Gostovao je moćni Olimpik Marsej, ali taj meč nikad nije odigran zbog strašne tragedije. Igrači su pomagali povređenima, a teren je odmah pretvoren u bolnicu!
Glasovima Senata, francuski parlament ovog četvrtka je usvojio odluku da u toj zemlji 5. maja više nikad ne bude odigrana zvanična fudbalska utakmica u profesionalnom rangu.
Francuzi su odlučili da na taj način očuvaju sećanje na veliku tragediju na stadionu Furijani na Korzici, gde je 19 osoba izgubilo život 5. maja 1992. uoči utakmice Bastija - Olimpik Marsej, u polufinalu tamošnjeg kupa.
Prizori srušene tribine, hiljada povređenih pod njom, kao i tela onih koji nisu preživeli taj odlazak na utakmicu i dalje su urezane u sećanje čitavoj naciji, koja i skoro 30 godina nakon toga ne dopušta da se tragedija zaboravi.
Pogledajte jezive fotografije:
Olimpik Marsej bio je tada daleko najmoćniji francuski tim, aktuelni vicešampion Evrope i dolazio je na Korziku da igra za finale, sa timom krcatim zvezdama. Tu su bili Žan-Pjer Papen, Kris Vodl, Abedi Pele, Didije Dešan... Dragan Stojković Piksi napustio je klub prethodnog leta, posle poraza od Zvezde u finalu Kupa šampiona.
Stadion Bastije, "Furijani" te sezone bio je proširen za utakmice u Kupu dodatnom tribinom koja je trebalo da poveća kapacitet za skoro 50 odsto mesta.
Međutim, ta tribina bila je potpuno nestabilna i to su osećali svi koji su došli na nju i satima pre tragedije. Stadion je bio pun sat i po pre utakmice, sve je podhrtavalo kada su igrači izašli na zagrevanje u 20 časova, a čak je i spiker zamolio prisutne da se ne mrdaju previše, jer bi metalni delovi mogli da otpadnu.
Tribina se srušila u 20.23 časa, neposredno pre početka utakmice. Navijači i novinari bili su priklješteni, scene su bile stravične i stradalo je 19 ljudi. Na prostoru gde je bila tribina nastala je ogromna gomila metalnih cevi, sedišta i povređenih i poginulih među njima.
Meč nikad nije odigran, a sve zdravstvene službe Korzike odmah su reagovale i spasavale povređene, kojih je bilo više od dve hiljade. Teren je odmah pretvoren u ogromnu bolnicu na otvorenom, sa helikopterima koji su ubrzano dolazili po povređene, da ih transportuju u Nicu i Marsej.
Posle istrage, u zvaničnom dokumentu o tragediji zaključeno je da "veče 5. maja nije bila stvar sudbine", već da je postojao niz prekršaja u konstruisanju i postavljanju dodatne tribine, zbog kojih je osmoro osuđeno na zatvorske kazne, među kojima je najduža iznosila dve godine iza rešetaka.
Predsednik Bastije Žan-Fransoa Filipi nije otišao u zatvor, jer je ubijen u napadu vatrenim oružjem u svom dvorištu dva dana pre početka suđenja 1994. Njegova supruga je u tom napadu ranjena.
Povrh svih propusta navedenih u izveštaju, utvrđeno je i da povećane cele ulaznica nisu bile prijavljene Fudbalskom savezu Francuske, pa je dodatni prihod trebalo da ode u džepove klupskih rukovodilaca.
Takođe, u jednom zaključku je navedeno da komesar za bezbednost nikad nije dao dozvolu za korišćenmje te tribine, nakon što je dobio negativnu preporuku od vatrogasaca. Međutim, direktori Bastije se nisu osvrtali ka tome, a ono što je posle toga nastalo učiniće da 5. maj bude zauvek zabranjeni dan za fudbal u Francuskoj.