"Nisam bio Bela Gutmann koji je prokleo Benfiku, jer nikad ne bih prokleo svoj klub, ali vidio sam da ide tim putem", rekla je klupska legenda pod čijim vođstvom je poslednji šampionski trofej ušao u klub. To nije bilo tako skoro.
Deca rođena u godini poslednje titule Hajduka iz Splita odavno su u srednjoj školi, a uskoro će biti i punoletna. Tog maja 2005, pod vođstvom vršioca dužnosti Igora Štimca Splićani su podigli pehar koji duže od decenije i po nije stigao u Dalmaciju.
Tog dana na Poljudu je gostovao Varteks, na čelu sa Miroslavom Ćirom Blaževićem, koji je tog leta preuzeo Hajduk i sa njim doživeo katastrofu u kvalifikacijama za Ligu šampiona, izgubivši od Debrecina u Splitu 5:0!
Posle samo 11 utakmica, Ćiro je otišao, a Hajduk je počeo da menja trenere kao malo koji klub u Evropi. Ako se uzmu u obzir i vršioci dužnosti, kao i oni koji su samo privremeno vodili ekipu, Hajduk su od poslednje šampionske titule do danas za 16 godina i pet meseci vodila čak 32 trenera!
Od Blaževićeve promocije u Splitu pa do danas, mandat šefa struke u Hajduku trajao je u proseku 186 dana, odnosno malo više od pola godine.
Poslednji trener u tom beskonačnom nizu napustio je Hajduk minulog vikenda. Šveđanin Jens Gustafson dobio je otkaz posle poraza u Koprivnici, kojim je okončao svoj petomesečni mandat.
U tom nizu neki treneri su po dva puta sedali na klupu, a trofeje su donosili Igor Tudor i Stanko Poklepović. Za to vreme, Hajduk je menjao uprave, koncepte poslovanja, objavljivao trogodišnje i duže šampionske planove, ali najbolji rezultat u ligi ostalo je drugo mesto. A i ono je nedostižno za Splićane još od 2012.
Hajduk je u godinama neuspešne potere za Dinamom neretko verovao strancima i Gustafson nije bio prvi stručnjak koji je došao van Hrvatske ili Ex-Yu prostora. Bio je tu i Italijan Edoardo Reja, koga je sa Poljuda odveo Lacio, a posle njega su treneri bili i Bugarin Krasimir Balakov, Španac Đoan Kariljo, Italijan Paolo Tramecani...
Dok je Dinamo od 2005. do 2016. osvojio 11 titula u nizu (Zdravko Mamić je posle Hajdukovog poslednjeg naslova obećao deset zaredom i na to rado podseća), Hajduk je postepeno gubio i svoj vicešampionski status. "Dupla kruna" Rijeke 2017. uzdrmala je Mamićev klub, a titula se naredne sezone vratila u Maksimir i tamo je i dalje.
"Iako sam prvi put posle mnogo godina gledao gubitak i titule i Kupa, ponosan sam što sam deo ove fudbalske porodice. Rijeka je potpuno zaslužila oba trofeja, tu nema nikakve mrlje. Bili su ubedljivo bolji od nas, ali i njima i Hajduku poručujem da su to videli sad i nikad više", rekao je tada Mamić.
Dinamo o Hajduku kao pretnji i dalje ne mora da brine. Trku za titulu ove sezone će po svemu sudeći vodiće protiv drugih timova.
Sa druge strane, Hajduk će još morati da radi da bi se uhvatio u trku sa vodećim timova, a tek onda da počne da pravi šampionske planove.
Štimac, koji je kao trener podigao poslednji Hajduk naslov, bio je upitan da li bi neko rekao 2005. da će Hajduk 15 i duže godina čekati novu titulu.
"Ma... ja to nikad nisam rekao, ali sam mislio... proći će i 30 godina do idućeg naslova, a ne 15! Vidio sam kuda to ide. Nisam bio Bela Gutmann koji je prokleo Benfiku, jer nikad ne bih prokleo svoj klub, ali vidio sam da ide tim putem. Pravi, istinski navijač želi slaviti trofeje, a ovo kako se klub danas vodi nema veze ni sa čim", rekao je on za 24sata.hr komentarišući tešku današnjicu splitskog kluba.