Legendarni Dejan Bodiroga se u velikom intervjuu prisetio titule prvaka sveta koju je Jugoslavija osvojila u Indijanopolisu 2002. godine.
Dejan Bodiroga nije često u medijima, ali kada jeste, onda ima šta da kaže. Legendarni srpski košarkaš dao je veliki intervju za hrvatski portal "Indeks", u kojem je opširno govorio o detaljima svoje karijere.
Bodiroga je govorio o ABA ligi, srodstvu sa Draženom Petrovićem, ali je posebno zanimljivo bilo njegovo sećanje na pobedu Jugoslavije protiv američkog "drim tima" u Indijanopolisu 2002. godine.
Jugoslavija je tada u četvrtfinalu savladala SAD, a taj susret osim po pobedi nad Amerikancima na njihovom tlu, ostao je upamćen i po Bodiroginom "susretu" sa Redžijem Milerom.
Na tom meču, Bodiroga je bio "uhvaćen" kako prilazi čuvenom trojkašu i uzima njegov peškir ne bi li obrisao svoju ruku. Sada se prisetio tog danas legendarnog detalja.
"Video sam da je šokiran situacijom, da mu nije bilo jasno šta se događa. Nisu očekivali da možemo da ih dobijemo, u očima sam mu video nevericu i da je tek tada shvatio da je đavo odneo šalu", počeo je Bodiroga za "Indeks".
"Bila je to odlična ekipa Amerikanaca. Džordž Karl je bio trener, Greg Popovič pomoćnik. Možda njih par nije igralo, ali bio je to sjajan sastav i mislili su da će se prošetati do zlata. Divac je odigrao odlično prvo poluvreme, Peđa Stojaković je celu utakmicu igrao odlično, a Gurović nas je s dve neverovatne trojke, kad smo bili na -10, vratio u egal. Tada smo zaigrali s visokom postavom, s četiri igrača koja su mogla igrati sve pozicije. Imali smo tada avangardnu i modernu petorku. Jarić s dva metra, Peđa Stojaković 203 cm, Gurović 203 cm, ja 205 cm, Divac 212 cm", priseća se Bodiroga pobede u Indijanopolisu.
Nekadašnji evropski i svetski šampion s Jugoslavijom nastavio je priču o meču sa Amerikancima, ali se prisetio i nekih ranijih duela, poput onog u finalu Olimpijskih igara 1996. u Atlanti.
"Imali smo petorku gde su svi bili preko dva metra. Kad smo u drugom poluvremenu počeli da se vraćamo, znali smo da možemo da ih dobijemo. Zapravo, to se dalo naslutiti još u finalu Igara u Atlanti. Bila je to strašna ekipa, u odnosu na Barselonu 1992. tamo samo nisu bili Džordan, Medžik i Bird. Njihova centarska linija je bila zastrašujuća. Olajdžuvon, Šek i Robinson. Do 30. minuta smo bili na poen-dva, a mi tada nismo bili ni kompletni. Zato mi taj Indijanapolis i nije bio neko preveliko iznenađenje, jer se kad-tad moralo dogoditi da neko dobije Amere bez obzira na to koliko dobri bili", rekao je Dejan Bodiroga.