"Ležao je na podu i imao je dvije rupe u ruci".
Poznati australijski centar Eron Bejns (35) doživio je tokom Olimpijskih igara u Tokiju ozbiljan zdravstveni problem, zbog kojeg je morao ponovo da uči da hoda, da koristi ruke... Kada se vratio u domovinu, prolazio je kroz iste motoričke vježbe kao i njegovo treće i najmlađe dijete - koje je tada imalo samo šest mjeseci.
Kako je snažni centar, koji je svojevremeno igrao i u ABA ligi za Olimpiju, došao u tako tešku situaciju? Priča je zaista na momente zastrašujuća.
Sve se dogodilo u toku grupne faze Olimpijskih igara, kada je njegova Australija igrala važan meč protiv Italije. Trener je htio da ga uvede u igru, ali Bejns je između treće i četvrte četvrtine preko terena otišao u svlačionicu i to trčeći, jer se nadao brzom povratku na teren, da bi pomogao ekipi u finišu.
Jedan član stručnog štaba je išao za njim i kada je ušao u svlačionicu zatekao je jeziv prizor - Bejns je ležao na podu, dres mu je bio krvav, a na nadlaktici je imao dve duboke i neobjašnjive ubodne rane. Odmah su mu prišli da ga podignu i da mu pomognu da se uspravi.
Ubrzo je ustanovljeno da je ruku povrijedio udarivši se u kuke za peškire, potom je vjerovatno udario glavu pri padu, a čim su ga stavili na nosila, Bejns je hitno slao slike svom agentu. U jednom trenutku je pokušao da ode do toaleta, ali čim je pokušao da stane na noge - samo je pao.
Zvanično je saopšteno da se samo povrijedio u kupatilu, ali Bejns zapravo više nije mogao da hoda, hitno je smješten u japansku bolnicu u kojoj je trpeo snažne bolove, redovno gubio svest i plašio se da više nikad neće moći da stane na noge. "Moj rođak Don imao je nesreću pre 10 godina i on je kvadriplegičar, tako da u porodici iz prve ruke znamo kako sve to izgleda. Bio sam preplašen", rekao je Bejns u opširnom intervjuu za "ESPN" o dramatičnim danima.
Bivši šampion NBA lige sa San Antonijom igrao je prošle sezone za Toronto, a prve signale da nešto nije dobro dobio je u toku olimpijskog turnira, kada je u toku utakmice protiv Italije pokušao da zakuca, pa se srušio na parket, i to na glavu i vrat. "Nismo znali šta se zaista desilo. Neurolozi ne mogu da kažu definitivan uzrok problema, ali sam i poslije tog pada bio u velikim bolovima. Bili su mi potrebni ljekovi protiv bolova da bi igrao".
Kada je pao u svlačionici, hitno je odvezen u bolnicu, gdje je utvrđeno da je imao unutrašnje krvarenje koje je vršilo pritisak na kičmenu moždinu. Zbog toga je izgubio orijentaciju i ravnotežu. "I dalje sam hteo da igram na sledećoj utakmici, a japanski doktori su mi rekli da sam lud. Kada pogledam za sobom, ne mogu da vjerujem šta se dešavalo", rekao je Bejns.
Srećom po njega, uspostavio je telefonsku vezu sa australijskim doktorom usred noći, koji je rekao da je viđao takva stanja i ranije i da postoji fizička terapija u kombinaciji sa ljekovima koja će pomoći da mu se smanje otoci, da bi mogao da dođe kući.
Dvije nedelje poslije toga, Bejns se borio da ustane, saigrači su mu donijeli u bolnicu osvojenu bronzanu medalju, a čim je stao na noge transportovan je iz Tokija u Brizbejn. Na njegovu žalost, japanski doktori su bili u strahu da ga puste da sjedi, pa je morao da leti za Australiju posebnim medicinskim letom, fiksiran i u anesteziji tokom osmočasovnog leta.
Kada je došao u Australiju, zbog strogih kovid-pravila morao je da bude dvije nedelje u karantinu u lokalnoj bolnici i nije mu bilo dozvoljeno da vidi suprugu i decu. Oni su mogli da ga vide samo tokom terapije, jer je pokušavao da stane na noge u prostoriji sa prozorima, ispred kojih su bili njegovi najbliži. Mjesec dana je u bolnici napredovao i iz kolica došao do toga da može sam da se kreće, uz bol u lijevoj nozi.
A, nekoliko mjeseci kasnije, ponovo je bio u stanju da trči i sada ima veliki cilj pred sobom - da se vrati u NBA ligu. "On se ne zaustavlja, hoće da radi osam sati na dan. Pokušavamo da ga odgovorimo, ali to nije u njegovoj prirodi", rekao je Bejnsov agent, Danijel Moldovan.