Bio je golobradi klinac, a morao je da misli na celu porodicu!
Nekadašnji selektor Srbije Mladen Krstajić sada je seo na klupu TSC-a sa kojim polako gradi trenersku karijeru.
Nekadašnja legenda Partizana sa zapaženom karijerom u Bundesligi imao je tešku mladost, pošto je se na početku krvavih ratova devedesetih našao u rodnoj Zenici.
Izbegao je u Srbiju, ali ni to nije prošlo bez mnogo problema...
"Kad se desila nesreća u bivšoj Jugoslaviji, raspad države, imao sam 18 godina i igrao za Čelik iz Zenice. Tačnije izbegao sam sa 17 i po godina, bukvalno su me oterali moji meštani iz sela, jer sam bio talentovani fudbaler. Trebalo je da potpišem stipendijski ugovor sa Čelikom. Mene je otac vozio na treninge, a sve se polako kuvalo. Nisam bio svestan da dolazi ludo vreme. Ćale je rekao da moram u Srbiju, a ja sam mu rekao da neću. I zapretili su mi u kući, tako da sam izašao sa pokojnom ujnom, busom preko Doboja", ispričao je za Kurir Krstajić.
On je istakao da za vreme celog rata nije imao kontakt sa ocem osim jednog potresnog pisma koje je dobio.
"Od oca sam za sve to vreme dobio samo jedno pismo. Sećam se tog pisma... Piše da mu je dobro, da je živ, da ide na posao... Prodavao je u bescenje stvari iz kuće, kako bi preživeo i imao šta da jede. Imao je i malu bašticu i tako se spasavao. Doslovce je napisao, ako mi se šta desi, Mladen preuzima sve", prisetio se Krstajić.
On je ranije pričao kako je po dolasku u Srbiju završio u Kikindi, te da je uporedo sa karijerom morao da konobariše da bi preživeo dok nije otišao u partizan.
"Devedesetih godina sam izbegao iz Zenice i sticajem okolnosti završio u Kikindi. Kada mi se sestra udala bile su dve opcije: Da odem u Crnu Goru kod rodbine da igram za Sutjesku ili da ostanem u Vojvodini. Odlučio sam da igram u Senti. Tamo sam sa 18 godina radio u kafiću kako bi zaradio za hleb. Porodica mi je izbegla, otac je ostao u Zenici, dve i po godine nisam ništa o njemu čuo", rekao je Krstajić još dok je bio na mestu selektora Srbije.