Crno-beli su ostvarili još jednu evropsku pobedu i to ne pruživši najbolju partiju. Biće stvari za analizu, ali je još više stvari za slavlje u redovima Partizana.
Partizanov evropski marš uopšte ne usporava! Posle napornih kvalifikacija i žestoko izborenih pobeda, grupna faza Konferencijske lige baš prija crno-belima. Posle Anortozisa na Kipru, u Beogradu je pala i ekipa Flore (2:0).
Posle trećine mečeva, Partizan je kolovođa u grupi B i u dobroj poziciji da i na proleće igra u UEFA takmičenju. Poseban utisak nakon trijumfa u Humskoj je činjenica da crno-beli sada manje-više rutinske pobede upisuju i na evropskoj sceni.
Ekipa Aleksandra Stanojevića u četvrtak uveče nije bila na svom najvišem nivou.
Mogle bi da se nađu zamerke u dopuštanju nekoliko prilika gostima iz Estonije, mogao bi da se istakne i nedostatak energije početkom meča i u završnoj fazi susreta, ali neće to nikome smetati, ni igračima ni navijačima, ukoliko crno-beli budu stalno upisivali pobede.
POBEDA KAKVA JE POTREBNA - MOŽE I BEZ DRAME
Jedan od prvih utisaka nakon što je glavni sudija Vajnberger odsvirao kraj utakmice bio je nedostatak proživljene tenzije u prethodnih 90 minuta. Partizan je slavio golovima Lazara Markovića postignutim u prvom poluvremenu i, iako nije igrao idealno, ništa nije govorilo da bi Flora mogla da ozbiljnije pomrsi račune.
Možda je baš to ono što je Partizanu nedostajalo u Evropi. U kvalifikacijama su rivali bili teži i uvek je bilo bar malo drame. Protiv Dunajske Strede u Slovačkoj je Aleksandar Popović morao da brani penal pri aktivnom rezultatu, protiv Sočija je samo drama i postojala svih 120 minuta u Humskoj, dok je napeto bilo i sa Santa Klarom.
Ali Stanojevićev Partizan u Konferencijskoj ligi sada pokazuje i zrelost. Da, protiv Flore je bilo nedostataka u defanzivnim tranzicijama, povremeno su gosti dobijali previše prostora, ali ukupni utisak je jasan. Partizan je ovaj meč dobio kvalitetom i iskustvom, ne dovodeći u pitanje rezultat. To je ono što Stanojevića može da raduje.
MARKOVIĆ PRAVI RAZLIKU U EVROPI
Ove sezone u Superligi još uvek je bez pogotka i ima samo jednu asistenciju uz svoje ime. Nema nijedan meč na kojem je igrao više od 66 minuta, a čak nekolicinu ih nije ni odigrao, uključujući i poslednja dva protiv Mladosti i Spartaka. I nije ni bilo potrebe, i bez njegovih najboljih partija, crno-beli su postigli 33 gola na devet utakmica.
Ali kada dođu evropske večeri, Lazar Marković zna šta treba da radi. Preuzeo je kapitensku traku po odlasku Vladimira Stojkovića u Al Fejhu i počeo da doprinosi onako kako kapitenu i priliči. Protiv Flore se Markoviću vratilo ono što u nekim ranijim mečevima nije uspevao da uradi.
Posle odlične duge lopte Bibarsa Natha i solo pokušaja Rikarda Gomeša, Marković se našao na pravom mestu da odbitak glavom smesti u mrežu, da bi krajem prvog poluvremena posle svog prodora s desnog boka imao sreće da se udarac levom nogom dovoljno odbije od igrača Flore i nađe put do mreže Estonaca.
Kod oba pogotka je i fortuna imala svoju ulogu, ali "Markec" ju je zaslužio. U prošlom meču protiv Anortozisa je konstantno ulazio u šanse, ali je imao slabiju završnicu nego protiv Flore, dok je u Evropi imao daleko manje mečeva u kojima nije ostavio dobar utisak nego onih u kojim jeste. Gol protiv Strede, asistencije u oba meča protiv Sočija, liderska partija u revanšu protiv Santa Klare...
Partizan na Markovića sve češće može da se osloni.
MENIG SE JOŠ UVEK TRAŽI
I dok je Partizan najbolje šanse stvarao po desnom boku, a Marković i Marko Živković uporno napadali po toj strani, na suprotnom krilu, Kvinsi Menig nije imao utakmicu kojom će biti zadovoljan.
Holandski internacionalac je stigao u Partizan pre mesec dana, ali je očigledno da se i dalje traži. U meču protiv Spartaka prošlog vikenda bio je izvanredan, ali na ovom susretu je delovao daleko odsutnije.
Doveden da pravi razliku, Menig je za 62 minuta na meču uspeo da uđe u jednu dobru šansu - za šta bi mogao da zahvali Bibarsu Nathu na odličnom dodavanju - ali kada nju nije iskoristio, to je bilo otprilike to s njegove strane. Nije ovo nipošto razlog za brigu - Menig je bio strelac protiv Anortozisa, iako uz dosta sreće - ali činjenica je da se još uvek traži u timu crno-belih.
Stanojević je rešio da u poslednjih pola sata šansu pruži mladom Nemanji Joviću i činjenica da veliki talenat Partizana igra na istoj poziciji mogla bi da bude dodatni, zdrav pritisak da Menig počne da donosi više u igri crno-belih u narednim nedeljama.
PROLEĆE ZAMIRISALO VEĆ U SEPTEMBRU
Uporno je padala kiša u Beogradu poslednje septembarske večeri, a po njoj crno-beli nisu briljirali. U meč su ušli bez energije, na sredini nije bilo uobičajene sigurnosti Saše Zdjelara, a odbrana je morala prinudno da se menja zbog slučaja korona virusa kod standardnog Siniše Saničanina.
Nemanja Miletić kao njegova zamena nije previše želeo da komplikuje stvari u svojoj igri, a Ivan Obradović gotovo da uopšte nije ponudio poznate kvalitete u ofanzivnom segmentu. Ali iako crno-beli nisu bili na onom pravom nivou, već u septembru je u Humskoj zamirisalo na evropsko proleće.
Partizan posle prva dva kola vodi u svojoj grupi sa svih šest bodova i gol-razlikom 4:0. Isti broj bodova ima i Gent, sa kojim slede dva presudna susreta, prvo u Beogradu, a onda i u Belgiji 4. novembra. Biće to mečevi gde će Partizan moći da pokaže može li čak do prvog mesta u grupi i samim tim do preskakanja jedne runde u nokaut fazi početkom 2022.
Do kraja grupne faze je još svašta moguće, ali igrači Partizana su uradili što je do njih, stavivši se u najbolju moguću poziciju. Neka Gent misli o crno-belima...