Revolveraš devedesetih. Legitimna šuterska sila koju nisu ni najbolji defanzivci mogli da zaustave. Glen Rajs - jedan od omiljenih igrača navijača u Srbiji.
Glen Rajs je bio jedan od najefektivinih šutera devedesetih. Redži Miler bi obično dobijao svu slavu i hvalospeve, ali je Glen Rajs bio taj čiji šut bi odabrali kada bi vam trebalo konstantno bombardovanje protivničkog obruča. Vrlo često smo viđali situacije u kojima je bilo nemoguće zaustaviti ga.
Rajs je poziciju niskog krila redefinisao svojim šarenolikim repertoarom štihova koje je držao u rukama. Znao bi silovito da zakuca u kontri. Znao bi da odigra na niskom postu kada bi ga preuzeo fizički slabiji ili niži defanzivac. Znao da bi veže seriju nepogrešivih šuteva koji bi pocepali mrežicu.
O Rajsu ne možete pronaći mnogo informacija, osim onih osnovnih. Čak mnogi pogrešno navode mesto rođenja sjajnog šutera. U velikom broju slučajeva ćete videti Flint, gradić u država Mičigen. Zapravo, Rajs je rođen u Džeksonvilu. Sve do dvanaeste godine je živeo u Arkanzasu. Tek nakon toga se cela porodica preselila u Mičigen.
Tamo je i počela košarkaška karijera Glena Rajsa. Sve do tada je bila zabava. Na Flint Northwesternu je postao velika srednješkolska zvezda. Bio je talentovan za više sportova. Jednostavno telo mu je dozvoljavalo da ne bude ograničen na samo jedan sport. Iako je prvo krenuo sa američkim fudbalom, splet okolnosti ga je prebacio potpuno na košarku.
"Tada sam bio sav u fudbalu. Zamišljao sam da ću zaigrati u najjačoj ligi", pričao je Rajs. "Čak sam i na Mičigenu igrao fudbal do loma noge. Onda sam morao da se opredelim. Odlučio sam se za košarku. Ispalo je da sam napravio pravu stvar. Kako sam bio stariji, košarka mi je bila sve bliža".
Malo čudno, odluku je doneo nakon susreta sa navijačima srednješkolskog tima. Dobio je više komentara kako je zaista dobar u košarci i kako bi trebalo da posveti svoje vreme upravo tom sportu. Iako se dugo lomio rešio je da pruži šansu košarci. Kaže da je šut došao prirodno, kao da se rodio sa takvom šuterskom rukom.
Više problema je imao da pohvata kretnje koje su se znatno razlikovale od kretanja u fudbalu. Nakon što je uhvatio akcije, rekao je sebi da je zapravo to sport koji mu se dopada. Sa školom je osvojio dve uzastopne titule, predvodeći ih po broju poena, ubačenih trojki i skokova.
Rajs je postao domaći heroj. Postao je glavna faca Mičigena. Nekako je prirodno došlo da izabere čuvene Mičigen Žderavce. Rajs je igrao u Friderovoj eri. Napustio je Mičigen upravo po završetku trenerove ere, kada ga je zamenio asistent, Stiv Fišer (tačnije na samom kraju Rajsove poslednje sezone, kada su osvojili državno prvenstvo).
Rajs je stigao u tim gde je gazdovao Roj Tarpli, velika zvezda koga su poroci koštali velike karijere. Znatno veće od one koju je ostvario. Pored njega, tu je bio Geri Grent. Po odlasku Tarplija u NBA, "General" Grent je preuzeo lidersku palicu. Rajs je postao drugi strelac tima, ali su Žderavci ponovo ispali u drugoj rundi.
U sezoni 1987/1988. Mičigen je napravio mali drim tim. Pored Rajsa i Grenta, tu je bio već sofmor, Loj Vot. Teri Mils je bio moćno oružje u reketu. Revolverašima spolja se pridružio Rumel Robinson. Cela petorka je kasnije zaigrala u NBA ligi. Cela petorka je izabrana u prvoj rundi drafta. Uključujući Tarplija, u tri godine, Mičigen je dao pet pikova prve runde.
U poslednjoj sezoni Rajsa na Mičigenu, kao treća ekipa u Big Ten, Mičigen je spremno dočekao mart. Prema svih mernim parametrima, Mičigen je bio druga najbolja ekipa u regularnom delu. Glen Rajs je bio ubedljivo najbolji igrač tima, igrajući impresivnu sezonu. Zašto impresivnu? Evo zašto.
Šutirao je 60 odsto za dva poena i čak 52 odsto za tri poena. Takav prosek je ostvario iako je prosečno šutirao preko 5 trojki po utakmici. Ubacivao je u proseku 27 poena po meču. Da se danas tako nešto desi, takav igrač bi bio nacionalna senzacija. Uz to je bio drugi skakač i kradljivac lopti u ekipi.
Na Fajnal fouru su se našli Ilinois, Djuk, Seton Hol i Mičigen. Mičigen je išao na Ilinois koga su predvodili Keni Betl, Nik Andreson i Kendal Gil. Mičigen je nošen na krilima Rajsa, koji je postigao 28 poena uz tri ukradene lopte, savladao Ilinois košem razlike. Na drugoj strani, Seton Hol je iznenađujuće savladao Djuk u kome su blistali Deni Feri i Kristijan Lejtner.
Seton Hol je svoju labudovu pesmu završio u finalu, ali tek posle produžetka. Glen Rajs je odigrao još jednu impresivnu partiju sa 31 poenom. Ubacio je Setonu čak 5 trojki, uz 11 skokova. Na drugoj strani je Džon Morton odigrao utakmicu života sa 35 ubačenih poena. Morton je napravio skromnu karijeru u NBA ligi, ali prilično dobru u Evropi.
Seton Hol je pao posle produžetka. U finalu je Glen Rajs, izlazeći iz bloka, ubacio trojku kao kap za vođstvo od pola koša razlike minut do kraja. Pi Džej Karlesimo se hvatao za glavu kada je Morton promašio ceo koš i dao Mičigenu priliku da privede utakmicu kraju. Sa dva bacanja i 30 sekundi do kraja Mičigen je imao tri poena prednosti.
Morton je diže na tri već u sedmoj sekundi napada. Karlesimo se opet hvata za glavu. Sprema se da čupa kosu, ali Džon pogađa. Svi su tražili Rajsa u poslednjem napadu, ali ga je Voker itekako dobro čuvao. Zalepio se za njega. Rajs je i pored toga primio loptu, uputio šut, ali se lopta posle nećkanja odlučila da pošalje timove u produžetak.
U produžetku je Seton imao pola koša razlike i napad koji je trajao do devet sekunde pre kraja. Bacili su "air ball". Rumel Robinson je poenima sa bacanja doneo pola koša prednosti Mičigenu. Tim rezultatom je završena utakmica i Žderavci su osvojili titulu.
Iako su Deni Feri i Šon Eliot pokupili, Rajs je bio najbolji u očima svih navijača. Rajs je posle četiri sjajne godine na Mičigenu izašao na draft. Tamo ga je izabrao Majami koji je samo godinu ranije ušao u ligu preko ekspanzije koja je uvela i Šarlot, u kome će postati omiljen svim ljubiteljima NBA lige u Srbiji.
Kao četvrti pik postao je praktično prva zvezda franšize Majamija. Majami je na draftu, uz Rajsa, pokupio i Šermana Daglasa. Majami je uz njih dvojicu počeo da stiže nadomak 30 pobeda u sezoni. Majamiju je nedostajalo još ofanzivne paljbe spolja kako bi mogli da se uključe u trku za plej-of. Za Milčigena, ali Mičigen Stejta, stigao je Stiv Smit.
Time je Majami dobio dva sjajna šutera. Rajs više nije bio sam. Stiže prvo plej-of učešće koje Rajsu nije ostalo u dobrom sećanju, jer ih je Džordan sam zbrisao ubacivši im 45 poena u proseku u tri utakmice. Majami nije imao promil šanse.
U prilično skromnoj sredini, dva puta se domogao plej-ofa, gde su ispadali već u prvoj rundi. Kada su krenule priče o trejdu, lukavi Pet Rajli (koji je preuzeo Majami) mu je rekao da ne obraća pažnju na prazne priče. Ta priča i nije bila toliko prazna, jer su mu na putu do trening hale saopštili da je trejdovan u Šarlot. U drugom pravcu je krenuo Alonzo Morning, koji nije mogao da diše u senci Lerija Džonsona. Rajs kaže da je po saznanju okrenuo automobil, vratio se kući, seo na pod i počeo da plače.
Alonzo se nije tako osećao, nekako je želeo da se skloni od Džonsona, ali kaže da ni on nije želeo da ode iz Šarlota. Kao što obično biva, igrači se ne pitaju mnogo. Tako je Rajs, nadajući se da će era Rajlija biti započeta sa njim kao glavnim igračem, ostao razočaran. Nije ni sanjao, da će upravo Šarlot biti mesto koje će ga postaviti u sam krem NBA lige.
U prvoj sezoni je ostavio iza sebe Lerija Džonsona, kome već ranjena leđa počinju da prave probleme. Šarlot tokom leta 1996. vuče potez koji šalje Džonsona u Nikse, dok u suprotnom smeru stiže Entoni Mejson. Svi su pomislili da je ovo velika kocka. Tu su ostali Magzi Bogz i Del Kari.
Na mesto trenera stiže Dejv Kauens. Stiže Divac iz Lejkersa, dok Šarlot šalje mladog srednješkolca, Kobija Brajanta u Lejkerse. Ostalo je istorija.
Druga sezona Rajsa u Hornetsima bila je i njegova najbolja godina u karijeri. Ubacivao je 27 poena po utakmici uz gotovo jednak procenat šuta za dva i tri poena. Za tri je šutirao čak 47 odsto, šutirajući skoro šest trojki po utakmici.
Postoji priča vezana za Rajsov šut koju je jednom prilikom ispričao njegov otac. Znao je da zimi uzme lopatu, ukloni sneg sa terena i posle ponoći neumorno šutira na koš. Njegova logika je bila da ako može da pogađa u mraku okružen senkama koje ometaju, šutiranje u hali, pod svetlom će ići mnogo lakše. Naučio je da šutira po osećaju, više nego po čulu vida. I uspeo je.
"Definitivno bi mogao da ubacuje trojke zatvorenih očiju, kao što je dokazao par puta tokom zagrevanja", rekao je jednom prilikom legendardni Magzi Bogz.
U današnjoj eri košarke sigurno je da bi Rajs ubacivao znatno više poena forsirajući šut za tri poena u korist šuta za dva. U istoj sezoni pozvan je na All star utakmicu, što je bio njegov drugi nastup od tri koja je zabeležio. I sve to u dresu Šarlota, gde je bio prva zvezda.
Od svih učesnika All star glasanja, Glen Rajs je imao najmanji broj glasova u obe konferencije. To samo pokazuje koliko je kao igrač bio potcenjen. U utakmici mladih zvezda dominirao je Kobi Brajant koji je uzeo titulu u takmičenju u zakucavanju. Tada su čelni ljudi Hornetsa dobro čupali kosu videvši kakvu buduću zvezdu su trejdovali.
Istok je pobedio Zapad u utakmici na kojoj je Rajs za 25 minuta ubacio 26 poena. Ni tripl-dabl Majkla Džordana nije mogao da zaseni predstavu Rajsa koji je doneo pobedu Istoku. Osvojio je MVP nagradu za najboljeg igrača All star utakmice. Jako motivisan se vratio u dres Šarlota, gde je ekipa u nastavku sezone zabeležila samo devet poraza od ukupno 28 te sezone.
Loše odigran prvi deo sezone ih je naveo na put Niksima. Niksi su dobili prvu utakmicu na krilima motivisanog Džona Starksa koji je ušao sa klupe. Na drugoj strani, klupa Hornetsa gotovo da nije postojala, posebno Del Kari koji je bio neprepoznatljiv.
Niksi su primenili isti dobitni scenario u drugoj utakmici. Ni 39 poena Rajsa nisu pomogli Hornetsima da naprave brejk u Njujorku. Na domaćem terenu se nisu proslavili. Niksi su bili mnogo raspoloženiji tim, sa sjajnom klupom i motivisanim Lerijem koji je odigrao jednu domaćinsku partiju u dresu u kome se nekada borio.
U sezoni 1997/1998. tim je znatno ojačan. Na bekovskim pozicijama su stigli Dejvid Vesli, Bobi Fils, Bi Džej Armstrong i Vernon Maksvel. Šarlot je konačno imao bekovsku liniju koja je mogla da bude konkurentna sa ostalima na Istoku. To je Rajs i osetio, jer je kao pravi timski igrač smanjio broj šuteva, kako bi i ostali saigrači doprinosili svojim kvalitetom.
Met Gajger je konačno spojio dobar broj utakmica i napravio kvalitetnu sezonu kao podrška Divcu. Mejson je pored toga što je često igrao pleja, skupljao dabl-dabl skoro svake večeri. Zahvaljujući očajnom Atlantiku, Hornetsi su sa lošijim učinkom od prošlosezonskog završili na poziciji četiri.
Protiv Atlante su blistali Rajs i Mejson. To je bio okršaj starih poznanika i saigrača iz Majamija. Glen Rajs protiv Stiva Smita. Pobedom od 3:1 u seriji Hornetsi su konačno preskočili prepreku zvanu prvo kolo. Nesrećan je bila ta što su išli na ekipu sa mesta broj jedan - Čikago Bulse.
Kao totalni autsajderi, jedino što je preostalo bilo je da se bore. Ova ekipa je uvek to i znala. Da se bori, do kraja. Rajs je odigrao solidnu seriju, ali je Pipen u dobroj meri "oštetio" njegove procente šuta. Paklena odbrana Skotija obezbedila je Bulsima laganu pobedu u seriji.
Ono što je Rajs najmanje želeo je novi trejd. U Šarlotu je pronašao svoj mir. Bio je prva zvezda ekipa, ali daleko od toga da se tako ponašao. Hemija u timu je bila odlična. Svi navijači su se nadali da će ovaj tim samo postizati više.
Rajs se preselio u Los Anđeles. U suprotom smeru su krenuli Edi Džons, koji je bio ljubimac navijača u Stejpls centru i Elden Kempbel. Rajs je znao da više neće biti čak ni druga napadačka opcija, već podrška tandemu O'Nil - Brajant.
U prilično konfuznoj sezoni Lejkersa, gde je Džeri Vest promenio čak tri trenera, Rajs se koliko-toliko snašao. Iako su Lejkersi bili dosta kvalitetniji sastav, svoju plej-of epizodu su završili u drugom kolu gde su ih očistili Sparsi predvođeni fantastičnim Timom Dankanom.
Dolaskom Fila Džeksona na klupu, Rajs je bio itekako uzbuđen. Na kraju se sve pretvorilo u razočaranje. Očekivajući da će ga smestiti na neko idealno mesto i savršeno uklopiti u tim, ispada da je Rajs očekivao previše. Na sve ovo je uticalo govorkanje da Džekson želi da ga trejduje za Skotija Pipena, eventualno Sprivela. Smatrao mu je da mu pored Kobija ne treba još jedan čist šuter.
"Osvajanje šampionata je bilo jedino dobro te sezone. Stvari koje su se desile sa Filom su za mene bile iznenađujuće. Nismo imali nikakvih problema. Uvek sam mislio da je on veliki trener. I danas to mislim. Ali cela ta situacija i priča oko trejda me je baš uzdrmala", rekao je Rajs kada je postao igrač Niksa.
Sve je kulminiralo kada se Rajs požalio da dobija i dalje malu minutažu, iako Kobi sedi povređen na klupi. To se dešava u finalu kada gube utakmicu broj tri od Pejsersa. Ulje na vatru je dodala supruga Rajsa koja je izjavila da bi na njegovom mestu napravila slučaj Latrel Sprivel broj 2, aludirajući na davljenje Pi Džej Karlesima.
Rajs je osvojio titulu. Prsten je bio na ruci, ali je ostao gorak ukus u ustima. Odnos sa Džeksonom je bacio senku na veliku stvar koju je postigao sa timom. Iako je Rajs svoje minute koristio sjajno, posebno u finalu kada je bio ubedljivo najbolji trojkaš ekipe, Džekson nije imao milosti. Ni 63 odsto preciznosti za tri poena nije bilo dovoljno da ga ubedi da je zaista dobro rešenje za Lejkerse.
Napad u trouglu koji je Džekson i dalje forsirao, dolazeći od tvorca Teksa Vintera koji je sedeo na klupi iza Džeksona, "ubio" je Rajsa. Pretvorio ga je u spot up šutera, što Rajs nikada nije bio. Rajs je bio igrač koji je lako sebi kreirao pozicije za šut. Rik Foks se zbog bolje odbrane, kotirao više na Filovoj lestvici. Rajs se samo držao jednom rukom za kraj lestvice.
I kako to obično biva, Rajs koji je ulazio u veteranske godine, nije dobio ponudu za produžetak ugovora sa Lejkersima, već je putem sign and trade dogovora poslat u Njujork. Slavni tim je vezao još dve titule čime je Džekson dokazao sebi ili kome god da mu Rajs nije toliko ni bio potreban. Mada je više bilo do toga što konkurencija nije bila toliko žestoka, posebno u finalu.
Rajs je posle dresova Niksa, Hjustona i Los Anđeles Klipersa stavio tačku na svoju karijeru koja je bez sumnje mogla da se završi impresivnije.
Jedna od najbolji partija koje je napravio bila je u dresu Majamija, kada je rivalu sa Floride, Orlandu, isporučio 56 poena. Iako je Šek imao 38 poena i 16 skokova, a Peni 28 poena i 18 asistencija, Rajs je sve poništio. Utakmica je išla na nacionalnoj televiziji.
Orlando je vodio skoro celu utakmicu. Rajs je preuzeo sve u svoje ruke pet minuta pre kraja. Kaže da je imao osećaj da je obruč proširen trostruko. Sve je ulazilo. Ubacio je 20 od 27 šuteva. Čak je i Horas Grent posle utakmice rekao da bi Rajsov šut trebalo da se ispituje u emisiji "Unsolved mysteries".
Možete pogledati u videu ispod šta je Rajs radio na toj utakmici.
Rajs je bio sjajan, vrhunski napadač u svom vremenu. Sa mogućnošću da sebi kreira pozicije, kako van linije za tri poena, tako i na postu, bio je itekako poželjan deo svake ekipe. Sa svojom građom i visokim izbačajem mogao je da šutira kako želi.
Od statusa jednog od najboljih igrača lige, preko stajanja i čekanja na liniji za tri poena, do otkupa ugovora i otkaza. Glen Rajs je prešao dosta toga lepog, ali i dosta toga ružnog.
"Lepo je ružno, a ružno je lepo" - Magbet
Osvojen NCAA šampionat, 14 godina u ligi, 4 trejda, 6 ekipa, 3 All star utakmice i prsten na ruci. Od elitnog igrača, glavnog napadača do tihog sukoba sa trenerom i na kraju udarca o dno. Skoro do bankrota. Svi su ga zaboravili. Ali ne i ljudi koji i dalje itekako cene najčistijeg šutera koga je NBA lige imala. Čoveka koji je ubadao kao stršljen.