Košarka

NBA priče - praznični specijal: Ja sam Odgovor...

Autor Vladimir Ćuk

Odgovori na sva pitanja o njemu mogu da se sažmu u jednu rečenicu. Takav vanserijski talenat, bez prolivanja litri znoja na treninzima, više se neće pojaviti na košarkaškim parketima… U redovima ispod čeka vas mnogo toga dobrog i ne toliko poznatog o Alenu.

Alen Ajverson je bio ono što su ljudi želeli da vide. Priznali to ili ne. Šuter koji se nije libio da uzima najteže pozicije. Dribler koji nije prezao da postidi bilo koju zvezdu koja bi stala ispred njega. Promenio je ligu. Uneo je geto među uglađene, spakovane u ispeglana, sjajna odela, NBA igrače. Pokazao drugima da treba da rade onako kako osećaju. Doneo je hrabrost. Buntovni sin ulice kome treninzi nisu bili potrebni. Game changer - Alen Ajverson.

U srednjoj školi je dobio nadimak "Odgovor", jer je on upravo bio odgovor na konformizam, koji je bio nametnuta slika nečega što u stvarnosti nije postojalo. U ligu je ušao sa jednom tetovažom - slikom buldoga (koji reprezentuje Džordžtaun) iznad koga je ispisana reč - odgovor. Postojala je verzija priče da je nadimak dobio po dolasku u Filadelfiju, da ga je sam izabrao. Tetovaža zapravo demantuje tu priču. Ali nepobitna je činjenica da je upravo on bio odgovor na sva Filadelfijina pitanja o budućnosti franšize.

Ako se sećate Upper Deck NBA kartica koje su mogle da se kupuju na trafikama devedesetih, vi ste sigurno jedni od srećnijih ljudi. Među tim karticama našla je jedna koju imam i danas, a vidite je na slici. Na draftu bogatom bekovima, od kojih je dobar deo njih napravio fantastične karijere, Ajverson je bio prvi među jednakima. Kasnije su došle ostale kartice, ali mi je ova posebno draga, jer sam imao neki osećaj da ovaj mršavi klinac može mnogo.

Kada ga vidite, sa njegovom građom i kilažom, pitate se kako će taj mali momak uopšte da uspe pored grdosija NBA lige? Ne samo da je uspeo, on je dominirao. U njegovom slučaju, odgovor je 100 odsto talenat, nestvarna samouverenost i srce džina. Niko u ligi nije mogao da brani njegov dribling. Niko njegove veličine nije išao na obruč sa toliko autoriteta. Niko nije ubacivao poene kada je u zoni. Bio je tu dug, čudan put za Ajversona. Sve je počelo u Virdžiniji.

"Take me back to to old Virginia", kako je rekao Džeri Li Luis. Alena je majka dobila kada je imala samo 15 godina. Biološki otac nije imao interesovanja za dete, pa je majka pronašla nekoga ko bi preuzeo brigu o porodici. Majkl Frimen je postao Alenov očuh.

Znate uzrečicu - sastaviti kraj sa krajem. To u njihovoj porodici nije bio slučaj. Više puta nisu imali struju i telefon, nego što su imali. Jednom prilikom je pucanje vodovodne cevi ubacilo pola kanalizacije u stan. Morali su da idu obuveni u cipele celog dana zbog vode koja se nalazila u stanu. Na kraju je bolest sestre imala najveći uticaj da se prijavi na draft.

Navodi da se sestra razbolela od užasnog mirisa koji je dolazio iz vode. To mu je dodalo motiv da odvede porodicu odatle. Majka, koja je imala samo osnovnu školu, bila je stub porodice tih godina. Rečenica koja ih je držala je bila: "Sve će biti u redu. Ako damo sve od sebe, dostići ćemo sve".

U knjizi "Fear No One", Alen opisuje teško detinjstvo koje je imao. Rags to riches se provlači kroz celu knjigu. Kraj u kojem je rastao je surovo smoždio snove u bolje sutra, nego što bi neko izmakao gvozdenoj ruci ekstremnog siromaštva.

Droga i nasilje bile su glavne dnevne vesti. "Zbog svega toga što se oko mene dešavalo, želeo sam da budem najbolji košarkaš ikada", rekao je Ajverson. "Broj jedan, jer naporno radim za to. Broj dva, to je moja profesija. Želim da budem najbolji u onome čime se bavim".

Tokom školovanja na Betelu, Alen je bio bolji fudbaler nego košarkaš. Pokrivao je četiri, pet pozicija na terenu. Na svakoj je bio bolji od ostalih u timu. Igrao je igru brže, pametnije i bolje od svojih timskih drugova. Iako sitne građe, obarao je lako protivnike. Opet zbog svoje građe, lako je bežao svakom defanzivcu. Imao je strašno dobru ruku, tako da mu je glavna pozicija bila kvoterbek, iako mu je idol bio Volter Pejton.

Tokom jednog leta izgubio je čak osam bliskih prijatelja, uključujući najboljeg, Tonija Klarka. Alen je jedini od ekipe ostao van kriminalnih radnji koje bi ga povukle na dno. Pored fudbala, košarka je bila njegova velika ljubav. Majka je takođe nastupala za Betel kao članica košarkaškog tima.

"Nekad se pitam, šta bi bilo da je odabrao fudbal. Sigurno bi bio jedan od najboljih kvoterbekova na koledžu. A posle toga? Samo nebo bi bila granica", rekao je trener Denis Kozlovski. Upravo tako, šta god da je odabrao bio bi uspešan. Ajverson ima srce šampiona. Srce koje se ne može izmeriti, ako bi ikada postojao način da to uradite.

Kada su mu rekli da su šanse da vidi NBA ligu izuzetno minimalne, uzimajući u obzir koliko momaka stoji u redu, Alen je rekao: "Ako je čovek mogao da ode na Mesec, onda je sigurno da ja mogu stići do NBA lige".

Kada je sa 15 godina skrenuo sa puta, prestao da pohađa školu i da se takmiči u sportu, pa je to zamenio gluvarenjem po kraju, desio se prelomni trenutak. Očuh je zbog dilovanja droge završio na dužoj zatvorskoj kazni. Alen je ostao jedina muška glava u kući. Tada je nešto kliknulo u Alenovoj glavi i shvatio je da će samo kanalizacija biti ono čemu će se vraćati svakog dana.

Prvi plan koji je imao je bio sledeći - sada ću zagrejati stolicu, ali i rasturiti sve srednje škole. Onda koledž u Diviziji I. Nakon toga ranije izaći na draft, gde će me pokupiti NFL tim. Imaću ugovor u džepu na milionski iznos, jer sam vanserijski talenat. Nema više kanalizacije. Nema više smrdljivih čarapa. Imaćemo vodu, struju i hranu svakog dana.

Video je svetlo na kraju tunela. To što im je nestao novac tokom srednje škole, nije pokolebao Alena. Majka se sa sestrama preselila, on je ostao sa Gerijem Murom, prijateljem porodice, koji je bio trener u školi. Mur je to iskoristio da ubaci rutinu u život momka koji nije bio za rutinu. Rano ustajanje, obavezan doručak, škola, domaći i rano pakovanje u krevet.

Pored toga što je bio najbolji državni kvoterbek, polako je ulazio u svet košarke, koja je bila sekundarni sport. Odraz koji nikoga nije ostavljao ravnodušnim, pregled igre, lakoća u nogama i neuhvatljivi driblinzi. Njegov krosover je bio stvar koje su se plašili svi odbrambeni igrači. Koledž skauti su u izveštajima navodili da takvog igrača nisu videli u bar poslednjih 15 godina, ako ne i duže.

Na Dan zaljubljenih, 1993. godine, svet se sručio na Ajversona. Svetla budućnost koja mu je prognozirana bila je pod velikim znakom pitanja. Alen je sa prijateljima bio na partiji kuglanja. Ušli su u konfrontaciju sa društvom koje su činili samo belci. Znali su ko je Alen i cilj je bio da se isprovocira tuča. Tuča je izazvana, tokom koje je, navodno, upravo Ajverson pogodio devojku stolicom.

Policija je stigla po pozivu vlasnika kuglane. Iako je dao izjavu da je otišao kada je zadat prvi udarac, jedini koga su se svi sećali bio je on. Uhapšen je zbog napuštanja mesta događaja kao jedini čovek kojeg su svi pominjali. Niko iz druge ekipe nije priveden, iako su upravo oni bili ti koji su izazvali tuču.

Kada je podignuta optužnica u kojoj je stajalo - "maiming by mob" koja objedinjuje više krivičnih dela, a u cilji da se osoba ubije - slučaj je postao nacionalna vest. U tom trenutku je imao samo 18 godina. Kazna je mogla da ide do 20 godina robije. Osuđen je na pet godina zatvora.

Klinička smrt velikog talenta. Umesto dresa koji bi nosio, dobio je zatvoreničku uniformu. Sve je nestalo. Sve opcije za beg iz košmara udarile su u zid zatvora. Nadajući se da će odluka biti promenjena nakon žalbi, ostao je bez stipendije. Nakon četiri meseca dobio je oprost guvernera države. Nedostatak validnih dokaza i labavih iskaza izvukao ga je iz mraka.

Nije se vratio u školu. Radio je sa mentorom kako bi uspešno položio završni ispit. U međuvremenu, majka je kontaktirala trenera čuvenog Džordžtauna. Tompson, koji je uveo Princeton offense stil na Džordžtaun, bio je poznat po radu sa centrima od kojih su neki sada među najboljim ikada.

Majka je majčinski ubedila trenera Tompsona da je on pravi čovek za njenog sina. Iako je znao malo o slučaju, rešio je da pruži priliku Ajversonu. Nakon razgovora sa mladom zvezdom bio je impresioniran. Školarina Džordžtauna je bila na stolu Ajversonovih. Naravno da je oberučke prihvaćena.

"Želim da zahvalim treneru Tompsonu. Zato što mi je spasio život. Zato što mi je dao šansu kada niko drugi nije želeo. Svi su me jurili dok sam bio u školi. Fudbalski i košarkaški skauti. Kada se desio incident, svi su nestali. Nije bilo više nikoga da pita za mene. Moja majka je otišla do trenera Tompsona da moli za šansu. On mi je pružio. Večno sam mu zahvalan".

I zaista. Alen je šansu iskoristio. Na koledžu se zadržao dve sezone, jednu duže od planiranog. Plan o fudbalskom putu koji vodi ka slavi, zamenila je košarkaška lopta. Već na prvom treningu je sve ostavio otvorenih usta. Brzina, snaga, izdržljivost, agresivnost. U svemu je bio bolji od drugih. Ali jedna stvar se znatno razlikovala. On je igrao za opstanak. Drugi nisu.

Hoya je imala odličnu visoku postavu sa opasnim fajterom, Džeromom Vilijamsom, koji nije prezao da se potuče na terenu. Pored njega tu su bili Otela Herington, Džahidi Vajt i Don Rid. Čitava petorka je završila u NBA ligi, sa manje ili više uspeha.

Alen je pored toga što je koševima zasipao rivala, bio jednako dobar na drugoj strani terena. Zbog svoje hitrosti, brzih ruku i nogu, lako je čuvao protivničke bekove. Bio je proglašen za najbolje defanzivca Big Easta. Iako su Keri Kitls i Rej Alen bili više "ispolirani", nije postojao igrač zbog koga bi ljudi skakali iz sedišta kao zbog Ajversona.

U direktnom duelu sa najvećim rivalom za nagradu najboljeg, Ajverson je praktično sam pobedio Haskije. Nije mu bilo strano da podeli više od 10 asistencija kada je udvajan. Ako bi ga pustili jedan na jedan, ubacio bi lako 40 poena. Nekih večeri bi rešio da igra paklenu odbranu, pa bi ukrao preko 10 lopti. Onda bi sakupio 10 skokova, iako je u timu imao Džeroma Vilijamsa.

U prvoj sezoni su ispali od Severne Karoline, koju je predvodio Džeri Stekhaus. Hemija u timu je bila taj faktor koji ih je delio od osvajanja trofeja. Nije uvek bila na istom nivou. Druge i poslednje sezone Ajversona na Džordžtaunu, ispali su od UMassa u kome je glavna zvezda bio Markjus Kembi. Čak 11 priznanja u dve godine bilo je dovoljno da ga dovedu na pol poziciju na draftu.

Filadelfija je tražila izlaz iz začaranog kruga u kome se nalazila. Bio im je potreban neko ko neće samo pokrenuti tim, nego ko će istovremeno dati nadu navijačima da se stvari menjaju. Draft 1996. je doneo Siksersima prvi pik. Iako trener Tompson nije želeo da mu igrači izlaze bez diploma, u Alenovom slučaju je napravio izuzetak.

Alen se pridružio timu Siksersa, kome se sezonu ranije priključio Džeri Stekhaus. Timom je i dalje gazdovao Derik Kolmen. Uspon Ajversona bio je svemirski. Ali njegov uspon nije pratio timski uspon. Sikersi su i dalje bili na dnu, sve dok nisu raskrstili sa starim navikama. Derik Kolmen je bio jedna od njih.

U ruki sezoni postao je prvi strelac, asistent i kradljivac lopti u timu. Međutim, te sezone se desio čuveni potez - The Crossover. Utakmica između Bulsa i Siksersa nije ništa dokazivala. Bulsi su bili najbolji, Siksersi skoro pa najgori.

"Sećam se da sam bio baš inspirisan, jer je Džordan moj heroj i svi to znaju", rekao je Ajverson više godina nakon događaja. "On je bio omiljeni igrač, moj idol. Bukvalno sam želeo da budem kao on. Uvek sam govorio porodici, prijateljima i saigračima, da ako budem imao prilike da igram protiv najvećeg ikada, probaću moj potez".

Ajverson prolazi Džordana
Izvor: Youtube/ESPN

Onda je usledio ples Ajversona. Shake and shake, jedan pa drugi crossover i Džordan je ostao van balansa. Alen se podigao na šut i pogodio. Ovaj potez postao je glavna vest na svim špicama. Ovaj potez se gleda i vrti i danas. Ovaj potez je Ajversona betonirao na mapi NBA lige. Svi su pre toga znali ko je broj 23, a od te večeri su svi znali za broj 3.

U 13 utakmica koje su odigrali jedan protiv drugog, Džordan je odneo jednu pobedu više. Alen je ubacivao u proseku 30 poena u tim duelima, dok je Džordan ubacivao 23 poena. Ajverson mu je čak dva puta u 13 utakmica ubacio preko 40 poena. Na sve to, u ruki sezoni je oborio Čemberlenov rekord ubacujući preko 40 poena u više od tri uzastopne utakmice.

Protiv Kobija Brajanta takođe vodi u prosečnom broju ubačenih poena. Brajantu je čak pet puta ubacio preko 40 poena, dok je Brajant to uradio dva puta. Reju Alenu je sedam puta ubacio preko 40 poena. Igraču koji mu je bio najveći rival tokom koledž dana. I tako redom, od zvezde do zvezde, Alen je ubacivao onoliko koliko je želeo. I niste mu mogli ništa.

Tokom četiri sezone u svojoj impresivnoj karijeri ubacivao je preko 30 poena u proseku, dok je isti broj sezona bio prvi strelac lige. U četiri plej-of nastupa je beležio preko 30 ubačenih poena. Mod u kome je igrao, u timu gde se sve svodilo na njegov ofanzivni potencijal, može se smatrati u najmanju ruku neverovatnim.

Njegova igra nije imala previše rezona ako bi gledali suvu statistiku. Ali naravno da to ne gledate kada je Ajverson u pitanju. On je bio van statistike. Van standarda i kalupa. Van rezona i striktnog plana. Da je bio u tome, ne bi bio to što jeste. Ne bi postao hodajuća kultura i idol gotovo svih klinaca. Široke pantalone, marame, kačketi, lanci, hip hop - on je doneo mentalitet ulice u ligu. Nešto što se niko pre njega nije usudio.

Kada je Leri Braun stigao u Filu, vrlo brzo je shvatio da tim može da raste samo ako je Ajverson neprikosnoveni lider tima. Odlazak Stekhausa, kojeg su uzgred mučile povrede, bio je put u nepoznato. Put koji je, ispostaviće se, bio pravi. Fila je u pet uzastopnih sezona stizala do plej-ofa što je bilo u domenu naučne fantastike godinama pre.

Tim se pre svega pojačao vrsnim defanzivcima ili bar onima koji su svoj potencijal u najvećoj meri fokusirali na defanzivnu igru. Retlif je dominirao u blokadama. Erik Snou, Džordž Linč i Eron Meki bili su sjajni u odbrani spoljnih pozicija.

Eron Meki je bio istaknut kao čovek koji je najviše uticao na Ajversona i od koga je dosta naučio. Iako stariji samo tri godine, Ajverson je u njemu video drugog oca, jer prvog nije ni imao. Meki je izjavio kako je klonuo duhom kad je čuo da ide u Filu koju su mnogi smatrali crnom rupom koja guta igrače. Vrlo brzo je promenio mišljenje kada je počeo da provodi dosta vremena sa Ajversonom.

Iako su Sikersi stizali do plej-ofa, stidljivo su počeli da se raspituju o potencijalnom trejdu koji bi uključio Ajversona. Razlog je bio tihi rat prve zvezde i prvog trenera tima. Iako su imali gomilu nesuglasica trener Braun je zadržao mišljenje koje je formirao o Alenu.

"Gde god se pojavim klinci mi prilaze i pitaju o Ajversonu. On je njihov idol, pored toliko fantastičnih igrača koje je liga dala. Mnogo dece žele da budu novi Ajverson. To je nešto što pokušavam da kažem njemu, da to razume. Da mora da ima odgovornost. On me je načinio boljim trenerom zbog našeg odnosa i svega što smo prošli zajedno. Bilo je stvari van terena koje su me izluđivale, ali nikad nije nedostajalo poštovanje. Takvim talentima nije lako da igraju pod bilo kojim trenerom. Posebno sa mnom. Mislim da smo na kraju obojica dosta naučili i imali benefite iz našeg odnosa".

Trejd je bio blizu, kao i dogovor sa Detroitom, ali je Met Gajger odbio da bude trejdovan. Praktično je veliki ćelavac ostavio Ajversona u timu. Kada je bilo jasno da ostaje, nesuglasice su ostavljene po strani kako bi se napala titula.

Posle dve uzastopne eliminacije od Milerove Indijane, Sikersi su sezonu 2000/2001. počeli i završili kao šampionski tim. Samo 26 poraza. Iz Atlante je stigao DIkembe Mutombo, kao zamena za povređenog Retlifa. Uz već standardnog 30+ Ajversona, Meki je bio fenomenalan protiv Indijane u kojoj je otpor pružao samo Redži Miler, već u veteranskim godinama. Mutombo je bio gospodar reketa. Pejsersi su uspeli samo časno da se oproste.

Onda su redom izbacili Toronto i Milvoki, obe serije u sedam utakmica. Obračun Kartera i Ajversona je bio epski. Alenov veliki prijatelj Meki bio je ponovo izuzetna podrška uz Mutomba. Ispostaviće se da je potez dovođenja Mutomba bio jedan od ključnih za ovu kampanju koja ih je dovela do finala lige.

Protiv Milvokija je bilo nešto specijalno. Ponovo su oči u oči bila dva najbolja koledž igrača. Ajverson protiv Reja Alena. Gledajući statistički, Rej Alen je odigrao gotovo perfektan plej-of. Šutirao je preko 50 odsto za tri poena, uz podršku Glena Robinsona i Sema Kasela.

Ajverson je imao daleko lošije procente, ali opet dolazimo do toga. Ajverson i statistika ne idu zajedno. Nikada. Ispostaviće se da je utakmica broj pet bila presudna, kada su Baksi imali dve prilike za pobedu, posle dva promašena bacanja Mekija. Robinson je promašio, onda i Alen. Ajverson je u sedmoj utakmici odigrao simultanku ubacivši 44 poena.

Blistao je u toj utakmici, pa čak i statistički. Mutombo je uhvatio 19 skokova, podelio 7 blokada i ubacio 26 poena. Meki je na 10 poena dodao čak 13 asistencija, 6 skokova i 4 ukradene lopte. Milvoki je ostao bez ikakve šanse da se nađe u finalu gde su čekali strašni Lejkersi predvođeni tandemom Šek - Kobi.

Prvo finale za Sikerse posle 17 godina. U prvoj utakmici Alen je postigao 48 poena. Ova utakmica se premotava, posebno u glavi Tajrona Lua, kada je Ajverson postigao jedan od ključnih koševa bacivši Lua na parket i prešavši preko njega posle pogođenog šuta. To je bila jedina pobeda Siksersa u seriji, iako je Ajverson beležio skoro 36 poena po meču.

Lejkersi su jako dobro skenirali tim Siksersa. Spremili su se odlično taktički. Shvatili su da Ajversona moraš da pustiš da ubaci svoje, jer će u ovom ili onom slučaju on svoju kvotu dostići. Mutombo se koliko - toliko nosio sa Šekom. Ključ je bio neutralisanje Mekija. Ovo im je pošlo za rukom i posao u finalu je bio znatno lakši.

Svi jako dobro pamte odlazak Mekija iz Siksersa i količinu suza koje je Ajverson prolio na konferenciji za novinare, sedeći između svoje dece. Negde na sredini te sezone Alen je doživeo povredu šuterske ruke i počeo je da nosi čuveni rukav, koga su kasnije uveli Karmelo Entoni i Kobi Brajant.

Postoje priče, više tračevi, da je rukav značajno uticao na poboljšanje procenta šuta, ali su tvrdnje pripisane placebo efektu da se više veruje ruci dok se nosi rukav. I tako je rukav dobio svoju široku komercijalnu upotrebu.

Usledile su mnoge turbulencije, propuštanja treninga, utakmica, nejavljanja treneru, odbijanja ulaska sa klupe. Van terena, uhvaćen je u kolima iz kojih je kuljao dim marihuane. Ispod sedišta je pronađen pištolj. Ajverson je pušten uz kauciju, dok je njegov prijatelj preuzeo krivicu za oružje.

Taj period karakteriše i smrt najboljeg prijatelja Ajversona. Neposredno posle Alen je došao na čuvenu konferenciju za novinare koju je prenosio ESPN. Izbrojite koliko je puta pomenuo reč trening tokom intervjua i koliko je zabavio novinare koji su došlu na pres konferenciju (video ispod). Taj propušteni trening se desio zbog smrti Alenovog najbolje prijatelja i tada je poručio novinarima da samo na jedan dan budu "u njegovim cipelama" i razumeju situaciju kroz koju prolazi.

Alen Ajverson
Izvor: Youtube/ TheNBAFreak

Uzimanjem talentovnog Iguadale sa drafta i Krisa Vebera u trejdu, Siksersi su se vratili u plej-of u sezoni 2004/2005. Tako je i došla četvrta titula najboljeg strelca lige za Ajversona. Tim koji je po imenima bio čak bolji od onog koji je stigao do finala. U plej-ofu su izbačeni od tima Pistonsa koji je vodio Leri Braun, stari Ajversonov trener koji ga je najbolje razumeo.

Sledeće sezone je u prvi plan izbio ego Ajversona, kada je beležio čak 33 poena po meču, ali je tim ostao bez plej-ofa. Pritom su tu bile dve lude glave, Ajverson i Veber. Takav tim je bio osuđen na propast. Nezadovoljstvo je raslo kao kvasac. Ajverson je zatražio da bude trejdovan.

Prvi MVP lige posle legendardnog Mozesa Melouna spremao se na odlazak iz grada bratske ljubavi. Filadelfija se spremila za rebidling i život posle Ajversona. Dekada Ajversonove vladavine se završila. Najveći buntovnik NBA lige preselio se na zapad, među Nagetse, gde je morao da deli ulogu vođe sa Karmelom Entonijem.

Na polovini sezone Entoni je dobio ozbiljnu konkurenciju u potrošnji lopti. Nije bilo adekvatne količine koju ovaj tandem ne bi lako potrošio. Obojica su šutirali očajno za tri poena, posebno Karmelo. Uprkos tome stigli su do plej-ofa u kome su odmah ispali od mnogo ozbiljnije i organizovanije ekipe Sparsa.

Kada je Ajverson preuzeo lidersku palicu u sezoni 2007/2008. stigli su do mnogo boljeg skora u sezoni. Međutim, plej-of im je doneo Lejkerse u prvoj rundi. Kobi, ovog puta bez Šeka, izvadio je "metlu" i uklonio Nagetse kao prašinu sa cipele. Ajverson, Entoni i Kleiza su se takmičili ko će više puta šutnuti za tri poena i promašiti.

Poznata je situacija kada je kažnjen zbog komentara na račun sudije Stivija Džejvija, koji mu je dao dve tehničke greške na utakmici protiv bivšeg tima. Kasnije je sudija Donahju u svojoj knjizi opisao da je sudija Džejvi imao pažljivo i dugo gajen animozitet prema Ajversonu. Ovo je i Ajverson zamerio, ali je tada dobio kaznu od 25.000 dolara. Inače, svaki povratak Ajversona rezultirao je rasprodajom hale i stajaćim ovacijama za poslednje etabliranu legendu kluba.

U sezoni, u kojoj je Ajverson trejdovan za Bilapsa, Denver je stigao do finala dok su Pistonsi prošlogodišnje finale konferencije zamenili gledanjem plej-ofa ispred televizora. Svima je tada postalo jasno da je Ajverson više štetan, nego koristan za ekipu. Vrlo brzo je napustio mračni Detroit koji je zamenio Memfisom. Tamo mu je bio nepojmljivo da ulazi sa klupe, pa su tako vrlo brzo našli zajednički jezik koji se zove raskid ugovora. Karijeru je završio tamo gde je započeo svoj put. U Filadelfiji.

To je izazvao do tada neviđene ovacije publike i preplavljenost emocijama kod Ajversona. To je bio grad koji ga je istinski obožavao. Već u februaru, Alen je zbog bolesti ćerkice, izostao iz sastava. Glavni menadžer Stefanski je izjavio da se Ajverson neće vraćati do kraja sezone zbog ličnih razloga. Poslednja utakmica je bila protiv Bulsa predvođenih Rouzom, koja je završena porazom.

To oslikava uspon i kasniji pad ovog velikog strelca i neverovatnog talenta. Sigurno se neće pojaviti niko toliko talentovan. Niko sa potencijalom koji je nesaglediv, ali i neshvatljiv. Uz nekoliko utakmica za Bešiktaš, posle operacije lista, Ajverson je odlučio da se penzioniše.

Ako izuzmemo aktivne igrače, Ajverson se nalazi na petom mestu večne liste po prosečnom broju postignutih poena tokom karijere - 26,7 poena. Ispred njega su samo Džordan, Čemberlen, Bejlor i Džeri Vest. Veliko je pitanje da li bi se pozicionirao više da je celu karijeru proveo u Sikersima.

On je simbol dihotomije u košarci. Jednako podizan do zvezda i žestoko kritikovan. Apsolutno bez sredine. Za društvo u kulturnim i generacijskim tokovima, on je predstavljao najdublje strahove i najblistavije nade.

"Dao sam košarci sve. Strast je i dalje tu, ali želja više nije. Bila je ovo nezaboravna vožnja".

Niko nije igrao igru sa toliko srca kao on. Danas, to veliko srce kuca svakim udarcem lopte od parket u dvorani Siksersa.

On je bio odgovor. Na sva pitanja.

Tagovi

NBA