Doktor reprezentacije Dragan Radovanović ispričao je šta se sve događalo sa Borišom Simanićem na Filipinima.
Boriša Simanić (25) ostao je bez bubrega na Svetskom prvenstvu u košarci. Na utakmici protiv Južnog Sudana dobio je udarac u tom predelu. U prvi mah nije delovalo tako ozbiljno, ali se ispostavilo da je situacija mnogo gora nego što je izgledalo, na kraju mu je odstranjen jedan bubreg. Doktor reprezentacije Srbije Dragan Radovanović prepoznao je sve to i spasao je život srpskom košarkašu.
Šta se sve izdešavalo i kako je to izgledalo sa lica mesta prepričao je upravo iskusni lekar. "Ceo život radim kao hirurg, sastavni deo mog posla je da se susrećem sa životno ugrožavajućim stanjima koje morate da prepoznate i da ih rešavate na pravi način. Povreda je bila dramatična i te povrede četvrtog-petog stepena bubrega veoma su dramatične, jer su povezane sa izdašnim krvarenjem koje samim tim ugrožava život", počeo je Radovanović u emisiji "Kec na jedanaest" na televiziji K1.
Ovakvi tipovi povrede retko se dešavaju. "Takve povrede su raritet u sportu. Na internetu sam pokušao da nađem, da li je postojao neki primer tako teške povrede. Generalno, povrede bubrega su od jedan do pet posto u čovekovom organizmu i spadaju u retke povrede, a kada uzmete najteži, taj četvrti-peti stepen povreda, oni su još ređi, a u sportu su ekstremno retki, ja nisam našao takav primer. To daje ozbiljnost celoj situaciji, jer ne očekujete da se tako nešto dogodi u sportu i kada se desi onda treba reagovati na pravi način, kako bi se izbegle najgore posledice."
I njega je iznenadio stepen povrede. "Moguće su te povrede prva tri stepena koje su lakše i ne rešavaju se operacijama. U košarkaškom sportu često dolazi do udaraca u predelu različitih unutrašnjih organa. Jednu od teških povreda je imao i naš košarkaš Rakota u Italiji. Dobio je udarac laktom i imao je prsnuće dvanaestopalačnog creva i pankreasa. To je zaista jedna vrlo ozbiljna povreda, koja je rešavana jednom ozbiljnom abdominalnom hirurškom operacijom. On se dugo oporavljao. Te povrede su moguće i tu je verovatno sklop okolnosti i velika energija koja se preda tkivu kod tih udaraca. Za takve teške povrede potrebna je teška energija, da bi došlo do destrukcije tkiva. To je mehanizam nastanka povrede. Sport je sve više gladijatorstvo, nego što je veština i to je osnovni problem. Mnogo više ima kontakta. Najveća i najstandardizovanija istraživanja radi NBA. Oni na pet godina rade istraživanja o procentu povreda. U poslednjih deset godina u NBA ligi, su povrede značajno češće nego u prethodnom periodu, a razlog je u tome, što ima mnogo više kontakta, energije i kolizije udaraca, jer to je nešto što je izgleda interesantno ljudima."
Opisao je kako je sve to izgledalo prvo na parketu, a onda u bolnici. "Pet minuta posle povrede, po nekim znacima koje sam video, ustanovio sam da je ozbiljna povreda u pitanju. Odveli smo ga odmah u bolnicu, gde zbog organizacije posla, nikako nismo mogli da brzo sprovedemo te procedure. Specijalisti u tom momentu nisu bili u bolnici, već mlađi lekari koji su bili na telefonu sa starijim kolegama. Ja sam insistirao da se uradio odmah skener, gde se utvrdilo da je u pitanju ozbiljna povreda. Oni su snimak poslali urologu koji nije bio u bolnici. Insistirao je da ga ostavimo jedan dan u bolnici i da sutradan ponovimo snimak."
Tako je počela borba za Borišin život. "Ostao sam sa njim tu noć u bolnici, jer sam pretpostavio da to ne može tako da bude. On je dobijao sve jače i jače bolove, davali su mu jake lekove protiv bolova, koji su veoma opasni u takvoj situaciji. Onda sam ja zahtevao i digli smo čitavu uzbunu da mu se ponovo uradi skener na kome se videlo da je krvarenje znatno značajnije. Lekari su se pojavili, kada su videli nalaz. Vodili smo ozbiljnu borbu da prvo ponovimo snimak, a onda da oni svi dođu kako bi bio operisan na vreme. Izgubio je preko dva litra krvi, kada je urađena operacija."
Tada su se pojavile dodatne komplikacije. "Onda su nas u pet ujutru zvali da nemaju krv, jer Boriša ima retku krvnu grupu i da bolnica ne može da nabavi krv. On je A negativna krvna grupa. Onda smo celo jutro i noć jurili krv. Niko od nas nije imao tu grupu, jedino mama Bogdana Bogdanovića. Ona je žena odmah krenula sa nama da da krv, ali iz nekih proceduralnih razloga nije mogla. U jednom trenutku su spomenuli da su zvali Crveni krst. Pošto sam ja predsednik u Srbiji, zvao sam odmah njihovog Generalnog sekretara i u roku od dva sata smo dobili dovoljne količine krv." Ovo je majka Bogdana Bogdanovića:
Lekari su želeli da mu spasu bubreg, ali to nažalost nije bilo moguće. "Želeli su da spasu bubreg, to se prvo i radi u takvoj situaciji. Zaustavili su krvarenje, ali je nastala komplikacija i morala je da se uradi druga operacija u kojoj mu je odstranjen bubre, nakon čega se jako lepo oporavlja."
Dalo je sve ovo dodatni motiv košarkašima da se bore, na kraju su osvojili bronzu na Mundobasketu. "Momci su psihološki sve izdržali i ulazili su u utakmice, da pobede za Borišu. Oni su na izazov odgovorili snagom duha, karaktera zajedništvom i zbog toga su fenomenalni. Nije ih to pokolebalo, nego su videli da se na taj način bore za Borišu. U tome smo uspeli zajedno. Meni je velika čast i zadovoljstvo što sam bio sa tim momcima."
Za kraj je otkrio i šta je pričao Simaniću u teškim momentima. "Uvek sam mu govorio šta se dešava i šta može da se dogodi. Da će prvo probati da mu spasu bubreg, ali sam ga onda pripremao i na to da će možda morati da ga izvade. Razuman je čovek, govorio sam mu da će se oporaviti i da će moći da nastavi da se bavi košarkom", zaključio je Radovanović.