je upamćen i kao trostruki prvak NBA lige, trostruki osvajač Evrope sa Jugoplastikom, šampion Evrope i sveta sa Jugoslavijom...
On i sada sa velikom radošću pamti dane kada je igrao za Čikago (1993-2000), a posebno kada je bio saigrač Majklu Džordanu.
"Sećam se šta smo radili na treninzima, šta smo radili na gostovanjima... Taj tim je tako naporno radio, bio posvećen, predan... Pričamo o ljudima koji su osvojili šest titula u osam godina i našli smo način da ukazujemo na tamnu stranu svega toga?", zapitao je Kukoč u intervjuu za "NBC".
On je tokom intervjua branio pokojnog generalnog menadžera Bulsa Džerija Krausa, sa kojim su trener Fil Džekson i prve zvezde tima Majkl Džordan i Skoti Pipen bili u lošim odnosima.
Kukoč je rekao da nije znao koliko je bio narušen odnos Kraus - Džekson dok nije odgledao prve dve epizode serije.
"Možda sam bio nesvestan svega toga. Možda sam se bavio svojim stvarima. Znao sam da se nešto događa, ali kada trenirate svakog dana i idete kući svojoj porodici i gledate svoja posla, onda ne obraćate pažnju na sve to. Uz to, Fil je uvek stvarao neku vrstu 'balona' u kojem su igrači bili sami. Znalo se i tada da Majkl neće biti tu uz drugog trenera. Znalo se i da Skoti neće biti tu. To je bio kraj".
"TO JE TANKA LINIJA... DANAS NE PRIČAJU O JUTI I INDIJANI"
Kukoč je priznao da se nadao drugačijem rastanku te generacije i nije pretpostavljao da će nezaboravni meč protiv Jute biti poslednji nastup u Bulsima praktično svima.
"Nadao sam se da će se dogovoriti i da ćemo se vratiti da branimo titulu. Ali sada čujem da su neki odnosi bili dovedeni do tačke sa koje nije moglo nazad. To je tužan deo svega. Ali je cela ta priča bila neverovatna", dodao je igrač koji neshvatljivo dugo čeka da bude primljen u "Kuću slavnih".
Kukoč je objasnio koliko je bilo teško ostvariti sve te Čikagove uspehe tokom devedesetih.
"Bili smo iscrpljeni. Bili smo povređeni. Mnoge su bolele pete. Menjali smo obuću. Ljudi su bili 'prebijeni'. Postajalo je teže i teže svake godine, jer ne možeš samo da se ušetaš u finale. Uvek sam govorio da su Juta i Indijana verovatno radili što i mi - trenirali kao ludi, voleli jedni druge, bili posvećeni pobeđivanju... I onda su izgubili od nas. I niko ne priča takve stvari sada o Indijani i Juti. To je ta linija između pobede i poraza. Pobedite i 25 godina kasnije imate 10 epizoda na TV-u o sebi", zaključio je Kukoč.