Kokoškov o strancima u reprezentaciji, Dončiću, da li bi vodio Hrvatsku...

Dolazak Igora Kokoškova na mesto selektora Srbije izazvao je veliku pažnju košarkaške javnosti, pa tako i u Hrvatskoj.

Tamošnji portal "Index" uradio je opširan intervju sa novim selektorom "orlova", a jedna od tema bilo je angažovanje stranaca u nacionalnim timovima.

Poznato je da se Kokoškov ne protivi tome i da je na njegovom radaru Frank Kaminski, košarkaš srpskih korena koji je rođen u Americi i nastupa za Finiks.

"Mislim da treba igrati po pravilima. FIBA je postavila neka pravila, ona su zakon, a zakone treba poštovati. Postoji li mogućnost da naturalizovani stranac može da igra za reprezentaciju? Onda ne vidim u čemu je problem ako zaigra. Mislim da kod tog pitanja postoje dvostruki standardi. U slučaju da javnost nije čula za nekog stranca, onda će sigurno reći ne, no hipotetički gledano, da Lebrom Džejms ili Kevin Durant izraze želju da zaigraju za neku reprezentaciju, uveren sam da bi svi itekako bili za. Slažem se da takav igrač mora doneti kvalitet više, biti bolji od onoga što mi imamo, a ako je tako, onda ne vidim zašto bi to bio problem. U Srbiji smo imali takav slučaj. Za žensku reprezentaciju je igrala Danijel Pejdž. Tu su, takođe, dvostruki standardi. Ako je Savez rekao 'ne' za strance, onda bi to trebalo važiti jednako za sve, i za mušku i za žensku reprezentaciju. Ponavljam, pravilo je takvo kakvo je i kao trener, ja sam za to da se ono iskoristi za dobrobit reprezentacije. Ako neke puno jače i bogatije nacije od nas posežu za strancima, zašto ne bismo to uradili i mi? Naravno, ako je takav igrač zaista pojačanje", objasnio je Kokoškov svoj stav.

Kolege iz Hrvatske interesovalo je kako je toliko velika razlika u rezultatima reprezentacija, kada je i Srbija, poput njihove države, malo košarkaško tržište u kom obitavaju razni menadžeri i sumnjivi likovi, ali je za "orlove" peto mesto na Svetskom prvenstvu neuspeh.

"Ja nastavljam tamo gde su stali moji prethodnici. Dušan Ivković, Željko Obradović i Saša Đorđević radili su fantastičan posao, negovali su tradiciju i kult košarke i reprezentacije. Taj kult je nešto što je nužno, da svaki igrač smatra da je čin igranja za svoju zemlju nešto posebno. S druge strane, u odnosu na Hrvatsku, mislim da imamo nešto bolji balans na rosteru, bolje smo popunjeni na većem broju pozicija. Sećam se brazilske reprezentacije koja je u jednom trenutku imala tri startna NBA centra, tri dominantna centra - Splitera, Varežaa i Nenea, a opet ništa nisu mogli da urade. Bez obzira na to koliko oni bili vrhunski, nisu mogli sva trojica u isto vreme da budu na parketu. Reprezentaciju ne čine imena, nego tim. Po meni su to dva ključna faktora koji čine razliku između srpske i hrvatske reprezentacije", istakao je iskusni strateg.

Pokušao je Kokoškov i dodatno da objasni problem koji imaju Hrvati, čiji su košarkaši sa sedam imena najbrojniji u NBA ligi posle Francuza, kojih ima devet.

"Iako nisam vodio neku detaljnu analizu hrvatske reprezentacije, s obzirom na to da sam kao selektor Gruzije i Slovenije u nekoliko navrata igrao protiv Hrvatske, neke stvari znam. Akutan problem hrvatske reprezentativne košarke je nedostatak kvalitetnog plejmejkera. Roko Ukić igra godinama, veteran je, a mislim da i dalje Hrvatska na toj poziciji nema boljeg. Dugo se nije pojavio mladi igrač koji na kvalitetan način može odraditi tu rolu, a bez vrhunskog razigravača u današnjoj košarci nema ni rezultata. Veliki problem svih reprezentacija na prostoru bivše Jugoslavije je slaba baza za stvaranje igrača. Znam da su se u Hrvatskoj ugasili ili su na slabim granama nekad snažni centri poput Splita, Zadra ili Šibenika, a kad nemate jaku bazu, onda trpi i reprezentacija. Još jedan problem hrvatske reprezentacije je velik disbalans po pozicijama. Odlično ste popunjeni na pozicijama tri i četiri, no imate probleme na drugim mestima. Disbalans rostera zna često biti ključan faktor. Jednostavno, u takvim okolnostima Hrvatska ne može iskoristiti pun potencijal vrhunskih igrača koje nesumnjivo ima".

Neizbežna tema razgovora bio je Luka Dončić, koji ove sezone dominira NBA ligom iako mu je tek 20 godina.

"Do juče smo pričali o Luki kao o igraču koji dolazi, a danas o njemu govorimo kao o jednom od najboljih igrača NBA lige. Košarka koju on sa svojih 20 godina igra stavlja ga u poziciju jednog od najdominantnijih igrača današnjice, a posebno je fascinantna brzina u kojoj se sve to odigralo. Više nema smisla pričati o njegovom potencijalu, Luka je takav narativ nadrastao. Njegova igra očarava. Jednako je opasan po koš suparnika kao što na fantastičan način razigrava ekipu i svakog svog saigrača čini boljim nego što on možda objektivno jeste. Luka je danas možda i najsvestraniji igrač na svetu", smatra selektor naše reprezentacije.

Kokoškov ne misli da je Dončić pogrešio što nije otišao u jači klub od Dalasa, u kom bi mogao da se bori za titulu, a upitan je i da li se kaje što je Finiks prošle sezone, kada je on bio na mestu glavnog trenera, umesto slovenačkog reprezentativca na draftu izabrao Deandrea Ajtona.

"Nažalost, na to vam pitanje zbog profesionalnih kodeksa ne smem odgovoriti, ali kad ste me već pitali, reći ću vam da spavam mirno i bezbrižno".

Igor Kokoškov je prvi evropski trener koji je vodio neki NBA tim. Nije to potrajalo, ali ne žali...

"Ne postoji diskriminacija prema Evropljanima u NBA. Barem je ja nisam doživeo. Igrači traže informaciju, a svejedno im je od koga ona stiže, od američkog ili evropskog trenera. Važno je jedino da je ona dobra i da ide u korist tima i njih kao pojedinaca. Ima i dobrih i loših igrača, kao što ima i dobrih i loših trenera. Nema to veze s jezikom. Zašto nije uspelo sa Sansima? To je pitanje koje zahteva malo dužu analizu. Imali smo mnogo mladih igrača, a nismo imali pravog plejmejkera. Danas je nemoguće igrati modernu košarku bez vrhunskog razigravača. Jednostavno, u tom trenutku nismo bili spremni za bolji rezultat, a uprkos svemu, kad se osvrnem na taj period, nemam nikakvih loših sećanja. Život je takav, sport je takav, idemo dalje".

Posle uloge glavnog stratega, vratio se na poziciju pomoćnika, u Sakramentu, gde je sarađivao sa Lukom Voltonom.

Takav potez ne smatra korakom unazad.

"Ma kakvi! Treneru je mesto na terenu, sa igračima. To je jedini način za napredovati i biti još bolji u ovom poslu. Moj ego je na dobrom mestu, nikada nisam robovao taštini i jedino što želim da radim jeste da se usavršavam. Ni u jednom trenutku nisam imao dilemu hoću li prihvatiti posao u Kingsima ili ne".

Na hipotetičko pitanje da li bi preuzeo reprezentaciju Hrvatske da mu je bilo ponuđeno, rekao je:

"U karijeri sam vodio reprezentaciju Gruzije i Slovenije. Ja sam zanatlija, dakle, čovek koji se bavi terenom. Moj život i moj posao je košarka, ne politika. Da je postajao nekakav kontakt, zašto ne, sigurno bih razmotrio i takvu mogućnost. Nemam predrasuda, nisam apolitičan, no politika nikad nije bila presudan faktor u mom životu niti je kontrolisala poslovne odluke koje sam donosio", istakao je Kokoškov.