Crno-beli posle solidnog nastupa u regularnom delu sezone, nisu uspeli ozbiljnije da ugroze Cedevitu u polufinalu plej-ofa.
Košarkaši Partizana završili su nastup u ABA ligi 2016/17 porazom od Cedevite u "majstorici" polufinala plej-ofa.
Ne ulazeći u to šta je bilo realno očekivati, ni da li je pomak sa prošlogodišnjeg petog na treće mesto u regionu uspeh ili neuspeh za postojeći tim i sadašnji KK Partizan, treba reći da nam od 10. aprila predstoji četvrto uzastopno finale ABA lige u kome neće biti crno-belih.
Poslednja, šesta titula u razmaku od sedam godina (dominaciju je prekinuo Makabi u sezoni 2011/12), osvojena je na Fajnal foru u Laktašima 2013.
Usledili su poraz od Cedevite u polufinalu završnog turnira u Beogradu 2014, pa 1:3 u polufinalu plej-ofa 2015. protiv Crvene zvezde i proletos, nakon finansijskog sloma i odlaska tandema Danilović - Vujošević, prvi plasman izvan Top 4 otkako se Partizan 2004. godine uključio u takmičenje najboljih ex-YU klubova.
Ipak, uspon sa dna tabele na peto mesto, pod vođstvom Aleksandra Džikića u drugom delu sezone 2015/16, pokazao je da Partizan čak i kada je slabiji nego ikad, ima kapacitet da se nosi sa svakim rivalom iz ABA lige.
Ove sezone gledali smo nastavak te priče, sa nešto "ružičastijim", ali u suštini istim epilogom.
Iako je ostvaren kontinuitet struke, iako je Džikić ovog puta selektirao kompletnu ekipu i radio sa njom od prvog dana priprema, na kraju se ispostavilo da Partizan nema moć da se umeša u borbu za titulu. A, to je jedino što interesuje mnoge navijače, naviknute na elitni status kluba i konstantne uspehe postizane u Vujoševićevoj eri, kao i pre toga, sredinom 90-ih, ili krajem 80-ih i početkom 90-ih, kada je u Humsku 1 stigla i jedina titula prvaka Evrope.
Poraz od Cedevite u polufinalu plej-ofa, ubedljiviji nego što govori rezultat 1:2 u pobedama, mogao se naslutiti tokom ligaškog dela takmičenja, kada su crno-beli listom pobeđivali timove manjeg ili približno jednakog renomea (često "na mišiće", ali to je bio pokazatelj karaktera i dobre atmosfere), a gubili od trilinga favorita, u koji su Crvena zvezda, Cedevita i Budućnost sa razlogom ubrajani na početku sezone.
Od šest okršaja sa kasnijim učesnicima plej-ofa, Partizan je dobio samo jedan, dok je protiv svih ostalih imao skor 18-2!
Jedina prvoklasna pobeda zabeležena je u "večitom" derbiju 5. februara (86:81), za koji su se Veličković, Hečer i drugovi spremali punih nedelju dana, dok je Zvezda izašla na parket manje od 48 sati posle prekida serije od sedam pobeda u Evroligi (72:86 protiv Efesa), bez povređenog Dangubića i sa načetim Jovićem. Uz takođe bitan podatak, da je taj derbi odigran pred više od 6.000 Grobara, jer Džikićevi izabranici u velikim utakmicama definitivno nisu imali istu psihologiju na domaćem i gostujućim terenima.
Ostaće, ipak, zapisano da je Partizan naneo Zvezdi jedini poraz u 26 kola ABA lige i sprečio je da ostvari stoprocentan učinak.
Činjenica je da su crno-beli, uprkos konstantnim problemima sa povredama, dobro funkcionisali u zgusnutom kalendaru, pošto su se jesenas vratili na evropsku scenu nakon godinu dana odsustva.
Džikić je, računajući simbolične nastupe golobradih Tanaskovića i Jovanovića, u ABA ligi rotirao čak 16 igračai uglavnom bio u mogućnosti da 40 minuta igra visokim intenzitetom. Osim glavnih poluga ekipe, svoje momente za pamćenje imali su tokom sezone i Pot, Andrić, Vrabac... Može se reći da je Partizan generalno krčio put do uspeha kvantitetom, pre nego kvalitetom, što mu je dosta dugo i polazilo za rukom.
Nezaobilazni momenat u retrospektivi ABA lige 2016/17 iz ugla crno-belih je i slučaj trovanja šefa stručnog štaba i pet-šest igrača pred početak finalnog turnira Kupa Radivoja Koraća u Nišu. Najgore je tada prošao Vil Hečer, prvi plejmejker i igrač odluke u više neizvesnih završnica, pošto je pauzirao čak četiri nedelje.
Tim nezapamćenim skandalom, za koji nije poznato da je iko odgovarao, Partizan je izgubio ritam na timskom i individualnom planu, a kada se ekipa ponovo kompletirala, za meč poslednjeg kola protiv Igokee u Laktašima, to više nije bilo to.
Crno-beli su u tri meča protiv Cedevite bili isuviše raštimovani u odbrani, tromi u skoku i "divlji" u napadu da bi eliminisali tako kvalitetan tim, koji pri tom mnogo duže igra zajedno (Bilan i Babić bili su akteri pomenutog polufinala u Areni 2014, kada je Nolan Smit košem sa skoro pola terena izbacio Partizan iz Evrolige).
Domaćin je u "majstorici" već u prvom minutu ostao bez najboljeg strelca, Amerikanca Boutrajta, kasnije se povredio i Arapović, ali crno-beli nisu umeli da iskoriste te povoljnosti.
Tako je u retrovizoru ostalo i treće takmičenje ove sezone, posle odavno arhiviranih FIBA Lige šampiona (1/16 finala) i Kupa Koraća (finale). Ostala je još Superliga Srbije, u kojoj bi samo titula promenila konačni sud o aktuelnom timu Partizana, dok bi eventualni novi poraz od Zvezde u finalu plej-ofa bio potpuno u skladu sa onim što je viđeno u ABA ligi.
Kao i prošle godine, Partizanov kalendar u finišu sezone diktiraće rezultat "večitog" rivala u Evroligi.Ako crveno-beli u petak pobede Darušafaku i plasiraju se u Top 8, početak Superlige bi mogao da bude odložen čak za 3. maj!
U suprotnom, crno-beli će pauzirati do 22. aprila (možda i koji dan kraće), što bi opet bilo mnogo za ovu fazu sezone, ali daleko manje nego 2016, kada su od gostovanja Olimpiji u poslednjem kolu ABA lige, do meča protiv Borca na startu Superlige, prošla puna dva meseca!
Za kraj teksta, podsećanje da će Partizan pokušati da dođe do prvog trofeja posle pune tri godine i titule prvaka Srbije, osvojene u režiji Bogdana Bogdanovića.