Pred okršaje dva tima u Ligi Evrope postavljamo pitanje koje nas vraća 15 godina unazad - Šta bi bilo da Milan u sezoni 2006/07 nije igrao u UEFA takmičenjima kao što je prvobitno bilo odlučeno? I gde bi to odvelo Zvezdu u novom toku istorije? Ovo je drugi deo priče.
Ako ste čitali prvi deo naše priče o alternativnoj istoriji Crvene zvezde i Milana koja datira od njihovih okršaja iz leta 2006. godine, onda vam neće biti čudno što smo ponovo tu. Ovo je drugi deo velike analize svega što je moglo da bude da UEFA nije dozvolila Milanu da učestvuje u njenim takmičenjima u sezoni 2006/07.
Ako ste zbunjeni i nemate pojma šta se ovde dešava, onda obavezno pročitajte prvi deo priče kako je istorija Crvene zvezde, Milana i evropskog fudbala mogla da teče da je samo jedna odluka bila drugačija. Tekst koji sledi je nastavak te priče, zato se podsetite šta smo pisali tamo pisali...
U prvom delu smo vrlo pažljivo objasnili prvi od tri scenarija šta je moglo da se desi da Italijanska fudbalska federacija nije ublažila kaznu Milanu zbog nameštanja u skandalu "Kalčopoli". I taj scenario je, primetili ste, bio najbolji mogući po Crvenu zvezdu.
"Predvideli" smo crveno-belima prvi ulazak u Ligu šampiona 12 godina pre nego što će to zaista ostvariti 2018. godine, "otkrili" smo njihov prelazak u nokaut fazu Kupa UEFA, velike transfere koji su mogli da se dogode i osvajanje Superlige u sezoni 2007/08 (u kojoj je u stvarnosti šampion bio Partizan).
I kao što je neko lako mogao da primeti, ništa od onoga što smo naveli da bi se dogodilo - "nije moralo da se desi". Zato je tu ovaj drugi deo priče, u kojoj razmatramo drugi i treći scenario alternativnih događaja.
Da li bi Zvezda sigurno ušla u Ligu šampiona da na njenom putu nije bio Milan? I da li bi joj rival u kvalifikacijama bio Palermo, kao u prvom scenariju, ili neko jači? To su samo neka od brojnih pitanja u ovom našem razmišljanju o svemu što je moglo da bude...
DRUGI SCENARIO - ZVEZDA PREUZIMA SUDBINU DINAMO ZAGREBA
Drugi scenario Milanovog kažnjavanja zbog nameštanja utakmica u skandalu "Kalčopoli" doneo bi blagu promenu u kazni za "rosonere". U prvom scenariju je Milan bio kažnjen izbacivanjem iz evropskih takmičenja i -15 bodova u predstojećoj sezoni 2006/07. U drugom je ta druga kazna smanjena na -8 bodova, koliko je Milan uspeo da dobije žalbom na prvobitnu kaznu.
To znači da Milana ni u ovom scenariju nema u kvalifikacijama za Ligu šampiona, na Zvezdinom putu ka najjačem takmičenju. U prvom scenariju smo zaključuli da bi Milanov početak sezone sa -15 bodova značio neuspeh u borbi za povratak u Ligu šampiona posle odlaska Andree Pirla u Inter i još par igrača u druge evropske klubove.
Milan se brzo vraća u Ligu šampiona, Murinjov Čelsi postaje šampion Evrope
U ovom drugom scenariju se ponovo događa odlazak igrača iz kluba, poput Pirla, Jankulovskog i Brokija, ali to ne remeti Milan previše - oni uspevaju da u sezoni 2006/07 nadoknade "minus" od osam bodova i stignu do mesta koje ih narednog leta vodi u Ligu šampiona. U stvarnosti su do tog četvrtog mesta stigli sa tri boda više od Palerma, pa bi to bio slučaj i u ovom scenariju.
"Rosoneri" tako propuštaju samo jednu sezonu Lige šampiona i ostatak tima ostaje na okupu. Milan se u sezoni 2007/08 ponovo takmiči sa najjačim evropskim ekipama, ali ne uspeva da napravi važniji iskorak, posle poraza od Vengerovog Arsenala u osmini finala. Ipak, postavlja se pitanje ko bi u ovom scenariju bio šampion Evrope za 2007. godinu, u nedostatku Milana u Ligi šampiona?
I u ovom scenariju je to jedan od tri engleska tima - Čelsi, Mančester junajted ili Liverpul. "Redsi" su bili najbliži trofeju u stvarnosti, ali u ovom slučaju pehar podiže Murinjov Čelsi, pobedom u finalu protiv Mančester junajteda.
"Ja sam Posebni! Dve Lige šampiona imam, dve! Kao ceo Mančester junajted u svojoj istoriji", hvalisao se Žoze Murinjo na konferenciji za medije posle trijumfa u Atini, osvojivši ponovo Ligu šampiona posle trofeja sa Portom 2004. godine.
Murinjo ne dobija otkaz u jesen 2007. kao što je bio slučaj u stvarnosti, već ostaje na čelu tima kao šampion Evrope. Avram Grant nikad ne dobija priliku da se nađe na klupi "plavaca", pa samim tim ni do prilike da povede Čelsi ka finalu Lige šampiona 2008. Murinjo uspeva da dovede Čelsi do novog finala u tom takmičenju i novog susreta sa Mančester junajtedom, ali u Moskvi slavi tim sera Aleksa Fergusona. Džon Teri se okliznuo na moskovskoj kiši promašivši odlučujući penal i Murinjo besan rešava da napusti Čelsi.
Odlazi u Inter, gde će pokušati da sa Andreom Pirlom u timu po treći put zavlada Evropom, u čemu uspeva 2010. godine... Sve to moglo je da počiva na jednoj odluci italijanskog fudbalskog saveza.
Ali šta bi bilo sa Crvenom zvezdom?
Vengerova pobeda na "Marakani" 11 godina ranije
Zvezdina renesansa iz prvog scenarija ovde ne prolazi. Nema dolaska Palerma u Beograd, nema pogotka Žigića na Siciliji, niti pobedonosnog gola Dušana Đokića za delirijum 50.000 navijača na "Marakani". U Beograd stiže - Arsenal.
Naime, Zvezda je na žrebu kvalifikacija za Ligu šampiona 2006. godine imala tu nesreću da izvuče tim sa največim koeficijentom - Milan. U ovom scenariju su "rosoneri" osuđeni na odsluživanje svojih grehova, a tim sa najvećim UEFA koeficijentom time automatski postaju "tobdžije".
Mogla je Zvezda te godine da izvuče i Valensiju i Ajaks i Liverpul, ali ako napravimo "repliku" žreba po koeficijentima, onda kuglice spajaju crveno-bele iz Londona i Beograda, a "tobdžije" umesto u Zagreb na mečeve sa Dinamom putuju nešto istočnije, do prestonice Srbije.
Arsenal u sastavu Almunija, Ebue, Ture, Đuru, Hojt, Žilberto Silva, Fabregas, Hleb, Rosicki, Van Persi, Adebajor ne upisuje pobede 3:0 i 2:1 nad hrvatskim predstavnikom, već upisuje dva minimalna trijumfa nad Zvezdom. Tako Venger dolazi u Beograd da upiše pobedu 1:0 ravno 11 godina pre nego što će to učiniti u stvarnosti u Ligi Evrope 2017.
"Nismo imali snage za njihovu sjajnu igru. Oni su vicešampioni Evrope koji su umalo pobedili Barselonu u finalu pre samo nekoliko meseci. Van Persija je užasno teško čuvati i nama ostaje da se fokusiramo na Kup UEFA. Žao mi je zbog navijača koji su došli u tolikom broju i ulepšali moj poslednji meč u dresu Zvezde", rekao je Nikola Žigić novinarima na "Marakani".
Sledi rasprodaja igrača - Žigić ide u Rasing, "Piksi" Kovačević u Lans, a Boško Janković u Majorku. Zvezda kao i u stvarnosti te 2006. na žrebu Kupa UEFA izvlači Slovan Liberec i Česi ponovo upisuju dve sigurne pobede za plasman u grupnu fazu.
I tako se dalje Zvezdi dešava sve ono čemu smo već bili svedoci u stvarnosti - titula u domaćem prvenstvu 2007. godine, odlazak Dušana Bajevića na meču protiv Vojvodine, dolazak Milorada Kosanovića posle kratkotrajnog mandata Boška Đurovskog i igranje u Kupu UEFA u sezoni 2007/08 gde nije bio osvojen nijedan bod. Upravo u toj sezoni Partizan započinje dominaciju u domaćem prvenstvu dugu šest godina.
Stoga, Zvezda ne dobija nikakvu pogodnost koju smo joj dali u prvom scenariju, pa je tako jedina suštinska razlika u odnosu na stvarne događaje to što ih je Lige šampiona koštao dvomeč sa Arsenalom, a ne Milanom...
TREĆI SCENARIO - ZVEZDIN SLAB DEBI U LIGI ŠAMPIONA
Zamislili smo šta bi bilo da je Italijanski fudbalska federacija kaznila Milan izbacivanjem iz evropskih takmičenja, kao što je bila njihova prvobitna odluka, ali šta da je FIGC dozvolio Milanu da učestvuje u UEFA takmičenjima, a da je Evropska kuća fudbala rekla "ne može" Ovaj treći scenario je najmanje verovatan, ali bi bio zanimljiv pokazatelj onoga što je trebalo da se desi.
Kad je FIGC već ublažio kaznu Milanu i dozvolio im da budu njihov predstavnik u Evropi, UEFA je mogla da ipak odbije da im izda licencu i kaže "Dokazano je da ste prethodne sezone nameštali utakmice, ove godine ne možete da igrate u Ligi šampiona bez obzira na plasman u domaćoj ligi". Da, to zvuči previše romantično, ali upravo to i pokazuje da je UEFA i te kako mogla da ima veći integritet...
Ova pretpostavka nas dovodi do zamisli da UEFA dozvoljava Milanu da igra samo u Kupu UEFA, koji bi "rosoneri" te sezone rutinski osvojilo. Kada znamo kako je Kaka u stvarnosti dominirao Ligom šampiona te sezone sa 10 postignutih golova, pitanje je samo koliko bi ta dominacija bila jača u konkurenciji Espanjola, Sevilje, Verdera, Benfike, Blekburna, Rendžersa...
Pirlo odlučuje da odbije poziv Intera da se vrati u klub, zbog čega postaje još veći miljenik "rosonera" i ostaje u klubu do kraja svoje karijere, nikada ne odlazeći u Juventus.
Ligu šampiona u izostanku Milana 2007. ne osvaja ni Liverpul ni Čelsi, već Mančester junajted, najdominantniji klub tih godina. "Đavoli" u finalu uspevaju da pobede Liverpul u neverovatno uzbudljivom meču, na šta Ferguson ponovo izgovara onu svoju čuvenu krilaticu "Football, bloody hell".
Nemanja Vidić i drugovi postaju šampioni, a godinu dana kasnije postaju prvi klub u istoriji moderne Lige šampiona koji dve godine zaredom osvaja to takmičenje. Posle Liverpula 2007. godine, naredne pobeđuju Čelsi, baš kao i u stvarnosti.
Ferguson tako uz svoje ime ima tri Lige šampiona umesto "samo" dve, a posle osvajanja druge uzastopne titule prvaka Evrope, legendarni Škot rešava da pusti Kristijana Ronalda u Real Madrid godinu dana pre nego što je to učinio u stvarnosti. Milan posle osvajanja Kupa UEFA 2007. uspeva da se vrati u Ligu šampiona posle samo jedne godine pauze, ali tamo nisu tako važan faktor.
Možda bi Ferguson uz svoje ime imao tri Lige šampiona, umesto „samo“ dve, što bi možda bilo nedovoljno za jedan tako dominantan klub sa kojim je 13 puta osvajao Premijer ligu. Da je Junajted 2007. osvojio Ligu šampiona, a onda naredne godine ponovio taj uspeh, moguće je da bi Kristijano Ronaldo godinu dana ranije napustio „Old Traford“ i preselio se u... pa, Real Madrid. Da je Junajted 2007. postao prvak Evrope, upravo bi Portugalac te godine podigao Zlatnu loptu, godinu dana ranije nego što je to prvi put učinio u stvarnosti.
Zbog Ronaldovog ranijeg dolaska u Madrid i činjenice da Kaka nikada nije bio na njihovom radaru, brazilski "maestro" ostaje deo Milana do svojih poznih igračkih dana i zaslužuje mesto među najvećim legendama kluba, iako nikada nije osvojio one najveće trofeje sa "rosonerima"...
Crvena zvezda "ponovo" u Ligi šampiona, ali...
Ponovo se vraćamo do Crvene zvezde. U trećem scenariju, tim Dušana Bajevića uspeva da se u Ligu šampiona 2006/07 i to preko Levskog. Crveno-beli u stvarnosti baš nisu bili miljenici sreće kada su izvukli Milan, pa tako u trećem scenariju baš jesu, i izvlače tim koji je iznenada stigao do poslednjeg kola kvalifikacija.
Golovima Žigića i Milovanovića, Zvezda na "Marakani" uspeva da porazi Bugare i plasira se u grupnu fazu, ali tamo završava na poslednjem mestu u grupi. Ovoga puta Zvezda pokazuje neiskustvo igranja u tako snažnom takmičenju i potom dolazi do rasprodaje igrača koja ne bi bila tako unosna kao ona u prvom scenariju.
Zašto onda baš takav scenario?
Sa jedne strane, on je i dalje najrealniji - osim možda dela da bi Zvezda sigurno došla do Lige šampiona. Ali činjenica je da je poslovanje kluba tih godina bilo katastrofalno i da su se posledice u Zvezdi osetile još mnogo godina kasnije.
Nema konkretnog dokaza zbog kojeg bismo mogli da naslutimo da bi poslovanje kluba tih godina bilo mudrije, da bi se nakon učešća u Ligi šampiona deo tima sačuvao, a deo prodao za veći novac, koji bi mogao da se uloži u stvaranje snažnije ekipe za narednu sezonu. Ne treba zaboraviti ni da bi prihodi Zvezde u smiraj 2006. bili daleko veći nego u stvarnosti, jer bi samo od učešća pristiglo 5.400.000 evra, plus nagrade za poneki osvojeni bod, prihodi od TV prava i ulaznica...
U grupi se Zvezdino neiskustvo i dovoljno komplikovana grupa pokazuju kao dovoljni razlozi da Zvezda završi baš kao Partizan 2003. godine - na poslednjem mestu u grupi. Kup UEFA bi tako izostao, a u Ljutice Bogdana bi već u januaru 2007. rasprodali sve one igrače koje su mogli da prodaju posle igara u "izlogu" kakav je Liga šampiona.
To nas dovodi do zaključka da Zvezda u ovom scenariju ne bi umela da svoje igrače proda za značajno veća obeštećenja nego u stvarnosti, što je i realno očekivati imajući naknadnu pamet. Samo je primer Boška Jankovića bio dobar pokazatelj koliko je tih godina bilo problema. Krilni fudbaler je u leto 2006. bio prodat Majorki za 3.000.000 evra, da bi ga Španci samo 12 meseci kasnije prodali za 8.000.000 evra u Udineze.
Jedan takav transfer, kakav je Majorka napravila 2007. godine, učinio bi Zvezdi ogromnu uslugu po pitanju finansijske situacije u klubu, a da ne pričamo da je tu bilo još drugih igrača koji su odlazili za nedovoljno visoka obeštećenja.
Zbog svega navedenog, ni Zvezda ne bi bila u stanju da oformi snažniji tim za sezonu 2007/08 od onog koji je stvarno imala, pa bi i priča o eventualnom osvajanju Superlige te sezone bila nerealna. Crno-beli bi predvođeni Slavišom Jokanovićem počeli vladavinu dugu šest godina, a Zvezda se i sa tim jednim učešćem u Ligi šampiona ne bi mnogo promenila. I dalje bi je čekale mučne godine koje su usledile...
Zašto je sve ovo uopšte važno?
Zašto je uopšte ikome bitno da razmotri alternativna scenarija i šta je sve moglo da se desi?
Pa zato što pogledom na ono što se nije dogodilo, možemo da uvidimo važnost tog jednog trenutka koji je sve promenio. U ovom slučaju, to je odluka FIGC da ipak ublaži kaznu Milanu zbog umešanosti u "Kalčopoli", a onda i odluka UEFA da tu ublaženu kaznu prihvati. U suprotnom, istorija bi od tog trenutka mogla da teče u mali milion različitih pravaca koje nikada nećemo videti.
Mi smo vam predstavili tri mogućnosti. Koju ćete da prihvatite i verujete da bi se baš ta dogodila, to ćemo da ostavimo vama...